(FOTO) Engezi se presekli! Putinove prave namere otkrila mapa koja je procurila u javnost: Svet u šoku nakon saznanja

Rusija je izgradila mrežu novih baza za masovno lansiranje dalekometnih dronova koji bi sa pojedinih položaja mogli da dosegnu i teritoriju NATO.

Ruski vojni komentator Aleksandar Artamonov otvoreno poziva Moskvu da u slučaju dalje eskalacije gađa fabrike, baze i logističke centre koji snabdevaju Ukrajinu.

Britanski Telegraf je, na osnovu satelitskih snimaka i analize stručnjaka za bespilotne sisteme, identifikovao 10 novih ili proširenih baza duž ruskog prostora prema Ukrajini i Belorusiji, sa ukupno najmanje 59 lansirnih položaja. Oko 20 rampi dovoljno je veliko za najnovije ruske dalekometne udarne dronove.

Posebnu pažnju izazivaju nove verzije porodice Geran, među kojima su mlazni Geran-4 i Geran-5. Za Geran-5 navodi se domet od približno 1.000 kilometara i bojeva glava teška oko 90 kilograma, što znači da bi sa pojedinih baza u njegovom dometu mogli da se nađu ciljevi duboko na istočnom krilu NATO.

Među gradovima koji se posebno pominju nalazi se poljska prestonica Varšava.

Artamonov: Gradovi nisu cilj, vojni objekti jesu

Ruski vojni komentator i novinar Aleksandar Artamonov, međutim, tvrdi da mogućnost da dron može da doleti do velikog evropskog grada ne znači da bi sam grad bio cilj.

On je za Cargrad rekao da su, prema njegovom viđenju, potencijalne mete odavno poznate i podsetio na objavljene podatke o kompanijama koje proizvode oružje za Oružane snage Ukrajine. Kao moguće ciljeve naveo je vojne baze, logističke centre i proizvodne kapacitete povezane sa snabdevanjem ukrajinske vojske.

Artamonov smatra da Rusija više ne bi trebalo da se ograničava samo na udare protiv ukrajinskih snaga.

- Po mom mišljenju, krajnje je vreme da se pokrenu udari. Jer NATO se bori protiv nas, a mi se ne borimo protiv NATO-a. Kao rezultat toga, imamo posla sa 62 zemlje koje pokušavaju nekako da se bore preko Ukrajine kao posrednika. Nemoguće je pobediti ove zemlje boreći se preko drugih, boreći se isključivo sa ukrajinskim oružanim snagama - rekao je Artamonov.

Njegov stav nije zvanična najava ruskih vlasti o napadu na NATO, već predlog koji iznosi kao vojni komentator.

Foto: epa

Posebno izdvojio Baltik

Artamonov smatra da bi Rusija, ukoliko želi da oslabi vojnu podršku Ukrajini, trebalo da počne od proizvodnih kapaciteta iz kojih dolazi oružje koje se zatim koristi protiv ruske teritorije.

Posebno je izdvojio proizvodnju bespilotnih letelica u baltičkim zemljama.

- Po mom mišljenju, najprioritetniji zadatak jeste zaustavljanje proizvodnje dronova na teritoriji Baltika. Za to je potrebno, u stilu onoga što rade naši protivnici, jednostavno saopštiti da ti dronovi ugrožavaju bezbednost Ruske Federacije. Makar potencijalno, ali predstavljaju pretnju. Treba dati odgovarajuće saopštenje preko UN i zatim upozoriti da ćemo početi da uništavamo te kapacitete ako vidimo da Oružane snage Ukrajine koriste te dronove protiv nas - rekao je Artamonov.

Prema njegovoj zamisli, Moskva bi pre bilo kakvog udara morala da dokaže da su konkretne bespilotne letelice zaista korišćene protiv Rusije.

Artamonov tvrdi da ruska strana već raspolaže velikim brojem ostataka i drugih dokaza o upotrebi britanskih, američkih i drugih stranih dronova u napadima na rusku teritoriju. Sledeći korak, prema njegovim rečima, bio bi utvrđivanje gde su konkretni sistemi proizvedeni.

Ako bi se dokazalo da su nastali u fabrikama na Baltiku, predlaže da Moskva najpre diplomatskim putem upozori države u kojima se proizvodnja odvija.

Tek nakon toga, prema njegovom predlogu, usledili bi udari na te pogone.

- Dokazati da se proizvode, recimo, na Baltiku relativno je jednostavno. Zato je potrebno gađati te fabrike, uz sva međunarodna upozorenja koja prethodno moramo da uputimo diplomatskim putem. Samo takav odgovor nateraće NATO da promeni odnos prema Rusiji. U suprotnom, sutra već može biti kasno, jer NATO svakim danom postaje sve drskiji - zaključio je Artamonov.

Deset baza i skoro 60 lansirnih položaja

Britanska istraga upravo zbog toga dobija dodatnu težinu.

Telegraf navodi da je deo novih ruskih baza napravljen unutar postojećih vojnih objekata i aerodroma, dok su pojedine lokacije podignute praktično od nule. Sedam od deset identifikovanih objekata već je korišćeno za napade na Ukrajinu.

Satelitski snimci pokazuju i duže lansirne rampe prilagođene novoj generaciji bespilotnih letelica sa mlaznim pogonom. Rusija je poslednjih godina značajno promenila porodicu Geran, koja je prvobitno nastala na osnovu iranskog Šaheda, prelazeći sa propelerskih na sve brže mlazne verzije.

Telegraf pritom nije izneo dokaz da je Moskva donela odluku da napadne Poljsku ili neku drugu članicu NATO. Suština britanske analize jeste da nova infrastruktura i domet najnovijih dronova Rusiji daju tehničku mogućnost da sa postojećih položaja dosegne teritoriju Alijanse.

Upravo taj spoj ubrzanog razvoja ruskih dronova, deset novih baza i sve otvorenijih poziva pojedinih ruskih komentatora da se na zapadnu vojnu pomoć Ukrajini odgovori udarima na proizvodne kapacitete sada podiže pitanje koje u Evropi izaziva najveću zabrinutost – koliko bi brzo sadašnji posredni sukob Rusije i NATO mogao da preraste u direktan.

BONUS VIDEO