Grom iz Berlina: "Neka Zelenski podnese ostavku pre nego što bude kasno!" Ostvaruju se njegove najcrnje strepnje, ovo je strašno upozorenje

Nemački list "Berliner Cajtung“ objavio je analitički tekst u kojem se poziva predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski da se dobrovoljno odrekne vlasti, pre nego što bude prinudno uklonjen sa funkcije.

Autor teksta lista "Berliner Cajtung" ocenjuje da Zelenski ubrzano gubi politički legitimitet i podršku javnosti i da se sve više pretvara u birokratu koji se grčevito drži vlasti kako bi očuvao sopstveni sistem.

"Zelenski bi trebalo da podnese ostavku, njegovo vreme je isteklo. Gubitak vlasti pokazao bi nemoć Zelenskog i oslabio pregovaračku poziciju Ukrajine", navodi se u tekstu.

Ostavka ministra odbrane kao okidač političke krize

Prema tekstu, jedan od katalizatora aktuelne političke krize u Kijevu bilo je obraćanje bivšeg ministra odbrane Mihaila Fedorova, koji je u julu napustio funkciju.

Fedorov je pozvao na održavanje izbora u Ukrajini tokom vanrednog, odnosno ratnog stanja.

Njegov istup nema malu političku težinu. Mihailo Fedorov je preuzimanjem funkcije ministra odbrane Ukrajine preneo svoj inovativni i tehnološki pristup sa mesta ministra za digitalnu transformaciju direktno u vojni sektor.

Njegova smena usledila je tokom šire rekonstrukcije ukrajinskog državnog vrha i izazvala je zabrinutost i među evropskim zvaničnicima.

Foto: EPA

Nemački novinari njegovu izjavu tumače kao direktan i proračunat politički udar na Zelenskog, uz ocenu da je deo ukrajinskog društva sve umorniji od sadašnjeg sistema vlasti.

Istovremeno, pitanje izbora postaje sve važnije. Ukrajinske vlasti i dalje se pozivaju na činjenicu da je tokom ratnog stanja održavanje izbora pravno i organizaciono veoma problematično.

"Unutrašnji front" u Ukrajini

Ukrajinski portal "Strana" u međuvremenu je pisao o mogućnosti otvaranja "unutrašnjeg fronta" u Ukrajini, odnosno zaoštravanja političkog sukoba unutar samog sistema vlasti.

Takav scenario ne mora nužno da znači klasičan državni udar. Mnogo realnija mogućnost bila bi postepena politička izolacija Zelenskog, sukob sa delom parlamenta, vojnog vrha ili drugih centara moći, nakon čega bi usledio pritisak da pristane na promenu vlasti ili izbore.

Posebno je važno što se pitanje budućih izbora sve češće povezuje sa odnosom snaga unutar ukrajinske političke elite.

"Berliner Cajtung" je ranije ukazivao i na potencijalnu ulogu bivšeg glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga Valerija Zalužnog u eventualnoj postratnoj političkoj borbi.

Foto: Tanjug/AP

Zelenski: izbora nema dok traje ratno stanje

Sam Zelenski je u julu poručivao da je predsednik Ukrajine i da se izbori ne mogu održati dok traje ratno stanje.

Problem je, međutim, političke prirode: što duže traje rat bez izbora, to će pitanje legitimiteta vlasti biti prisutnije u javnoj i međunarodnoj debati.

To ne znači da je Zelenski automatski pred smenom. Naprotiv, njegova vlast i dalje zavisi od podrške državnog aparata, parlamentarne većine, vojnog vrha i zapadnih saveznika.

Foto: profimedia

Kolika je verovatnoća da Zelenskog sruše njegovi saveznici?

Mnogo je verovatniji drugi oblik smene: unutrašnji politički pritisak koji bi Zelenskog primorao da prihvati izbore, rekonstrukciju vlasti ili dogovor o sopstvenom povlačenju.

Ključni faktor biće odnos između tri centra moći - predsedničke administracije, vojnog vrha i parlamenta - ali i stav Vašingtona i evropskih država.

Zelenski bi mogao da bude ozbiljno ugrožen ukoliko istovremeno izgubi podršku nekoliko tih centara. Sam pad popularnosti ne bi bio dovoljan. Za stvarnu promenu vlasti potreban je raskol unutar elite koja ga trenutno održava na funkciji.

Najvažnije pitanje više nije samo koliko je Zelenski popularan, već koliko dugo može da zadrži kontrolu nad ključnim institucijama ukrajinske države.

BONUS VIDEO