Muk u Vašingtonu! Putin i Si preko Arktika namagarčili SAD: Kada su shvatili šta se događa, već je bilo kasno

Severni morski put duž ruske arktičke obale ubrzano prestaje da bude daleka vizija Moskve i Pekinga i pretvara se u stvarni trgovinski koridor između Azije i Evrope.

Kina preko njega već prevozi robu, preuzima ruski gas pod američkim sankcijama i pokreće redovne kontejnerske linije koje put do evropskih luka mogu da skrate gotovo upola.

Pravac koji se proteže oko 5.600 kilometara duž severne obale Rusije decenijama je imao ogroman potencijal, ali i ozbiljne prepreke – led, kratku sezonu plovidbe, skupu pratnju ledolomaca, nedostatak luka i spasilačke infrastrukture.

Sada se računica menja.

Rusija traži nove puteve ka azijskim tržištima posle prekida velikog dela ekonomskih veza sa Zapadom, dok Kina dobija kraću vezu sa Evropom koja zaobilazi Suecki kanal, Crveno more i druge tačke na kojima geopolitička kriza može preko noći da poremeti svetsku trgovinu.

Ruski gas preko Arktika završava u Kini

Koliko je novi sistem već operativan pokazalo se krajem maja, kada je ogromni tanker za tečni prirodni gas „Kristof de Maržeri“ krenuo na prvo putovanje ovogodišnje arktičke sezone.

Foto: Informer

Led je još bio debeo, pa je brod veliki deo puta prešao uz pomoć nuklearnog ledolomca.

Pre polaska prošao je kroz terminal povezan sa ruskim projektom „Arktik LNG-2“, koji se nalazi pod američkim sankcijama. Tanker je potom prešao hiljade kilometara Severnim morskim putem, izašao kroz Beringovo more i za približno dve nedelje stigao do Kamčatke.

Tamo je uplovio u izolovani zaliv u kojem je nekada postojao sovjetski vojni grad.

Satelitski snimci pokazali su da se „Kristof de Maržeri“ približio ogromnom plutajućem skladištu. Položaj dva plovila odgovarao je načinu na koji se obavlja pretovar tečnog prirodnog gasa sa jednog broda na drugi.

Nakon toga tanker se vratio prema ruskom Arktiku.

Ali operacija tu nije završena.

Tanker ugasio transponder, pa se pojavio u Kini

Samo dan nakon odlaska „Kristofa de Maržerija“, u isti zaliv stigao je „Arktik Mulan“, još jedan tanker koji se nalazi pod američkim sankcijama.

Nekoliko dana proveo je na sidrištu, nakon čega je otegljen do istog plutajućeg skladišta.

Tamo je približno jedan dan držao isključen uređaj preko kojeg se prati položaj broda.

Kada se ponovo pojavio u sistemima za praćenje, već je plovio prema Kini.

Foto: profimedia

Jedanaest dana kasnije satelitski snimci pokazali su „Arktik Mulan“ privezan u kineskoj luci Bejhaj. U toj luci još od septembra prošle godine postoji izdvojeni terminal za prihvat ruskog tečnog prirodnog gasa obuhvaćenog sankcijama.

Viši analitičar kompanije Kpler Čarls Kosterus povezao je dolazak tankera upravo sa tom infrastrukturom.

Podaci o kretanju brodova pokazuju da su isti tankeri u julu ponovili sličnu operaciju.

Tako se praktično oblikovao sistem u kojem specijalizovani brodovi sposobni za plovidbu kroz led izvlače gas iz ruskog Arktika, dovoze ga do pretovarne tačke na Kamčatki, a zatim ga običniji tankeri preuzimaju i nose dalje prema Kini.

Više nije samo priča o nafti i gasu

Mnogo važnija promena dogodila se ovog leta.

Kinesko korišćenje Severnog morskog puta više se ne svodi samo na prevoz ruskih energenata.

Foto: informer.rs

Kompanija „Si ledžend“, registrovana u Singapuru i pod kineskom upravom, pokrenula je prvi redovni sezonski kontejnerski servis između Kine i Evrope preko ruskog Arktika.

Planirano je osam uzastopnih putovanja tokom ovogodišnje plovidbene sezone.

Brodovi polaze iz kineskog Ningboa i preko Severnog morskog puta stižu do britanskog Felikstoua, a roba se dalje distribuira prema Roterdamu, Hamburgu, Gdinji i drugim evropskim lukama.

Putovanje bi trebalo da traje približno 20 dana.

Klasična pomorska ruta preko Sueckog kanala zahteva oko 37 do 40 dana, u zavisnosti od luke, gužvi i bezbednosne situacije.

To znači da kineski proizvođač automobilskih delova, električnih vozila, baterija ili solarne opreme svoju robu morskim putem može da dovede do severne Evrope gotovo dvostruko brže.

Kina povezala Tjenđin i Murmansk

Istovremeno je kompanija „Nju Nju šiping“, osnovana nakon početka ukrajinskog sukoba, otvorila novu liniju između kineskog Tjenđina i Murmanska, najveće ruske luke na Arktiku.

Prvi brod na toj trasi doneo je u Murmansk oko 500 kontejnera, uglavnom sa automobilskim komponentama.

Kompanija već posluje po jednostavnom modelu: industrijska roba putuje iz Kine prema Rusiji, dok se u suprotnom smeru prevoze ruske sirovine.

Foto: Informer

Tako Severni morski put polako dobija ono što mu je godinama nedostajalo – robu u oba pravca.

Prema planovima kineskih brodarskih kompanija, najmanje šest prevoznika ove sezone namerava da izvede više desetina arktičkih putovanja kontejnerskim, teretnim i višenamenskim brodovima.

Većina saobraćaja i dalje ostaje između Kine i Rusije, ali direktna kontejnerska veza sa evropskim lukama predstavlja veliki korak dalje.

Putin godinama čeka ovaj trenutak

Za Moskvu to nije nov projekat.

Predsednik Rusije Vladimir Putin godinama govori o Severnom morskom putu kao budućoj velikoj trgovinskoj arteriji koja bi trebalo da otvori ruski krajnji sever, poveća izvoz nafte i gasa i pokrene izgradnju novih luka, terminala i industrijskih postrojenja.

Problem je dugo bio jednostavan – ekonomija nije pratila političke ambicije.

Plovidba je bila skupa, led nepredvidiv, sezona kratka, a standardni trgovački brodovi nisu mogli jednostavno da krenu severno od Sibira bez specijalizovane opreme i, u težim uslovima, pomoći ruskih ledolomaca.

Foto: Tanjug/AP

Posle početka sukoba u Ukrajini nestao je još jedan važan deo slagalice: zapadne kompanije počele su da napuštaju ruski Arktik.

Čak su i veliki kineski državni brodarski i energetski sistemi neko vreme bili oprezni sa većim ulaganjima.

Ali upravo je povlačenje Zapada otvorilo prostor Pekingu.

Za Kinu se otvorilo „okno mogućnosti“

Profesor Arktičkog univerziteta Norveške Mark Lantejn ocenjuje da se pred Kinom sada otvorilo svojevrsno „okno mogućnosti“.

Rusiji su potrebni kupci, brodovi, investicije i međunarodni teret kako bi Severni morski put imao ekonomskog smisla.

Kina, sa druge strane, može da dobije privilegovan položaj na koridoru čiji će značaj rasti ako arktički led nastavi da se povlači.

Peking svoje ambicije nije ni skrivao.

Još 2018. Kina je zvanično predstavila koncept „Polarnog puta svile“, arktičkog nastavka velikog projekta „Pojas i put“.

Cilj je bio povezivanje kineske privrede sa arktičkim prostorom, ulaganje u luke i infrastrukturu i uspostavljanje novih pomorskih pravaca između Azije i Evrope.

Veliki deo tih planova godinama je ostao na papiru.

Sada prvi put počinje da dobija oblik redovnog komercijalnog saobraćaja.

Crveno more i Ormuz menjaju računicu

Još jedan faktor radi u korist severne trase – problemi na tradicionalnim pomorskim pravcima.

Napadi na brodove i sukobi u području Crvenog mora prethodnih godina naterali su mnoge kompanije da zaobilaze Suecki kanal i plove oko Afrike, čime su putovanja produžena za hiljade kilometara.

Nova nestabilnost oko Ormuskog moreuza dodatno je pokazala koliko svetska trgovina zavisi od malog broja veoma osetljivih pomorskih prolaza.

Putin upravo zato Severni morski put poslednjih meseci predstavlja kao bezbedniju i pouzdaniju alternativu južnim pravcima.

Za Kinu je suština nešto drugačija.

Peking ne mora da zameni Suec Arktikom da bi projekat imao stratešku vrednost.

Dovoljno je da dobije još jedan put.

Ako je Crveno more zatvoreno, postoji sever. Ako se pojave problemi u Persijskom zalivu, deo trgovine može da ide drugim pravcem. Ako dođe do političkog sukoba sa nekom državom na tradicionalnoj trasi, Kina ima rezervnu opciju.

Led se povlači, ali problemi nisu nestali

Severni morski put ipak još nije novi Suecki kanal.

Plovidba ostaje sezonska. U pojedinim delovima godine led je toliko debeo da je komercijalni transport bez ledolomačke pratnje nemoguć.

Prvo putovanje „Kristofa de Maržerija“ ove sezone upravo je pokazalo ograničenja sistema – tanker je kroz pojedine delove leda napredovao veoma sporo iako ga je pratio snažan ledolomac.

Nedostaju i luke, servisi, pouzdane komunikacije i dovoljno gusta mreža službi za spasavanje.

Velika havarija tankera u udaljenom delu Arktika bila bi potpuno drugačiji problem od incidenta u Sredozemlju ili Severnom moru. Najbliži veliki spasilački kapacitet mogao bi da bude udaljen stotinama ili hiljadama kilometara.

Tu su i ogromni ekološki rizici.

Sve veći broj starih tankera koji prevoze rusku naftu i gas kroz veoma osetljivo arktičko područje povećava mogućnost incidenta čije bi posledice u ledenim vodama bilo izuzetno teško sanirati.

BONUS VIDEO