Šok! Granice Evropske unije se menjaju? Panika u prestonici moćne države EU, dobili su frapantan zahtev od suseda

Maroko je ponovo otvorio pitanje suvereniteta nad Seutom i Meliljom, španskim gradovima na severu Afrike, poručivši da na njih polaže „istorijsko i geografsko pravo“ i da želi pregovore sa Madridom čiji bi konačni cilj bio njihov „povratak u okrilje domovine“, dok je Španija zahtev kategorički odbacila.

Marokanski ministar pravde Abdelatif Uahbi rekao je u intervjuu za državnu televiziju 2M da pitanje Seute i Melilje neće nestati iz odnosa dve zemlje i predložio formiranje posebnog mehanizma za razgovore sa Madridom.

- Pitanje Seute i Melilje ostaće tema dijaloga između nas i Španije i zadržaćemo naše istorijsko i geografsko pravo - rekao je Uahbi.

On je pozvao na uspostavljanje „kanala dijaloga“, uključujući posebnu komisiju koja bi se bavila budućnošću dva grada, uz ocenu da je potrebno pronaći konačno rešenje kako bi se Seuta i Melilja, prema formulaciji marokanskog ministra, „vratile u okrilje domovine“.

Madrid: Seuta i Melilja su španske

Odgovor iz Madrida stigao je gotovo odmah i nije ostavio prostor za drugačije tumačenje.

Špansko Ministarstvo spoljnih poslova diplomatskim kanalima prenelo je Rabatu „kategoričko odbacivanje“ bilo kakvih pretenzija na dva grada.

„Seuta i Melilja su dva španska grada koja predstavljaju granicu Španije i Evropske unije. One su deo međunarodno priznate teritorijalne celovitosti i suvereniteta Španije i sastavni deo teritorije Evropske unije. Kategorički odbacujemo i nastavićemo da odbacujemo svaki drugačiji pristup kada je reč o Seuti i Melilji“, saopštilo je ministarstvo.

Maroko polaže pravo na oba grada još od sticanja nezavisnosti 1956. godine, dok ih Španija smatra neotuđivim delom svoje državne teritorije. Melilja je pod španskom vlašću od 1497. godine, dok je Seuta 1415. dospela pod vlast Portugala, a španski suverenitet nad njom formalno je priznat Lisabonskim sporazumom 1668. godine.

Sve eksplodiralo posle migrantske krize

Stari teritorijalni spor ponovo je izbio u prvi plan samo nekoliko nedelja posle ogromne migrantske krize u Seuti.

Oko 72.000 ljudi pokušalo je 30. jula da iz Maroka pređe u špansku enklavu, u jednom od najvećih masovnih prelazaka granice koji su ikada zabeleženi na tom području. Najmanje 82 osobe poginule su na španskoj strani, dok je Maroko prijavio još 14 mrtvih.

Hiljade ljudi su se nedeljama posle toga još nalazile u Seuti, dok je Španija pokušavala da reši pitanje njihovog smeštaja, povratka u Maroko i eventualnih zahteva za azil. Madrid je početkom avgusta naglasio da nelegalan ulazak u Seutu ili Melilju ne daje automatsko pravo na ostanak u Španiji niti na odlazak na evropsko kopno.

Kriza je dodatno zaoštrila politički osetljivo pitanje dva grada, koji predstavljaju jedine kopnene granice Evropske unije sa Afrikom.

Maroko je nakon masovnog prelaska pojačao kontrolu granice zbog poziva na društvenim mrežama da se organizuju novi pokušaji ulaska u Seutu, dok je istovremeno od Madrida zatražio ubrzan povratak maloletnih marokanskih državljana koji su prešli granicu.

Spor koji traje sedam decenija

Iako su odnosi Madrida i Rabata poslednjih godina značajno popravljeni, posebno nakon što je Španija podržala marokanski plan autonomije za Zapadnu Saharu, Seuta i Melilja ostaju pitanje oko kojeg dve zemlje imaju potpuno suprotne stavove.

Za Maroko su to teritorije nad kojima polaže istorijsko pravo i čiji povratak želi da stavi na pregovarački sto.

Za Španiju pregovaračkog stola nema: Madrid insistira da je reč o španskim gradovima, čiji suverenitet nije predmet pregovora.

Uahbijeva izjava zato nije samo ponavljanje višedecenijskog marokanskog stava. Dolazi neposredno posle migrantske katastrofe koja je ponovo pokazala koliko je granica između Maroka i dve španske teritorije osetljiva, dok Rabat sada otvoreno traži da se pitanje njihove budućnosti vrati u politički dijalog sa Madridom.

BONUS VIDEO