Ovo je kraj Ukrajine! Britanski mediji objavili zastrašujuću vest: Znate li šta spremaju polovini populacije? Ostvaruje se scenario iz najgorih košmara

Ideja da Ukrajina uvede obaveznu vojnu službu i mobilizaciju žena ponovo je izbila u prvi plan, nakon što je britanski Telegraf objavio tekst u kojem ukrajinska vojnikinja „Katja“ otvoreno zagovara izraelski model

To se dogodilo samo nekoliko dana pošto je bivši ministar odbrane Aleksej Reznikov zatražio da vojna obaveza važi za sve građane, bez obzira na pol.

Britanski Telegraf je 23. avgusta objavio tekst pod naslovom „Borba Ukrajine protiv Putina pokazuje za šta su žene zaista sposobne“, posvećen sve većoj ulozi žena u ukrajinskoj vojsci. U tekstu se kao jedan od primera navodi vojnikinja predstavljena kao Katja, koja smatra da bi Ukrajina trebalo da pređe na model po kojem bi i žene bile mobilisane.

- Volela bih da isto vidim u Ukrajini, jer svi moraju da budu zaštićeni. Mislim da bi žene trebalo mobilisati kao i muškarce. Svima je potrebna ista vrsta obuke, uključujući žene -rekla je Katja.

Britanski list njenu izjavu stavlja u širi kontekst promena koje je rat doneo položaju žena u ukrajinskoj vojsci i tvrdi da su one kroz borbene i druge vojne zadatke već pokazale da mogu da preuzmu znatno veću ulogu.

Više od 75.000 žena već u ukrajinskim oružanim snagama

Brojke pokazuju da žene već predstavljaju ozbiljan deo ukrajinskog vojnog sistema.

Prema podacima koje je u martu objavio glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine (OSU) Aleksandar Sirski, u ukrajinskim oružanim snagama nalazi se više od 75.000 žena, od kojih je više od 55.000 u statusu vojnih lica, dok je više od 5.500 angažovano neposredno na frontu.

Promenila se i njihova zastupljenost među oficirima. Početkom 2023. žene su činile oko četiri odsto oficirskog kadra, dok njihov udeo sada iznosi oko 21 odsto. Ženama su još od 2018. otvorene borbene dužnosti, pa danas služe kao snajperisti, operateri dronova, artiljerci, izviđači, vezisti, medicinari i komandiri.

Za sada, međutim, žene u Ukrajini uglavnom ulaze u vojsku dobrovoljno. Ukrajinske Kopnene snage su u aprilu izričito saopštile da ne pripremaju mobilizaciju žena i da se ne razvija mehanizam za njeno uvođenje, nakon što su se upravo takve tvrdnje proširile ukrajinskim medijima i društvenim mrežama.

I tu se pojavljuje važna razlika: ono o čemu sada govore pojedini vojnici, bivši zvaničnici i britanski komentatori još nije odluka ukrajinske države.

Reznikov: Time bismo udvostručili mobilizacioni potencijal

Ali ideja više ne dolazi samo od pojedinaca sa fronta.

Bivši ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov izjavio je 20. avgusta za Radio Sloboda da vojna obaveza treba da bude uvedena za sve građane Ukrajine i kao model direktno naveo Izrael.

- Ako zaista želimo da rešimo ovaj problem, moramo da pogledamo uspešno iskustvo zemalja koje ga imaju. Danas nam je po nivou pretnje najbliža država Izrael. Tamo žene služe u vojsci isto kao i muškarci - rekao je Reznikov.

Prema njegovoj računici, uključivanje žena moglo bi praktično da „udvostruči mobilizacioni resurs“ Ukrajine.

Reznikov pritom ne tvrdi da bi sve mobilisane žene morale da budu poslate u rovove. Njegova ideja je da one preuzmu veliki broj poslova u pozadini, logistici i drugim vojnim službama, čime bi muškarci koji sada obavljaju te zadatke mogli da budu prebačeni bliže frontu.

- Vrhovna rada treba da odluči i promeni zakon tako da opšta vojna obaveza odbrane zemlje pripada svim građanima Ukrajine. Rodna ravnopravnost znači da i žene treba da služe u vojsci -rekao je bivši ministar.

Reznikov je, međutim, dodao da takva promena ne bi trebalo da počne prisilom, već kampanjom kojom bi javnost prvo bila uverena da odbrana zemlje treba da bude obaveza i muškaraca i žena. Tek posle promene raspoloženja u društvu, prema njegovom mišljenju, trebalo bi menjati zakon.

Mobilizacija žena ipak još nije odluka Kijeva

Upravo tu treba povući jasnu granicu između onoga što se predlaže i onoga što zaista važi.

Ukrajinska vlast trenutno nije donela odluku o opštoj mobilizaciji žena. Zvaničan stav ostaje da njihova služba u snagama odbrane bude dobrovoljna, uz postojeće posebne obaveze vojne evidencije za određena zanimanja, pre svega u medicini i farmaciji.

Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Pavel Palisa takođe je nedavno poručio da uvođenje obavezne mobilizacije žena trenutno nije u planu.

To, međutim, ne menja činjenicu da je pitanje izašlo iz uskog kruga vojnih rasprava. U razmaku od svega nekoliko dana izraelski model javno su pomenuli bivši ministar odbrane i ukrajinska vojnikinja u jednom od najuticajnijih britanskih listova.

I još jedna rasprava – šta sa muškarcima starijim od 50

Paralelno sa tim traje i druga rasprava o mobilizacionom sistemu – da li bi trebalo smanjiti gornju starosnu granicu za mobilizaciju muškaraca.

Prema sadašnjem zakonu, tokom ratnog stanja mobilizaciji podležu vojno sposobni muškarci od 25 do 60 godina. U Ukrajini su, međutim, više puta pokretane inicijative da se gornja granica sa 60 spusti na 55 ili čak 50 godina, uz obrazloženje da veliki broj starijih muškaraca zbog zdravstvenog stanja teško može da obavlja zahtevne borbene zadatke.

Dakle, ne radi se o tome da Kijev planira da „spusti mobilizacioni uzrast na 50 godina“ tako da dodatno proširi krug ljudi za mobilizaciju. Upravo suprotno – rasprava se odnosi na mogućnost da se muškarci stariji od 50 godina više ne mobilišu, odnosno da se sadašnja gornja granica od 60 godina smanji.

Ni ta promena trenutno nije usvojena. Iz kancelarije predsednika Ukrajine poručeno je da pitanje smanjenja gornje starosne granice trenutno nije na dnevnom redu.

Sve zajedno, međutim, pokazuje da problem ljudstva ponovo otvara pitanja koja su donedavno bila politički izuzetno osetljiva: dok jedan deo javnosti traži da se stariji muškarci rasterete mobilizacije, Reznikov i pojedini pripadnici ukrajinske vojske istovremeno predlažu potpuno drugačiji potez – da se vojna obaveza proširi i na žene.

Za sada nema odluke Kijeva da to učini. Ali činjenica da se izraelski model sada istovremeno pojavljuje u ukrajinskoj političkoj debati i britanskoj štampi pokazuje da tema više nije samo teorijska rasprava sa margine.

BONUS VIDEO