Poćelo je! Evropa podiže uloge, Rusija u šoku: Brisel Americi nudi frapantnu ponudu za totalni rat protiv Moskve, ovo se neće dobro završiti

Evropska strategija prema ratu u Ukrajini sve više se svodi na pokušaj da se Sjedinjene Države ponovo snažnije uvuku u konfrontaciju sa Rusijom, ocenjuje bivši britanski diplomata Alister Kruk.

On upozorava da bi nastavak udara duboko unutar ruske teritorije mogao da pokrene eskalaciju za koju više neće biti jasno gde se završava.

Kruk je u razgovoru sa potpukovnikom Danijelom Dejvisom u emisiji „Daniel Davis Deep Dive“ ocenio da evropske vlade pokušavaju da održe utisak da Ukrajina još može da promeni odnos snaga, iako, prema njegovom tumačenju, istovremeno shvataju da Kijev sadašnjim načinom ratovanja ne može vojno da porazi Rusiju.

Ključ za promenu te situacije Evropa, kako tvrdi, vidi u Vašingtonu.

Evropa pokušava da vrati Ameriku u igru

Prema Krukovoj proceni, među evropskim političkim krugovima raste nezadovoljstvo zbog toga što administracija predsednika SAD Donalda Trampa nije angažovana u sukobu u meri koju bi evropske države želele.

Zato se, smatra on, Trampu pokušava predstaviti slika Rusije koja bi mogla da bude naterana na ustupke ukoliko bi SAD podržale mnogo snažniji pritisak.

Upravo tu Kruk vidi smisao udara dronovima i projektilima duboko unutar ruske teritorije. Cilj takve strategije, prema njegovom tumačenju, jeste da napadi na infrastrukturu i druge objekte povećaju pritisak unutar same Rusije, izazovu političke posledice u Moskvi i na kraju nateraju predsednika Vladimira Putina da pristane na prekid vatre.

Kruk smatra da je problem u tome što takva računica počiva na pogrešnoj pretpostavci.

Po njegovoj proceni, Putin zbog tih udara neće odustati od osnovnih ruskih zahteva. Naprotiv, napadi mogu da proizvedu još veću odlučnost Moskve da nastavi rat i uzvrati snažnije.

Svaki novi udar donosi jači odgovor

Kruk u taj kontekst stavlja ukrajinske napade na ruske rafinerije, infrastrukturu i druge ciljeve duboko u pozadini. Posebno je govorio o napadima na turistička i hotelska područja u kojima je bilo civilnih žrtava, kao i o navodima da se razmatraju veliki napadi dronovima na rusku civilnu avijaciju na aerodromima.

Upravo reakcija Moskve, smatra on, predstavlja najveći problem za takvu strategiju.

Umesto da se povuče, Rusija odgovara sve snažnijim udarima na ukrajinsku logistiku, privredne kapacitete i infrastrukturu. Tako svaki pokušaj dodatnog pritiska može da proizvede novu rusku reakciju, posle koje ponovo sledi zahtev za još većom eskalacijom.

Kruk upozorava da se upravo na taj način stvara opasan krug iz kojeg u jednom trenutku može postati veoma teško izaći.

Ukrajina kao trajna tampon-zona

On evropsku politiku povezuje i sa širim ciljem – očuvanjem Ukrajine kao dugoročne tampon-zone između Rusije i ostatka Evrope.

Prema njegovom tumačenju, evropskim državama je potrebna dovoljno snažna Ukrajina koja bi i posle završetka sadašnjeg rata mogla ponovo da izgradi vojne kapacitete i ostane instrument pritiska na Moskvu.

Kruk smatra da upravo takav scenario Rusija pokušava da spreči.

Po njegovoj proceni, jedan od ključnih ciljeva Moskve jeste da Ukrajina posle eventualnog prekida sukoba ne dobije nekoliko godina za ponovno naoružavanje i pripremu za novi rat.

Zbog toga se, smatra Kruk, dve strane ne spore samo oko toga gde će stati sadašnji front, već i oko toga kakva će Ukrajina postojati kada borbe jednom budu završene.

BONUS VIDEO