Kakav udar! Počelo odsecanje Ukrajine od Evrope: Rusija zatresla granične prelaze stravičnim napadima, najgore tek dolazi

Posle masovnih udara na Kijev, vojne aerodrome i industrijske objekte, ruske snage počele su da gađaju i ključne granične prelaze kojima Ukrajina održava transportne veze sa Evropom.

Za samo dva dana na udaru su se našla dva prelaza na ukrajinsko-moldavskoj granici – „Reni–Đurđulešti“ kod Renija i „Tabaki–Mirnoje“, čija je glavna zgrada, prema ruskim izvorima, uništena zajedno sa serverima i vezama sa centralnom bazom podataka.

Vojni komentator Jurij Podoljaka ocenjuje da to pokazuje promenu prioriteta: posle udara na vojne i proizvodne kapacitete, Moskva pokušava da preseče pravce kojima se roba, oprema i drugi tereti iz Ukrajine kreću prema Evropi i obrnuto.

Prvo Kijev, sada transportne arterije

Promeni taktike prethodio je jedan od snažnijih udara na područje Kijeva. Politikolog Aleksandar Semčenko tvrdi da je više od 25 „Iskandera“ i severnokorejskih KN-23 stiglo do područja prestonice za svega osam minuta, a zatim su usledili novi talasi krstarećih raketa i mlaznih dronova.

Među metama su bili vojni aerodromi kod Kijeva, u Odeskoj i Poltavskoj oblasti, vazduhoplovni zavod „Antonov“ i pogoni povezani sa proizvodnjom raketa „Flamingo“.

Sergej Lebedev tvrdi da podaci NASA FIRMS pokazuju velika žarišta požara na području „Antonova“ posle udara.

Ali posebnu težinu dobija gađanje prelaza prema Moldaviji.

Pukovnik Aslan Nahušev tvrdi da je, nakon problema sa lukama, upravo drumskim pravcem preko tog područja prolazio veliki deo ukrajinskog izvoza žitarica. Prema njegovim podacima, od oko 500.000 tona izvezenih u prvoj polovini avgusta, približno 75 odsto prevezeno je kamionima tim rutama.

PVO mnogo slabija protiv najbržih ciljeva

Ruski izvori istovremeno tvrde da ukrajinska PVO i dalje relativno uspešno obara sporije krstareće rakete, ali ima znatno veće probleme sa balistikom i mlaznim dronovima.

Lebedev procenjuje da je presretnuto oko 30 od 40 raketa H-101, dok navodi da više od 90 odsto mlaznih „Geranja“ prolazi kroz odbranu. Tvrdi i da u poslednjem napadu nije oboren nijedan „Iskander-M“, „Kinžal“ ili „Cirkon“. Te podatke nije moguće nezavisno potvrditi.

U pozadini svega ostaje i pitanje ruskih zaliha. Ukrajinska vojna obaveštajna služba procenjuje da Moskva raspolaže sa više od 2.000 raketa, uključujući severnokorejske KN-23 i KN-30.

Pojavile su se i nepotvrđene informacije o novoj verziji „Orešnika“, ali za sada bez dovoljno dokaza.

Ključna promena, međutim, nije samo u vrsti oružja. Ako se udari na prelaze nastave, ruska taktika više neće biti usmerena samo na vojne objekte i industriju u dubini Ukrajine, već i na arterije koje zemlju povezuju sa Evropom.

BONUS VIDEO