Danas referendum! Evropska unija dobija novu članicu? Oči celog sveta uprte u Evropi, od ove odluke zavisi sve

Islanđani danas izlaze na referendum koji bi mogao da vrati zemlju na put ka Evropskoj uniji posle 13 godina pauze – birači odlučuju da li vlada treba da nastavi pregovore o pristupanju Briselu, dok poslednje ankete pokazuju praktično mrtvu trku između dva tabora.

Pitanje na glasačkom listiću glasi: „Da li Island treba da nastavi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji?“ Ako pobedi „da“, pregovori će biti obnovljeni, ali će konačni sporazum o članstvu, ukoliko bude postignut, morati ponovo pred građane na drugom referendumu.

Ukoliko pobedi „ne“, sadašnja vlada najavila je da će tu odluku poštovati i proces neće biti nastavljen.

Poslednje ankete potpuno zakuvale trku

Ishod je neizvestan do poslednjeg trenutka.

Istraživanje agencije Maskina, sprovedeno od 21. do 25. avgusta među 1.019 birača, pokazalo je da nastavak pregovora podržava 51,3 odsto ispitanika, dok je 48,7 odsto protiv.

Međutim, još novija Galupova anketa objavljena u petak pokazala je obrt – tesna većina sada je protiv ponovnog otvaranja pregovora. Rojters zato ocenjuje da je trka praktično nemoguća za prognozu.

Na Islandu, zemlji sa oko 400.000 stanovnika, pravo glasa ima približno 265.000 ljudi. Birališta se otvaraju u 9 časova po srednjoevropskom vremenu, odnosno 9 časova po GMT-u, a zatvaraju u 22 časa po GMT-u.

Tramp i Grenland vratili EU u centar pažnje

Tema članstva u EU godinama je tinjala na Islandu, ali su rat u Ukrajini, rast troškova života, visoke kamatne stope i potpuno nova bezbednosna situacija na severu Atlantika ponovo otvorili pitanje gde ta zemlja želi da se nalazi u budućnosti.

Poseban udar na islandsko raspoloženje predstavljale su pretnje predsednika SAD Donalda Trampa da će Sjedinjene Države preuzeti kontrolu nad Grenlandom, danskom autonomnom teritorijom udaljenom svega oko 290 kilometara od Islanda. AP navodi da je upravo pitanje Grenlanda bacilo veliku senku na današnje glasanje.

Za deo Islanđana logično pitanje postalo je: ako Vašington otvoreno govori o preuzimanju susednog Grenlanda, kakav je dugoročni položaj njihovog malog ostrva između Severne Amerike i Evrope?

Ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir, koja podržava opciju „da“, ocenila je da je međunarodni poredak koji je decenijama garantovao bezbednost i prosperitet pod ozbiljnim pritiskom i da male države moraju pažljivo da biraju gde stoje i ko stoji uz njih.

Zahtev iz 2009. nikada nije formalno povučen

Island je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podneo u julu 2009, neposredno posle ogromne finansijske krize koja je teško pogodila njegov bankarski sistem i ekonomiju.

Evropski savet je 2010. jednoglasno odobrio početak pristupnog procesa, a pregovori su trajali do 2013, kada ih je nova evroskeptična vlada zamrzla.

Dve godine kasnije, tadašnji ministar spoljnih poslova poslao je Briselu pismo u kojem je naveo da Island više ne želi da bude smatran državom kandidatom. Međutim, islandski parlament nikada nije usvojio formalnu odluku o povlačenju zahteva.

Zbog toga islandska vlada danas izričito navodi da prijava iz 2009. nikada nije formalno povučena i da je i dalje pravno važeća. Isto stanovište potvrdila je Evropska komisija, kao i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen 2025. godine.

To znači da Island, ukoliko danas pobedi „da“, ne kreće od nule.

Foto: EPA

Već završili 11 pregovaračkih poglavlja

Od 33 suštinska pregovaračka poglavlja Island je do zamrzavanja procesa otvorio čak 27, dok je 11 pregovaračkih poglavlja već bilo završeno.

Upravo zbog toga u Briselu se smatra da bi islandski put mogao biti znatno brži nego kod većine drugih kandidata. Island je već duboko uključen u evropsko zakonodavstvo i jedinstveno tržište preko Evropskog ekonomskog prostora.

Procena islandskog Ministarstva spoljnih poslova je da bi, ukoliko građani danas odobre nastavak procesa, pregovori mogli ponovo da počnu do kraja 2026. i da traju između 18 i 24 meseca.

Ali najteže pitanje prethodni put uopšte nije stiglo na sto.

Riba može da sruši čitav posao

Najveći problem nije bezbednost, tržište niti odnosi sa Briselom – već riba.

Pregovaračko poglavlje koje se odnosi na ribarstvo nije ni bilo otvoreno kada su pregovori prekinuti 2013. godine. Island tada čak nije predao konačnu pregovaračku poziciju za tu oblast.

Za zemlju čiji su riblji resursi vekovima bili jedan od temelja ekonomije i nacionalnog identiteta, prihvatanje Zajedničke ribarske politike EU predstavlja izuzetno osetljivo pitanje.

Foto: Shuterstock

Pravila EU određuju način upravljanja ribljim fondovima, ukupnim dozvoljenim ulovom i raspodelom kvota. Protivnici članstva strahuju da bi Island izgubio deo kontrole nad svojim izuzetno bogatim vodama i da bi pristup njima mogli dobiti ribarski brodovi iz drugih članica Unije.

Vlada, sa druge strane, namerava da u eventualnim pregovorima traži poseban aranžman kojim bi zaštitila islandski sistem upravljanja ribarstvom.

Bivša premijerka Katrin Jakobsdotir, jedna od najpoznatijih protivnica nastavka procesa, tvrdi da je Islandu bolje da ostane izvan EU i zadrži što veću kontrolu nad sopstvenim odlukama.

Island je već skoro potpuno vezan za Evropu

Island formalno nije član Evropske unije, ali je već deo Evropskog ekonomskog prostora, jedinstvenog evropskog tržišta i Šengenske zone, kao i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu zajedno sa Norveškom i Lihtenštajnom.

To znači da zemlja primenjuje veliki deo pravila jedinstvenog tržišta EU i omogućava slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, ali nema glas prilikom njihovog konačnog donošenja u institucijama Unije.

Punopravno članstvo donelo bi Islandu neposredno učešće u Evropskom parlamentu, Savetu EU i drugim institucijama, ali bi zahtevalo i ulazak u carinsku uniju i prihvatanje dodatnih evropskih politika koje sada nisu obuhvaćene postojećim sporazumima.

Otvorio bi se i put ka napuštanju islandske krune i prelasku na evro, mada to ne bi bilo automatski odmah po ulasku u EU.

Upravo valuta i troškovi života postali su važan argument pristalica članstva. Islandska centralna banka trenutno drži referentnu kamatnu stopu na čak osam odsto, naspram 2,25 odsto u evrozoni, zbog čega su stambeni krediti i finansiranje za domaćinstva mnogo skuplji.

Današnje glasanje zato ne odlučuje da li će Island sutra postati 28. članica Evropske unije. Ono odlučuje nešto neposrednije – da li će posle više od decenije zatvorenih vrata Rejkjavik ponovo sesti za sto sa Briselom i pokušati da sazna pod kojim uslovima bi članstvo uopšte bilo moguće.

BONUS VIDEO