NATO lider šokirao sve na Zapadu! Znate li koji je Putinov sledeći potez? Mnogi će se žestoko iznenaditi

Predsednik Finske Aleksander Stub odbacio je upozorenja iz Nemačke da bi Rusija mogla da napadne NATO do 2029. godine, poručivši da za takav scenario ne vidi ni dokaze ni činjenice i da Moskva nema razloga da krene na najmoćniji vojni savez na svetu.

Stub, čija zemlja deli više od 1.300 kilometara granice sa Rusijom, rekao je u intervjuu za Bild da se procene o mogućem ruskom napadu suviše često predstavljaju kao izvesnost, iako niko ne može pouzdano da zna šta će se dogoditi za nekoliko godina.

- Ako neko ima takvu kristalnu kuglu, sjajno. Ali ja za to jednostavno ne vidim ni dokaze ni činjenice - rekao je Stub.

On je zatim otišao korak dalje i direktno se usprotivio scenariju prema kojem bi Moskva svesno krenula u otvoreni rat sa NATO.

- Ne verujem da bi Rusija ikada želela da napadne najmoćniji vojni savez na svetu, NATO -poručio je finski predsednik.

Stub: NATO ima silu koju niko ne želi da testira

Stub je objasnio da svoj stav ne zasniva samo na političkoj proceni, već i na obaveštajnim informacijama kojima raspolaže kao predsednik Finske.

Prema njegovim rečima, NATO poseduje odvraćanje sa kojim nijedna druga vojna sila ne može lako da se meri. Ono uključuje konvencionalne oružane snage, raketne kapacitete i nuklearno oružje.

Zbog toga, smatra Stub, nijednoj državi nema smisla da proverava da li je Alijansa zaista spremna da odgovori na napad.

Istovremeno je upozorio da njegova poruka ne znači da Evropa treba da se opusti ili zanemari bezbednosne rizike. Naprotiv, smatra da države NATO treba da se pripremaju za najgori scenario upravo kako bi sprečile da do njega ikada dođe.

Njegove reči direktno se razlikuju od upozorenja koja poslednjih meseci stižu iz nemačkog Ministarstva odbrane i Bundesvera. Nemački vojni vrh više puta je govorio da bi Rusija do kraja decenije mogla da bude sposobna za napad na teritoriju NATO, zbog čega Berlin ubrzano priprema vojnu infrastrukturu i odbranu istočnog krila Alijanse.

Stub, međutim, smatra da takve procene ne treba pretvarati u gotovu činjenicu.

"Rusiji je ostala mobilizacija"

Finski predsednik ocenio je i da Rusija trenutno nema veliki prostor za dalju vojnu eskalaciju.

Prema njegovoj proceni, jedan od retkih načina na koji bi Moskva mogla ozbiljno da poveća intenzitet rata bila bi nova mobilizacija, ali bi takva odluka mogla da izazove unutrašnje političke posledice u Rusiji.

Stub tvrdi da Rusija mesečno gubi između 30.000 i 35.000 vojnika, dok istovremeno regrutuje oko 27.000 novih ljudi. Na osnovu tih podataka zaključuje da bi Moskvi bilo izuzetno teško da istovremeno otvori još jedan veliki front protiv neke druge države.

On je ipak ocenio da bi nova ruska mobilizacija tokom jeseni mogla da bude moguća, ukazujući na zakonske promene u Rusiji koje, prema njegovom tumačenju, mogu olakšati zatvaranje granica i ograničavanje kretanja stanovništva.

Stub je istovremeno upozorio da ne treba potcenjivati sposobnost Rusije da podnese dugotrajan ekonomski pritisak.

Prema njegovim rečima, inflacija, problemi u bankarskom sektoru, visoke kamatne stope, pa čak ni veliki vojni gubici sami po sebi verovatno neće naterati Moskvu da prekine rat. Mnogo ozbiljniji problem za Kremlj nastao bi tek ukoliko bi rusko rukovodstvo zaključilo da nastavak rata počinje da ugrožava stabilnost samog sistema vlasti.

Traži da Evropa ponovo razgovara sa Moskvom

Stub je izneo i poruku koja se značajno razlikuje od politike prekida političkih kontakata sa Rusijom koja je dominirala velikim delom Evrope posle početka rata u Ukrajini.

Predsednik Finske smatra da neko u Evropi mora ponovo da uspostavi direktan politički dijalog sa Moskvom.

Njegov argument je da potpuna tišina između dve strane povećava opasnost od pogrešnih procena. Ako Moskva nema direktan politički kanal sa evropskim prestonicama, može pogrešno da protumači evropske poteze kao pripremu za nešto što u stvarnosti nije planirano.

Stub je rekao da se približava trenutak kada će za evropske države biti korisno da ponovo imaju direktnije kontakte sa Rusijom, upravo kako bi se izbegli nesporazumi koji u sadašnjim okolnostima mogu da postanu veoma opasni.

Posebno je pohvalio nedavnu posetu direktora CIA Džona Retklifa Moskvi.

Stub je taj potez ocenio pozitivno i poručio da Amerikanci i Rusi moraju da održavaju komunikaciju u različitim formatima. Dodao je da se nada da direktan kanal postoji i između američke i ruske vojske.

Retklif je tokom iznenadne posete Moskvi razgovarao sa direktorom Spoljne obaveštajne službe Rusije Sergejem Nariškinom i direktorom FSB Aleksandrom Bortnikovim. Predsednik Rusije Vladimir Putin nije se sastao sa njim, ali je kasnije dobio izveštaj o razgovorima.

Naknadno je Aksios objavio da je Retklif tokom tih kontakata predložio mogućnost trojnog sastanka predsednika SAD Donalda Trampa, Putina i Volodimira Zelenskog, u pokušaju da se ponovo pokrenu pregovori o završetku rata u Ukrajini.

Stub zato ne traži popuštanje Moskvi niti prekid podrške Kijevu. Naprotiv, on tvrdi da je Ukrajina ključna bezbednosna barijera prema Rusiji i da Evropa mora da nastavi da joj pomaže.

Ali njegova poruka o mogućem direktnom ratu Rusije i NATO znatno je mirnija od upozorenja koja stižu iz Berlina.

Za finskog predsednika, priprema za najgore jeste neophodna. Tvrdnja da je ruski napad na NATO praktično unapred određen, međutim, nije.

A upravo je to posebno značajno kada dolazi od predsednika države koja ima jednu od najdužih evropskih granica sa Rusijom.

BONUS VIDEO