Počeo nuklearni odgovor Kim Džong Una! Prvi potez je izvršen, Amerika se zatresla - sila sa Dalekog Istoka se nije šalila

Severna Koreja zvanično je uvela u borbeni sastav novi razarač „Kang Kon“ od oko 5.000 tona, a lider zemlje Kim Džong Un objavio je da će brod postati deo državnog sistema nuklearnog odgovora i da će, ukoliko dobije naređenje, biti sposoban da nanese „razoran uzvratni udar neprijatelju“.

Ceremonija je održana 6. septembra u luci Vonsan, na istočnoj obali Severne Koreje, uz prisustvo Kim Džong Una, njegove supruge Ri Sol Džu i ćerke Kim Džu Ae. „Kang Kon“ je drugi brod klase „Čve Hjon“ i raspoređen je u Istočnu flotu severnokorejske mornarice.

- Novi razarač mora da nanese smrtonosan uzvratni udar neprijatelju kada god dobije naređenje, jer predstavlja snagu uključenu u državni sistem nuklearnog odgovora - poručio je Kim.

Pjongjang time prvi put ovako otvoreno smešta svoje nove velike površinske ratne brodove u samu strukturu nuklearnog odvraćanja, čime severnokorejska nuklearna strategija više nije ograničena samo na kopnene raketne jedinice i podmornice.

Kim: Mornarica dobija nuklearne zube

Kim je rekao da nuklearno naoružavanje severnokorejske mornarice omogućava „raznovrsniju i praktičniju“ upotrebu nuklearnog odvraćanja.

- Moramo još jasnije da uspostavimo moćno i pouzdano nuklearno odvraćanje od rata i omogućimo raznovrsnu i efikasnu upotrebu nuklearnih borbenih sistema u stvarnom ratu - rekao je severnokorejski lider.

Rojters napominje da severnokorejska državna agencija KCNA nije saopštila da se nuklearne bojeve glave već fizički nalaze na brodu. Međutim, razarači ove klase nose raketne sisteme među kojima su i projektili za koje stručnjaci procenjuju da mogu da nose nuklearno punjenje.

Tokom jula upravo sa „Kang Kona“ testirane su strateške krstareće rakete i drugo naoružanje u Japanskom moru, pod neposrednim nadzorom Kim Džong Una. Tada je Kim naredio da brod u roku od dva meseca bude potpuno uveden u operativnu upotrebu.

To je sada i učinjeno.

Plutajuća raketna baterija

„Kang Kon“ pripada najmodernijoj i najteže naoružanoj klasi površinskih brodova koju je Severna Koreja ikada napravila.

Osnovu naoružanja čine vertikalni raketni lanseri različitih dimenzija, što omogućava smeštaj više vrsta projektila – od protivvazdušnih i protivbrodskih do dalekometnih krstarećih raketa namenjenih udarima po kopnenim ciljevima.

Prvi brod klase „Čve Hjon“ prvobitno je prikazan sa 74 vertikalne lansirne ćelije, raspoređene na pramcu i krmi. Kasnijim izmenama njegov raspored je, prema analizi američkog Naval instituta, proširen na čak 88 ćelija. Tačan konačan broj ćelija na „Kang Konu“ još nije moguće nezavisno potvrditi, pa podatak o 74 lansera treba posmatrati kao procenu zasnovanu na ranijoj konfiguraciji klase, a ne kao zvaničnu konačnu specifikaciju ovog konkretnog broda.

Na pramcu se nalazi top kalibra 127 milimetara, dok brod poseduje više sistema za neposrednu protivvazdušnu odbranu.

Posebno je zanimljiv sistem veoma sličan ruskom pomorskom kompleksu „Pancir-M“, koji kombinuje rakete kratkog dometa i šestocijevne topove kalibra 30 milimetara. Na brodu se nalaze i dodatni sistemi neposredne odbrane, torpedno naoružanje, sonar i četiri velika fiksna radarska panela.

Sve to „Kang Kon“ pretvara u mnogo više od klasičnog severnokorejskog patrolnog ili obalskog broda.

On istovremeno može da služi kao platforma za protivvazdušnu odbranu, napade na brodove, protivpodmorničke operacije i raketne udare duboko po kopnu.

Ruski trag na brodu

Posebnu pažnju privlači pitanje koliko je Moskva pomogla Pjongjangu u razvoju nove klase.

AP navodi da stručnjaci smatraju da su „Čve Hjon“ i „Kang Kon“ verovatno građeni uz rusku pomoć, dok analize pojedinih sistema pokazuju očiglednu sličnost sa ruskom vojnom tehnologijom.

Najjasniji primer predstavlja upravo sistem nalik „Panciru-M“. Centar CSIS je još nakon pojavljivanja prvog broda klase ocenio da njegovo prisustvo pokazuje rastuću vojno-tehničku saradnju Moskve i Pjongjanga.

Pojedini radarski i raketni elementi takođe podsećaju na ruska rešenja.

Međutim, nema javno dostupnog dokaza koji bi pokazao koje je konkretne tehnologije Rusija direktno predala Severnoj Koreji, pa tvrdnju da je ceo razarač izgrađen uz rusku tehničku pomoć nije moguće iznositi kao potvrđenu činjenicu.

Ono što jeste jasno jeste da su vojni odnosi dve zemlje poslednjih godina drastično produbljeni, dok severnokorejski vojnici učestvuju na ruskoj strani u ratu protiv Ukrajine.

Ovo je brod koji se prevrnuo pred Kimom

Put „Kang Kona“ do borbene službe bio je gotovo neverovatan.

Tokom prvog pokušaja porinuća 21. maja 2025. u brodogradilištu Čongdžin dogodila se velika nesreća pred samim Kim Džong Unom.

Krma broda prerano je skliznula u vodu, dok je pramac ostao zaglavljen na navozu. Brod se nagnuo na bok, a voda je počela da ulazi u pojedine delove trupa. Satelitski snimci pokazali su razarač delimično potopljen i naslonjen na stranu.

Kim je incident tada nazvao „kriminalnim činom izazvanim nemarom“, a nekoliko zvaničnika povezanih sa izgradnjom i porinućem broda završilo je pod istragom.

Usledila je ekspresna operacija spasavanja.

Brod je podignut, prebačen u drugo brodogradilište i već u junu 2025. ponovo uspešno porinut.

Tokom narednih meseci prošao je popravke, opremanje i ispitivanja, da bi ovog leta počela završna testiranja na moru.

Sada, nešto više od godinu dana nakon spektakularnog neuspeha pri prvom porinuću, isti brod zvanično ulazi u nuklearnu strukturu severnokorejske mornarice.

Jedan razarač na zapadu, drugi na istoku

Raspored dva broda takođe nije slučajan.

Prvi „Čve Hjon“ uveden je u Zapadnu flotu u junu ove godine, dok „Kang Kon“ odlazi u Istočnu flotu.

Tako Severna Koreja sada ima po jedan novi veliki raketni razarač na obe svoje obale.

Profesor Lim El Čul sa Univerziteta Kjungnam ocenio je da Kimove reči predstavljaju javnu objavu da će razarači služiti kao pomorske platforme nuklearnog odvraćanja, dok će raspoređivanje „Kang Kona“ na istoku prvenstveno biti usmereno na odvraćanje američkih, južnokorejskih i japanskih pomorskih snaga.

Nije slučajno ni vreme ceremonije.

SAD, Južna Koreja i Japan upravo su počeli petodnevnu zajedničku vojnu vežbu „Fridom edž“ u vodama južno od ostrva Džedžu, uz učešće velikih pomorskih i vazdušnih snaga. Seul tvrdi da je vežba odbrambena i namenjena odgovoru na severnokorejske nuklearne i raketne pretnje, dok je Pjongjang vidi kao pripremu za rat.

BONUS VIDEO