Počinje dvostruki udar na Evropu! Brisel objavio stravične vesti: Ovaj šok će dići sve u nebo - građani EU da se spreme za najgore

Evropska centralna banka spremna je da ponovo podigne kamate ako novi energetski šok nastavi da gura inflaciju naviše, što Evropi preti istovremeno skupljom energijom i skupljim kreditima.

ECB je u četvrtak već drugi put ove godine povećala kamatne stope za 0,25 procentnih poena, pri čemu je depozitna stopa podignuta sa 2,25 na 2,5 odsto. Međutim, izvori Rojtersa navode da se među evropskim centralnim bankarima već ozbiljno govori o daljem zaoštravanju monetarne politike, možda već u oktobru. 

Razlog je novi skok cena energenata izazvan ratom i poremećajima na Bliskom istoku. Nafta je ponovo prešla 100 dolara za barel, dok su porasle i evropske cene gasa, pa ECB strahuje da bi energetski udar mogao da se prelije na hranu, usluge i druge proizvode.

Nagel: Možda ćemo morati još da kočimo ekonomiju

Predsednik nemačke Bundesbanke Joahim Nagel nije isključio mogućnost da kamatne stope budu podignute do nivoa na kojem bi već počele da blago guše privrednu aktivnost.

- Ne isključujem mogućnost da ćemo morati da uđemo u blago restriktivnu zonu, ali to će u velikoj meri zavisiti od kretanja cena energenata i od toga kako će se ukupna slika cena razvijati možda već tokom narednog meseca - rekao je Nagel za Si-En-Bi-Si.

Takav potez značio bi skuplje zaduživanje domaćinstava, kompanija i država u trenutku kada evropska privreda već trpi posledice visokih troškova energije.

Tržišta su zato počela da računaju na najmanje još tri povećanja kamata tokom narednih godinu dana. Rojters navodi da su očekivanja o daljem zaoštravanju naglo porasla upravo posle najnovijeg skoka nafte i gasa.

Strah da će energija povući i hranu

Guverner Centralne banke Estonije Ilo Kasik ocenio je da su takva tržišna očekivanja razumljiva, jer postoji rizik da će cene goriva i gasa otići znatno više i da će na povišenom nivou ostati duže nego što se ranije očekivalo.

Poseban problem je mogućnost da se energetski šok više ne zadrži samo na računima za struju, gas i gorivo.

Ako skuplji transport, proizvodnja i energija počnu da podižu i cene hrane i drugih proizvoda, ECB bi mogla da zaključi da sadašnje kamate nisu dovoljne za vraćanje inflacije prema cilju od dva odsto.

Na isti rizik upozorio je i guverner slovenačke centralne banke Primož Dolenc, koji očekuje dodatni rast troškova energije i električne energije tokom jeseni i zime.

Glavni ekonomista ECB Filip Lejn takođe je upozorio da bi dugotrajnije visoke cene energije već tokom jeseni mogle da počnu ozbiljnije da pritiskaju potrošnju građana evrozone.

Inflacija već iznad tri odsto

ECB sada očekuje da prosečna inflacija u evrozoni tokom 2026. iznosi tri odsto, zatim 2,5 odsto u 2027. i 2,1 odsto 2028. godine.

Prognoza inflacije za naredne godine već je povećana u odnosu na jun, dok je istovremeno blago podignuta i procena privrednog rasta – na 0,9 odsto ove i 1,4 odsto sledeće godine.

Problem je što najnoviji skok cena nafte i gasa još nije u potpunosti ugrađen u te projekcije.

To znači da bi situacija mogla da bude lošija ukoliko se energetska kriza produži.

Austrijski centralni bankar Martin Koher već je upozorio da bi, ukoliko nafta do kraja godine ostane oko 100 dolara za barel, ECB mogla ponovo da bude primorana da podiže kamate. U nepovoljnijem energetskom scenariju inflacija bi tokom 2027. mogla da dostigne čak 3,2 odsto. 

BONUS VIDEO