(VIDEO) Dramatičan preokret u Siriji! Srušili Asada i slavili, a onda ih je zatresla strašna vest: Snimci ludila na ulicama obilazi svet

Naglo poskupljenje goriva izazvalo je najveći talas protesta u Siriji od svrgavanja Bašara el Asada pre gotovo dve godine, nakon što je vlada podigla cenu dizela za čak 40 odsto i dodatno pogodila stanovništvo zemlje u kojoj devet od deset ljudi već živi ispod granice siromaštva.

Demonstranti su palili gume, blokirali glavne puteve i zaustavljali cisterne sa naftom, dok se nezadovoljstvo proširilo od Alepa i Idliba do Rake, Hasake i Deir el Zora.

Blokiran je i ključni autoput M5 koji povezuje Damask sa Alepom, jednom od najvažnijih saobraćajnica u zemlji. Protesti su na pojedinim mestima trajali satima, a policija i vlasti suočile su se sa najširim ekonomskim buntom od promene vlasti u Damasku.

 

 

Prema podacima organizacije ACLED, samo 13. septembra zabeleženo je 36 protesta zbog povećanja cena goriva, više od polovine svih demonstracija povezanih sa gorivom koje je ta organizacija registrovala u Siriji od početka 2025. do početka septembra ove godine.

Dizel skočio 40 odsto, benzin gotovo 30

Vlada je cenu dizela podigla sa 125 na 175 sirijskih funti po litru, odnosno za 40 odsto.

Cena benzina od 95 oktana povećana je sa 152 na 195 funti po litru, što predstavlja rast od oko 28 odsto, dok je benzin od 90 oktana poskupeo sa 147 na 185 funti, odnosno gotovo 26 odsto.

Poskupeo je i gas. Cena gasa za domaćinstva povećana je za oko devet odsto, dok su povećane i cene za industrijske potrošače.

To je najveće u nizu poskupljenja koja je Damask uveo od početka rata sa Iranom.

Najnoviji udar posebno je težak zato što ogromna većina stanovništva već živi u krajnje teškim ekonomskim uslovima. Program Ujedinjenih nacija za razvoj procenjuje da oko 90 odsto Sirijaca živi ispod granice siromaštva, dok je pre izbijanja rata 2011. takvih bilo približno trećina stanovništva.

Na ulicama se zato nisu čuli samo zahtevi da vlada povuče nove cene.

Demonstranti su tražili i smenu ministra energetike Mohameda el Bašira, ministra ekonomije i rukovodstva Sirijske naftne kompanije.

U pojedinim oblastima zaustavljene su i kolone cisterni koje su prevozile sirovu naftu prema rafinerijama u centralnom delu zemlje.

- Ne želimo veće plate. Sve što želimo jeste niža cena dizela i ostalih goriva - rekao je demonstrant Jaser Salim u Alepu.

Drugi učesnik protesta, Basam el Ali, direktno se obratio predsedniku Ahmedu el Šari.

- Granični prelazi donose milione dolara. Ne trebaju nam novi kružni tokovi ni tržni centri. Samo želimo da živimo - poručio je El Ali.

Damask: Poskupljenje je privremeno

Portparol sirijskog Ministarstva energetike Abdulhamid Salat tvrdi da je povećanje cena privremena mera i da je vlada bila primorana na taj potez zbog dramatičnog rasta troškova nabavke goriva na međunarodnom tržištu.

- Cene mogu da budu povećane ili smanjene u skladu sa promenama okolnosti - rekao je Salat.

On je objasnio da konačnu cenu više ne određuje samo sirova nafta.

Nestašica prerađenih naftnih derivata, skuplji transport, prerada i dopremanje goriva u Siriju dodatno su podigli troškove.

Problem je ogroman zato što Sirija nije ni blizu energetske samodovoljnosti.

Ministar energetike Mohamed el Bašir rekao je da zemlja trenutno proizvodi oko 102.000 barela nafte dnevno, dok joj je za domaće potrebe potrebno približno 325.000 barela dnevno. Razlika mora da se pokrije uvozom.

Sirija zavisi od ruske nafte

Jedan od najvažnijih izvora snabdevanja poslednjih meseci bila je Rusija.

Sirija je tokom ove godine uvozila oko 60.000 barela ruske nafte dnevno, iako je nova vlast u Damasku istovremeno signalizirala Vašingtonu da je spremna da značajno smanji kupovinu iz Rusije.

Ali ruski energetski sektor sada se i sam nalazi pod snažnim pritiskom.

Ukrajinski dronovi mesecima napadaju ruske rafinerije, a tokom septembra čak polovina šest najvećih ruskih proizvođača dizela pretrpela je ozbiljna oštećenja ili smanjila proizvodnju.

Moskva je zbog nestašice ograničila izvoz benzina i dizela, dok su ruske isporuke dizela, koje su pre ograničenja dostizale gotovo 2,5 miliona tona mesečno, pale ispod milion tona.

Za Siriju, koja zavisi od uvoza, to znači da istovremeno mora da plaća skuplju sirovu naftu i sve skuplje prerađene derivate.

Najveća rafinerija zatvorena na tri meseca

Kriza je dodatno pogoršana zatvaranjem rafinerije Banijas, najvećeg postrojenja te vrste u Siriji.

Rafinerija je zatvorena na tri meseca zbog prvog sveobuhvatnog remonta, što je zemlju primoralo da još veći deo potreba pokriva uvozom baš u trenutku kada su cene na međunarodnom tržištu eksplodirale.

Sirijske vlasti tvrde da bi remont trebalo da poveća kapacitet Banijasa sa oko 80.000 na 130.000 barela dnevno, što bi kasnije moglo da smanji zavisnost zemlje od uvoza derivata.

Do tada, stanovništvo plaća cenu praznine u domaćoj preradi.

Od februara je benzin od 95 oktana u Siriji poskupeo za približno 86 odsto, dok se cena dizela više nego udvostručila.

Za poređenje, referentna cena nafte Brent u istom periodu porasla je oko 44 odsto, sa 72,48 na 104,61 dolar po barelu.

To pokazuje zašto samo rast svetske cene nafte ne objašnjava razmere udara na Sirijce. Zemlja istovremeno pati od nedostatka domaće prerade, zavisnosti od uvoza, poremećaja ruskog snabdevanja i globalne nestašice dizela.

Posledice se već prelivaju daleko izvan benzinskih pumpi.

Taksisti i prevoznici povećavaju cene, dok građani strahuju da će skuplji transport automatski podići cene hrane i gotovo svih drugih proizvoda.

- Sada će poskupeti povrće i sve ostalo zajedno sa gorivom. Šta je rešenje? Da krademo? Ne možemo da krademo - rekao je 44-godišnji taksista Imad Abu Ras.

Pritisak je stigao i do parlamenta. Više od 50 poslanika zatražilo je saslušanje ministra energetike zbog posledica povećanja cena, a Narodna skupština zakazala je njegovo pojavljivanje pred poslanicima.

Za novu vlast u Damasku ovo je prvi veliki test izazvan direktno životnim standardom.

Sirijci koji su prošli kroz više od decenije rata sada se suočavaju sa novim udarom: gorivo je za samo nekoliko meseci poskupelo gotovo dvostruko, domaća prerada je ograničena, ruske isporuke su pod pritiskom, a globalna energetska kriza dodatno podiže cenu svakog litra koji zemlja mora da uveze.

BONUS VIDEO