Ursula objavila totalni rat Putinu! Trese se sala Evropskog parlamenta: Rusija dobila najgore moguće vesti, Moskva neće sedeti skrštenih ruku

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je danas na stvaranje Evropskog saveta bezbednosti i novog kriznog mehanizma po uzoru na član 4 NATO-a.

Fon der Lajen je u godišnjem govoru o stanju Evropske unije pred Evropskim parlamentom u Strazburu povezala svoj predlog sa poslednjim incidentima u Litvaniji, Danskoj i na ukrajinsko-poljskoj granici, kao i sa ranije otkrivenim pokušajem napada na aerodrom Lajpcig/Hale u Nemačkoj.

- Ruski agresivni rat protiv Ukrajine besni, a pretnje na našem tlu se pojačavaju - poručila je predsednica Komisije.

Njena ključna poruka bila je da postojeća podela između klasičnog rata i takozvanih hibridnih operacija postaje sve manje jasna.

- Hibridne pretnje sa kojima se suočavamo sve su manje i manje hibridne, i sve manje i manje samo pretnje. Sajber-sabotaže, podmetanje požara, upadi dronova – svakog dana se pojačavaju - rekla je fon der Lajen.

Dron oboren iznad Litvanije, incident i sa danskim helikopterom

Njeno upozorenje dolazi neposredno posle nekoliko incidenata koji su dodatno podigli tenzije između Rusije i evropskih članica NATO-a.

Italijanski lovci angažovani u NATO misiji baltičkog vazdušnog nadzora oborili su 15. septembra dron iznad Litvanije. Litvanske vlasti saopštile su da je letelica bila naoružana i da je ušla iz pravca Belorusije, ali u trenutku prvih saopštenja nisu javno i definitivno utvrdile ko je njome upravljao.

Istovremeno je Danska prijavila incident u Baltičkom moru u kojem je ruski ratni brod ispalio signalne rakete u pravcu danskog vojnog helikoptera. Danska premijerka Mete Frederiksen taj potez nazvala je „neodgovornim“, dok je šefica diplomatije EU Kaja Kalas oba događaja navela kao deo šireg obrasca aktivnosti koje Brisel pripisuje Rusiji.

Na granici Ukrajine i Poljske ruski dron pogodio je i putnički voz kod Jagodina, neposredno nakon što je istom prugom prošao voz sa bivšim britanskim premijerom Borisom Džonsonom i drugim zapadnim zvaničnicima. Nije bilo žrtava, ali je udar izazvao dodatnu zabrinutost u Poljskoj, koja je potom počela da pojačava zaštitu svojih graničnih prelaza sa Ukrajinom.

„Ovo više nisu sistemi napravljeni za svet u kojem živimo“

Fon der Lajen smatra da postojeći evropski bezbednosni mehanizmi nisu projektovani za situacije u kojima se jedna država suočava sa sabotažom, dronovima, sajber-napadima i drugim incidentima koji ne dostižu formalni prag oružanog napada.

Zbog toga traži ono što je nazvala evropskim „priručnikom za borbu protiv hibridnih mera“.

- Evropi je potreban sopstveni priručnik za borbu protiv hibridnih pretnji. Hitno nam je potreban dogovor o tome kako odgovaramo na određene incidente koji ostaju ispod praga oružane agresije, ali jasno ugrožavaju našu nacionalnu bezbednost - rekla je fon der Lajen.

Suština predloga jeste da EU unapred utvrdi šta radi kada se dogodi ozbiljan incident koji još nije klasičan vojni napad.

Evropski član 4

Fon der Lajen zato predlaže stvaranje posebnog „protokola o vanrednoj bezbednosti“, napravljenog po uzoru na član 4 Severnoatlantskog ugovora.

Član 4 NATO-a omogućava državi članici da sazove konsultacije svih saveznika kada proceni da su ugroženi njen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost. Za razliku od člana 5, to ne znači automatsko pokretanje kolektivne odbrane.

Evropski model trebalo bi da funkcioniše po sličnoj logici.

- Kada ga pokrene jedna država članica, sve države članice bi se sastale kako bi koordinirale evropski odgovor, sprečile dalju eskalaciju i ublažile posledice - rekla je fon der Lajen.

To bi praktično značilo da bi ozbiljna sabotaža, upad drona, veliki sajber-napad ili sličan incident mogao odmah da aktivira političku koordinaciju svih država EU, čak i kada nema uslova za aktiviranje vojne kolektivne odbrane NATO-a.

Fon der Lajen traži i Evropski savet bezbednosti

Drugi deo njenog plana još je ambiciozniji.

Predsednica Komisije želi osnivanje Evropskog saveta bezbednosti, formata koji ne bi bio ograničen samo na članice Evropske unije.

- Predstavićemo naše ideje o tome kako da Evropski savet bezbednosti pretvorimo u stvarnost - rekla je fon der Lajen.

Prema predlogu, za istim stolom našli bi se lideri država EU, ali i Velike Britanije, Kanade, Norveške i Ukrajine. Detalji o članstvu, načinu odlučivanja i pravnim ovlašćenjima novog tela još nisu predstavljeni.

Ideja je da zemlje koje Brisel smatra najbližim bezbednosnim partnerima dobiju stalni politički forum za koordinaciju tokom velikih evropskih kriza.

Lajpcig kao prelomni trenutak

Fon der Lajen je poslednjih nedelja posebno izdvajala slučaj aerodroma Lajpcig/Hale.

Nemačka vlada je Rusiju označila kao odgovornu za pokušaj napada na teretne avione na tom aerodromu. Prema nemačkoj i evropskoj verziji događaja, korišćen je vojni materijal, a plan je mogao da izazove veliku štetu i ljudske žrtve.

Moskva odbacuje evropske optužbe o organizovanju sabotaža u državama EU.

- Ovo je bio napad korišćenjem materijala vojnog kvaliteta koji su izvršili ruski operativci na tlu Evropske unije. Lajpcig predstavlja novu eskalaciju na evropskom tlu i deo je šireg obrasca sve opasnijih incidenata - rekla je fon der Lajen početkom septembra.

Upravo taj slučaj sada Brisel koristi kao jedan od glavnih argumenata za tvrdnju da Evropa mora da bude sposobna da reaguje između dve krajnosti – običnog policijskog incidenta i otvorenog oružanog napada.

"Najjača podrška Ukrajini tokom najteže ratne zime"

Fon der Lajen je u Strazburu istovremeno povezala jačanje evropske bezbednosne arhitekture sa nastavkom pomoći Kijevu.

Ona je poručila da EU ne namerava da smanjuje podršku Ukrajini i da će joj pružiti snažnu pomoć tokom predstojeće zime.

- Naš zadatak ostaje da podržimo Ukrajinu koliko god možemo - rekla je predsednica Evropske komisije.

Evropski parlament je ove nedelje već raspravljao o ruskim hibridnim aktivnostima, a Kaja Kalas je dan ranije rekla da je od početka specijalne vojne operacije 2022. zabeležen stalan rast incidenata koje EU pripisuje Moskvi. 

BONUS VIDEO