Evropski centri moći doneli dramatičnu odluku! Svet je u stanju šoka - sve se hitno povlači iz Amerike, nismo svesni šta sledi

Evropske centralne banke počele su da menjaju mesta na kojima čuvaju svoje zlato – Holandija je prebacila 86 tona rezervi iz Severne Amerike u London, Francuska je uklonila svih 129 tona koje je držala u Njujorku, dok se u Nemačkoj i Italiji već traži preispitivanje ogromnih zaliha smeštenih u Sjedinjenim Američkim Državama.

U središtu promene više nije samo pitanje koliko zlata država poseduje. Sve važnije postaje gde se ono fizički nalazi i koliko brzo centralna banka može da mu pristupi ako izbije ozbiljna finansijska ili geopolitička kriza.

Holandska centralna banka upravo je „rastuće geopolitičke nemire“ navela kao jedan od razloga za veliku preraspodelu svojih rezervi. Iz Njujorka i Otave između marta i avgusta prebačeno je oko 86 tona zlata, a novo odredište je London.

Posle operacije London je postao najveća pojedinačna lokacija holandskog zlata – tamo se sada nalazi 32,1 odsto rezervi, čak nešto više nego u samoj Holandiji, gde je smešteno 30,8 odsto. Udeo zlata u Njujorku i Otavi smanjen je na po 18,5 odsto.

Nije sve fizički prevezeno preko Atlantika

Operacija je bila složenija od običnog transporta desetina tona poluga.

Oko 27 tona fizički je prebačeno iz Severne Amerike u holandski trezor u Zejstu, dok je približno ista količina iz Zejsta poslata u London. Još oko 59 tona prodato je u Njujorku, a ista količina zlata potom kupljena u Londonu.

Cilj je bio jasan – da zlato bude na mestu na kojem u trenutku ozbiljne krize može što brže da se proda, založi ili zameni za novac.

Holandska centralna banka otvoreno je saopštila da želi veću „spremnost za teške krize“, ali i bolju raspodelu rezervi između različitih država i pravnih sistema. London je izabran zato što predstavlja jedan od glavnih svetskih centara za fizičku trgovinu zlatom.

Francuska je prethodno napravila još veći zaokret.

Između jula 2025. i januara 2026. Banka Francuske prodala je svih 129 tona zlata koje je držala u Njujorku i kupila jednaku količinu zlata u Evropi. Operacija nije smanjila ukupne francuske rezerve, koje iznose približno 2.437 tona.

Francuske vlasti insistiraju da potez nije bio politički. Guverner Banke Francuske Fransoa Vileroa de Galo objasnio je da je cilj bio da stare poluge budu zamenjene zlatom koje odgovara savremenim međunarodnim standardima i može lakše da se koristi na tržištu.

Ali vreme u kojem se te odluke donose otvorilo je mnogo šire pitanje.

Nemačka i Italija drže ogromne količine zlata u SAD

Nemačka ima druge najveće državne rezerve zlata na svetu, a Italija treće.

Prema podacima na kojima se zasnivala prošlogodišnja analiza Fajnenšel tajmsa, Nemačka raspolaže sa oko 3.352 tone, a Italija sa približno 2.452 tone zlata. Više od trećine rezervi obe zemlje čuvano je u SAD, odnosno u trezorima Federalnih rezervi u Njujorku.

Zbog toga su se u obe države pojavili zahtevi da se zlato vrati u Evropu.

U Nemačkoj su takve zahteve iznosili političari iz različitih delova političkog spektra. Bundesbanka ih za sada odbija i poručuje da Njujorške federalne rezerve i dalje smatra „pouzdanim partnerom“, uz obrazloženje da lokacija zlata mora da obezbedi ne samo sigurnost već i mogućnost njegove brze prodaje ili zamene za stranu valutu.

Rasprava je dobila dodatnu težinu zbog zahlađenja odnosa između Vašingtona i evropskih prestonica, uključujući sporove američkog predsednika Donalda Trampa sa evropskim saveznicima oko Grenlanda i šire debate o pouzdanosti transatlantskih odnosa. Tramp je i u julu ponovio stav da Grenland treba da kontrolišu SAD, a ne Danska.

To, međutim, ne znači da evropske centralne banke očekuju da će im Amerika jednostavno oduzeti zlato.

Glavno pitanje je drugačije: šta se dešava sa strateškom rezervom ako se u ozbiljnoj međunarodnoj krizi nađe pod jurisdikcijom druge države i pristup toj imovini bude usporen sankcijama, sudskim sporovima ili političkim odlukama.

Upravo zato fizička kontrola nad rezervama ponovo postaje tema.

Foto: Tanjug/AP

Svet kupuje zlato dvostruko brže nego ranije

Promena nije počela sa sadašnjim sporovima između Evrope i SAD.

Centralne banke širom sveta već godinama gomilaju zlato. Prema Svetskom savetu za zlato, tokom poslednje četiri godine kupovale su prosečno oko 1.000 tona godišnje, dok je tokom prethodne decenije prosek bio oko 500 tona.

Samo 2022, 2023. i 2024. godine kupovina je prelazila 1.000 tona godišnje. U 2025. pala je na 863 tone, ali je i dalje ostala daleko iznad dugoročnog proseka.

I 2026. centralne banke nastavile su da kupuju. U prvoj polovini godine neto tražnja iznosila je 345 tona, dok su među najvećim kupcima bile Poljska, Uzbekistan i Kina.

Krišnan Gopau iz Svetskog saveta za zlato navodi da su se tokom poslednjih dvadesetak godina jedna za drugom ređale krize – od globalnog finansijskog sloma i dužničke krize u evrozoni, preko pandemije, do velikih geopolitičkih sukoba.

Rezultat je povratak zlata u sam centar politike državnih rezervi.

Istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazuje i da centralne banke sada sve više razmišljaju o rasporedu svojih poluga: 10 odsto ispitanih banaka tokom prethodne godine povećalo je broj stranih lokacija na kojima drži zlato, a devet odsto namerava da to učini tokom narednih 12 meseci.

Zašto svi gledaju London

Holandski potez pokazuje da nova politika ne znači nužno: vratiti sve zlato kući.

Naprotiv – Amsterdam je zlato iz Severne Amerike prebacio u drugu stranu državu.

Razlog je London.

Banka Engleske u svojim podzemnim trezorima čuva više od 400.000 zlatnih poluga za britansku državu, strane centralne banke i finansijske institucije. Tipična poluga teži oko 12,4 kilograma, što znači da se u trezorima nalazi približno 5.000 tona zlata.

Banka Engleske navodi da je po količini zlata koje čuva drugi najveći depozitar na svetu, iza Federalnih rezervi u Njujorku.

Prednost Londona nije samo debeli zid trezora.

Poluga koja se nalazi tamo može da promeni vlasnika bez fizičkog pomeranja iz zgrade. Jedna centralna banka može da je proda drugoj instituciji, a u evidenciji Banke Engleske samo se menja vlasnik. Upravo zbog ogromnog obima trgovanja London omogućava da se zlato veoma brzo pretvori u novac ili drugu imovinu.

Zbog toga današnja borba centralnih banaka nije jednostavan izbor između „zlata kod kuće“ i „zlata u inostranstvu“.

Posle finansijske krize, pandemije, sankcija, ratova i novih sporova između nekada čvrstih saveznika, pitanje postaje mnogo konkretnije: ako nastupi ozbiljna kriza, gde se nalaze državne poluge – i ko u tom trenutku kontroliše vrata trezora?

BONUS VIDEO