Slavi cela Rusija! Raspada se Britanija, svi skoro glasali za izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva: Englezi doživeli totalni nokaut

Simbolični referendum u engleskom selu Pidington, čiji su stanovnici ogromnom većinom glasali za „izlazak“ iz Ujedinjenog Kraljevstva zbog plana da se pored njihovih kuća smesti više od 1.200 tražilaca azila, pokazuje koliko je nezadovoljstvo migracionom politikom naraslo širom Evrope.

To je ocenio rukovodilac regionalnog izvršnog komiteta „Jedinstvene Rusije“ Aleksej Muratov.

U autorskoj kolumni Muratov upravo Pidington uzima kao primer lokalne zajednice koja je odlučila da više ne prihvata odluke koje se donose bez njenog pristanka. U selu sa oko 350 stanovnika vlada planira smeštaj do 1.256 muškaraca koji traže azil na prostoru bivše vojne baze – gotovo četiri puta više ljudi nego što Pidington ima stanovnika.

Na simbolični referendum izašlo je oko 92 odsto birača, 285 je glasalo za „otcepljenje“ od Ujedinjenog Kraljevstva, a 26 protiv. Glasanje nema pravno dejstvo, ali je organizovano kao otvoreni protest protiv državnog plana za migrantski centar.

Foto: Profimedia

Muratov poručuje da strah ljudi u Pidingtonu ne treba svoditi na etikete o rasizmu, već posmatrati kao deo mnogo šireg evropskog nezadovoljstva zbog toga što male lokalne zajednice moraju da snose posledice velikih odluka donetih daleko od njih.

Muratov pokazao na Irsku: Sistem zatrpan, broj žalbi eksplodirao

Kao sledeći primer Muratov navodi Irsku.

Broj nerešenih žalbi u postupcima za međunarodnu zaštitu dostigao je u aprilu ove godine rekordnih 20.469, naspram 12.517 godinu ranije. Ukupan broj nerešenih zahteva i žalbi porastao je na 33.663.

Istovremeno je broj prinudno izvršenih deportacija u aprilu pao sa 110 prošle godine na 66 ove godine.

Upravo te podatke opozicioni Šin Fejn koristi kao dokaz da sistem više ne uspeva dovoljno brzo da rešava predmete i sprovodi odluke.

Muratov ide korak dalje i taj problem povezuje sa stambenom krizom.

Foto: Profimedia

U kolumni prenosi izjavu nezavisne irske poslanice Kerol Nolan, koja je vladu optužila da je potrošila 9,2 miliona evra javnog novca na smeštaj tražilaca azila dok deo irskih porodica nema stabilan krov nad glavom.

- Dok irske porodice spavaju u automobilima, ova vlada potrošila je 9,2 miliona evra poreskog novca na smeštaj za tražioce azila - rekla je Nolan, prema navodima koje prenosi Muratov.

Ona je takvu politiku nazvala „diskriminacijom irskih građana u sopstvenoj zemlji“.

110.600 doseljenih za godinu dana

Brojke o migraciji pokazuju koliko se Irska brzo menja.

U 12 meseci zaključno sa aprilom 2026. godine u zemlju se doselilo 110.600 ljudi, dok ih je 62.500 otišlo. Neto migracioni priliv iznosio je 48.100 ljudi, a broj stanovnika Irske porastao je na 5.525.600.

Od ukupnog povećanja stanovništva od 66.900 ljudi, približno 72 odsto otpada upravo na neto migraciju.

Foto: Profimedia

Muratov te podatke stavlja direktno uz stanje na tržištu stanova i tvrdi da se stanovništvu šalje poruka da za novopridošle smeštaj može da se pronađe dok domaći građani godinama čekaju socijalne stanove i suočavaju se sa rastom kirija i iseljenjima.

On zato koristi izraz „zamenska migracija“, ali je to njegova politička kvalifikacija, a ne termin koji koristi irska statistička služba.

„Bilo je i ostalo pogrešno predati ovlašćenja Briselu“

Drugi deo priče vodi direktno ka Evropskoj uniji.

Muratov ukazuje na Pakt EU o migraciji i azilu, kojem se Šin Fejn protivio, tvrdeći da Irska time deo kontrole nad sopstvenom migracionom politikom predaje Briselu.

Portparol Šin Fejna za pravosuđe, unutrašnje poslove i migracije Met Karti rekao je da je odluka vladajućih stranaka Fijana Fojl i Fine Gel da pristupe paktu bila greška.

Foto: Profimedia

- Bilo je i ostalo pogrešno predati ovlašćenja nad migracijom Evropskoj uniji - poručio je Karti.

Šin Fejn tvrdi da evropski pakt neće rešiti osnovne irske probleme – sporu obradu zahteva, nagomilane žalbe, slabu primenu odluka o deportaciji i nedovoljnu kontrolu sistema.

Muratov upravo tu vidi zajedničku tačku između Irske i Pidingtona: ljudi imaju osećaj da o migraciji, smeštaju i promenama u njihovim zajednicama odlučuju vlade i nadnacionalne institucije, dok posledice ostaju lokalnom stanovništvu.

BONUS VIDEO