Tramp zabio poslednji nož u leđa Putinu: Moskva prelomila, kreće ono od čega su svi strahovali - neka se spremi Vašington

Kremlj je novi američki paket sankcija protiv Rusije označio kao neprijateljski potez i upozorio Vašington da će dodatni ekonomski pritisak otežati pokušaje da se dođe do mirovnog sporazuma u Ukrajini, dok je zakon koji otvara mogućnost uvođenja carina do čak 500 odsto sada stigao na sto američkog predsednika Donalda Trampa.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva prati prolazak zakona kroz američke institucije i jasno stavio do znanja kako Rusija vidi novu rundu ograničenja.

- Pratimo prolazak ovog dokumenta. Uvođenje bilo kakvih dodatnih sankcija definitivno će otežati napore u potrazi za mirnim rešenjem u Ukrajini - rekao je Peskov.

Predstavnički dom Kongresa prethodno je usvojio „Zakon Lindzija O. Grejema o sankcionisanju Rusije i Irana iz 2026.“ sa 262 glasa za i 159 protiv. Senat ga je već odobrio u avgustu, pa je dokument sada upućen Trampu na potpis.

Do 500 odsto na robu iz Rusije

Najdrastičnija odredba odnosi se na direktan uvoz iz Rusije.

Tekst nalaže američkom predsedniku da najkasnije 30 dana po stupanju zakona na snagu poveća carine na robu ruskog porekla, uključujući naftu, prirodni i tečni gas, naftne derivate, petrohemijske proizvode i ugalj, pri čemu stopa može dostići čak 500 odsto. Te dažbine išle bi preko već postojećih carina i drugih nameta.

Još ozbiljniji pritisak na Moskvu mogao bi da dođe preko njenih najvećih kupaca energenata.

Zakon omogućava carine do 100 odsto na svu robu koja u SAD stiže iz država koje nastave da kupuju rusku naftu ili gas i nalaze se među pet najvećih kupaca tih energenata. Ista mogućnost predviđena je i za zemlje koje Vašington označi kao najveće centre za zaobilaženje sankcija ruskoj nafti.

Time bi američki pritisak mogao direktno da pogodi države poput Kine i Indije, koje su među najvećim tržištima za rusku energiju. Indija je već upozorila da bi takve mere mogle ozbiljno da utiču na odnose sa Vašingtonom.

Sankcije bankama, energetici i vojnoj industriji

Paket se ne završava na carinama.

Predviđene su nove mere protiv ruskih zvaničnika, finansijskih institucija, kompanija povezanih sa državom, energetskog i odbrambenog sektora, kao i tankera iz takozvane „flote u senci“, preko kojih Moskva nastavlja izvoz energenata uprkos postojećim zapadnim ograničenjima.

Američkim državljanima i kompanijama zabranjuju se nova ulaganja u Rusiji, uvode se nova ograničenja finansijskih transakcija i kupovine ruskog državnog duga, dok je predviđena i zabrana izvoza američkih energenata u Rusiju. Veći deo tih mera morao bi da počne da se primenjuje najkasnije 30 dana nakon stupanja zakona na snagu.

U paket je, na Trampovo insistiranje, dodat i Iran. Važenje američkog Zakona o sankcijama Iranu iz 1996. produžava se sa 2026. na 2031. godinu.

Tramp ipak dobija širok prostor

Ipak, zakon ne znači da će sve najteže mere automatski biti primenjene u punom obimu.

Tramp dobija široko pravo da odobri izuzeće od pojedinih sankcija, ograničenja ili carina ako Kongresu pisanim putem potvrdi da je takva odluka u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država i obrazloži zbog čega je donosi.

Bela kuća je upravo tu predsedničku slobodu navela kao jedan od razloga zbog kojih podržava zakon. Administracija je ranije saopštila da paket Trampu daje dodatne instrumente za pritisak na Rusiju, ali mu ostavlja mogućnost da određene mere ublaži ili ukine u okviru eventualnog mirovnog procesa.

Tramp može i da uloži veto na zakon, mada je Bela kuća već saopštila da njegovi savetnici preporučuju potpisivanje sadašnje verzije. Za obaranje predsedničkog veta bilo bi potrebno najmanje dve trećine glasova u oba doma Kongresa.

Kremlj: Ovo samo komplikuje pregovore

Moskva novi paket zato ne vidi samo kao ekonomsku meru već kao potez koji direktno udara na političke pregovore o Ukrajini.

Peskovljeva poruka stiže u trenutku kada Vašington istovremeno govori o pokušajima obnove pregovora sa Moskvom, ali priprema možda najširi novi paket ekonomskog pritiska na Rusiju poslednjih godina.

Ako Tramp potpiše zakon i odluči da iskoristi njegove najteže odredbe, udar više neće biti ograničen samo na rusku privredu. Pod američkim carinskim pritiskom mogu se naći i države koje Rusiji obezbeđuju ključne prihode kupovinom nafte i gasa.

Upravo zato je reakcija Kremlja bila trenutna: Moskva poručuje da svaki novi krug sankcija udaljava, a ne približava sporazum o završetku rata.

BONUS VIDEO