Ključa Francuska! Država je pred kolapsom, povratka više nema: Ministarstvo se oglasilo alarmantnom porukom

Javni dug Francuske trebalo bi ove godine da dostigne 119,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a prema projekciji Ministarstva ekonomije i finansija, naredne godine mogao bi da poraste na čak 121,7 odsto BDP.

Nova procena francuskog Ministarstva finansija pokazuje nastavak pogoršanja javnih finansija. Dug je 2025. godine iznosio 115,7 odsto BDP, dok je 2019. godine bio ispod 100 odsto, prenosi "Juronjuz".

Prema francuskom statističkom zavodu INSEE, nivo koji se očekuje za 2026. predstavljaće najviši nivo zaduženosti u savremenoj uporedivoj seriji od 1995. godine. Istovremeno, prema istorijskim podacima koji obuhvataju duži period, francuski dug će biti na najvišem nivou još od 1978. godine.

Deficit ostaje iznad granice EU

Glavni razlog za rast duga u Francuskoj je visok budžetski deficit. Francusko Ministarstvo finansija očekuje da će deficit opšte države ove godine iznositi 5,4 odsto BDP, dok je za 2027. projektovan na 5 odsto. To je znatno iznad pravila Evropske unije prema kojem bi budžetski deficit država članica trebalo da bude najviše 3 odsto BDP-a.

Vlada premijera Sebastijana Lekornija pokušava da uspori rast zaduživanja kroz paket mera za budžet za 2027. godinu.

Pariz planira uštede od 54 milijarde evra

Vlada je za narednu godinu najavila finansijski napor od ukupno 54 milijarde evra, sa ciljem da smanji deficit i zaustavi dalje pogoršavanje javnih finansija. Plan uključuje smanjenje pojedinih rashoda, kao i izmene određenih poreskih olakšica.

Među osetljivijim predlozima nalazi se i smanjenje pojedinih poreskih pogodnosti za penzionere, dok bi deo mera morao da dobije podršku parlamenta.

Vlada za 2027. godinu cilja deficit od 5 odsto BDP, što bi predstavljalo poboljšanje u odnosu na 5,4 odsto koliko se očekuje za 2026. godinu. Međutim, čak i uz smanjenje deficita, javni dug bi nastavio da raste i mogao bi da dostigne 121,7 odsto BDP.

Pritisak na francuske javne finansije vidi se i na tržištu državnih obveznica. Razlika između prinosa na francuske i nemačke desetogodišnje obveznice nedavno je premašila jedan procentni poen, prvi put od dužničke krize evrozone, što ukazuje na povećanu zabrinutost investitora zbog stanja francuskih finansija. Istovremeno rastu i troškovi servisiranja postojećeg duga, što dodatno otežava smanjenje deficita.

Slabiji privredni rast dodatno komplikuje situaciju

Francuska ekonomija se istovremeno suočava sa slabim privrednim rastom. Ministarstvo finansija je početkom septembra snizilo prognozu rasta za 2026. godinu na 0,5 odsto, dok za 2027. očekuje ubrzanje na 1 odsto. Inflacija se za ovu godinu procenjuje na 2,1 odsto.

Evropska komisija je ranije imala nešto optimističniju procenu rasta od 0,8 odsto za 2026. godinu, ali je takođe upozorila na visok deficit, rast kamatnih troškova i nastavak povećanja javnog duga.

Dodatni pritisak predstavljaju više cene energije povezane sa ratom na Bliskom istoku. Francuska vlada je već najavila dodatne mere pomoći građanima i pojedinim privrednim sektorima pogođenim rastom cena goriva, što istovremeno komplikuje napore da se smanji budžetski deficit.

Dug bi mogao da pređe 120 odsto BDP

Ako se sadašnje projekcije ostvare, Francuska će za samo dve godine povećati odnos javnog duga prema BDP-u sa 115,7 odsto u 2025. na 121,7 odsto u 2027. To znači da bi dug države bio više nego dvostruko veći od referentne granice od 60 odsto BDP predviđene pravilima EU.

Pariz se zato nalazi pred dvostrukim izazovom: mora da smanji deficit, ali istovremeno mora da finansira visoke troškove kamata, odbrane i mere kojima pokušava da ublaži posledice rasta cena energije.

Usvajanje budžeta za 2027. godinu dodatno komplikuje politički podeljen parlament, pa će sposobnost vlade da sprovede najavljene uštede biti jedan od ključnih faktora za dalje kretanje francuskog duga.

BONUS VIDEO