Ovo će odlučiti sudbinu sveta, posledice ćemo osetiti svi! Vest odjeknula kao bomba

Strateški saudijski naftovod Istok-Zapad ponovo se našao u centru pažnje svetskog energetskog tržišta nakon napada dronovima u kojem su oštećene tri pumpne stanice.

Naftovod Istok-Zapad je dug oko 1.200 kilometara i povezuje naftna polja i postrojenja na istoku Saudijske Arabije sa lukom Janbu na obali Crvenog mora. Njegov puni kapacitet iznosi oko sedam miliona barela sirove nafte dnevno, dok je pre najnovijeg napada kroz njega teklo oko četiri do pet miliona barela dnevno.

Njegov značaj je mnogo veći od same dužine cevovoda. On predstavlja ključnu alternativnu rutu koja Saudijskoj Arabiji omogućava da deo izvoza nafte preusmeri ka Crvenom moru i tako zaobiđe Ormuski moreuz.

Zašto je Istok-Zapad toliko važan?

U normalnim okolnostima, veliki deo saudijske nafte izvozi se preko terminala na obali Persijskog zaliva, uključujući Ras Tanuru. Problem nastaje kada je plovidba kroz Ormuski moreuz ograničena.

Tada naftovod Istok-Zapad dobija mnogo veći strateški značaj. Nafta se cevovodom transportuje od istočnih naftnih polja kroz unutrašnjost Saudijske Arabije do Janbua, odakle može da bude ukrcana na tankere i transportovana preko Crvenog mora.

Saudijska državna kompanija Aramko u svojim dokumentima navodi da naftovod Istok-Zapad povezuje proizvodne kapacitete u istočnoj provinciji sa Janbuom na zapadnoj obali i omogućava fleksibilnost pri izvozu nafte sa istočne i zapadne obale kraljevine.

Zbog toga njegovo onesposobljavanje ne znači samo prekid rada jednog cevovoda. Ono smanjuje mogućnost Saudijske Arabije da zaobiđe pomorski pravac kroz Ormuski moreuz.

Tri pumpne stanice pogođene u napadu

Prema Rojtersu, u napadu dronovima 11. septembra oštećene su tri pumpne stanice duž trase naftovoda. Prvobitno su kao pogođene bile prijavljene dve stanice, ali je naknadna analiza satelitskih snimaka i informacije iz industrijskih izvora pokazala da su oštećene ukupno tri.

Napad je zbog toga doveo do privremenog obustavljanja rada celog sistema. Važno je, međutim, napomenuti da nema dovoljno pouzdanih javno dostupnih dokaza da su pogođene upravo stanice 8, 9 i 11, kako se tvrdi u pojedinim objavama koje kruže društvenim mrežama.

Takođe, Rojters je napad povezao sa grupama iračkih milicija, dok nema nezavisne potvrde da je operaciju izvela šire definisana "Osovina otpora".

Zašto nekoliko pumpnih stanica može da zaustavi 1.200 kilometara cevovoda?

Naftovod prolazi kroz ogroman deo teritorije Saudijske Arabije i mora da savlada velike visinske razlike. Pumpne stanice duž trase povećavaju pritisak i omogućavaju da sirova nafta neometano prolazi kroz cevovod. Kada su ključne stanice oštećene, problem nije moguće rešiti jednostavnim preusmeravanjem protoka oko nekoliko kilometara cevi.

Zbog toga napad na pumpne stanice može imati mnogo veće posledice nego napad na jedan segment samog cevovoda. Rojters je nakon napada naveo da bi potpuna obnova kapaciteta mogla da traje pet do šest nedelja, dok je delimično pokretanje sistema bilo moguće ranije.

Saudijska Arabija ipak pronalazi alternativu

Rijad je u međuvremenu počeo da povećava izvoz sa terminala na istočnoj obali kako bi nadoknadio deo kapaciteta izgubljenog zbog problema sa naftovodom.

Prema podacima o kretanju tankera koje je analizirao Rojters, Saudijska Arabija je 20. septembra preko terminala Ras Tanura utovarila oko 14 miliona barela sirove nafte u sedam supertankera. Istovremeno je povećan protok nafte kroz Ormuski moreuz.

Aramko je takođe organizovao prebacivanje velikih količina nafte za pretovar kod Omana, čime je pokušano da se deo izvoza preusmeri drugim putem.

To pokazuje da napad na Petrlajn ne znači automatski potpuni prekid saudijskog izvoza nafte. Saudijska Arabija raspolaže velikim skladišnim kapacitetima, lukama i alternativnim logističkim pravcima.

Zašto je napad imao posledice na svetsko tržište?

Rojters navodi da Petrlajn može da preusmeri oko četiri miliona barela dnevno ka Crvenom moru, što odgovara približno četiri odsto svetske ponude nafte. Zbog toga svaki duži prekid rada povećava pritisak na globalno tržište.

Nakon napada pojedine evropske rafinerije ostale su bez planiranih oktobarskih isporuka saudijske nafte, dok su kupci morali da traže alternativne izvore. Istovremeno, povećanje izvoza preko istočnih terminala znači da Saudijska Arabija može delimično da nadoknadi gubitak kapaciteta na zapadu.

Naftovod ponovo radi, ali pun kapacitet još nije vraćen

Saudijska Arabija je 22. septembra obnovila rad naftovoda Istok-Zapad nakon privremene obustave izazvane napadom. Međutim, Rojters navodi da je sistem u početku radio smanjenim kapacitetom i da bi za povratak na punih sedam miliona barela dnevno moglo biti potrebno još šest do osam nedelja.

To znači da je napad uspeo da privremeno izbaci iz funkcije jednu od najvažnijih alternativnih ruta saudijskog izvoza, ali nije trajno onesposobio sistem.

Ključna lekcija napada

Značaj Petrlajna upravo je u tome što predstavlja svojevrsni ventil za saudijski naftni sistem. Kada su pomorski putevi kroz Persijski zaliv otvoreni, Saudijska Arabija može da se oslanja na svoje velike istočne terminale. Kada je Ormuski moreuz ugrožen, cevovod Istok-Zapad omogućava da deo nafte bude preusmeren ka Crvenom moru.

Zato napadi na njegove ključne komponente imaju potencijalno mnogo veći efekat od fizičke štete nanete samim objektima.

Ono što je potvrđeno jeste da je napad pokazao ranjivost jedne od najvažnijih energetskih arterija Saudijske Arabije upravo u trenutku kada je mogućnost zaobilaženja Ormus­kog moreuza od posebnog značaja za svetsko tržište nafte.

BONUS VIDEO