"Kina želi kratak i odlučan rat": Amerika otkrila zašto je 2028. sada ključna godina

Američki zvaničnici smatraju da je sve manje verovatno da će Kina izvršiti invaziju na Tajvan pre 2028. godine, uprkos tome što je kineski predsednik Si Đinping naložio vojsci da do 2027. bude spremna za preuzimanje ostrva silom, ukoliko to bude potrebno, navode osobe upoznate sa procenama američkih vlasti.

Glavni razlozi za ovakvu procenu jesu kašnjenja u dostizanju potrebnog nivoa vojne spremnosti, delom izazvana kineskom kampanjom protiv korupcije, kao i činjenica da Peking želi da sačeka rezultate izbora na Tajvanu 2028. godine. Prema rečima dva aktuelna američka zvaničnika, jednog bivšeg zvaničnika i još jedne osobe upoznate sa situacijom, pojedini kineski zvaničnici nadaju se da bi izbori mogli da dovedu na vlast vladu spremniju na približavanje Pekingu i prihvatanje kineskih nastojanja da ostrvo stavi pod svoju kontrolu.

Ukoliko na izborima 2028. godine Demokratska progresivna partija (DPP) osvoji četvrti uzastopni mandat, a naročito ako predsednik Tajvana Laj Čing-te bude ponovo izabran, Peking bi mogao ozbiljnije da razmatra primenu sile, navode izvori.

- Ako se to dogodi, mislim da bi 2028. godina mogla da bude veoma ozbiljna - rekao je jedan od američkih zvaničnika, koji je, kao i ostali izvori, govorio pod uslovom anonimnosti.

Laj, koji je na funkciju stupio pre dve godine, i njegova DPP zalažu se za očuvanje posebnog identiteta Tajvana, što često izaziva oštre reakcije Pekinga. Kina smatra Tajvan neotuđivim delom svoje teritorije, dok Tajvan odbacuje takve tvrdnje i poručuje da jedino njegovi građani imaju pravo da odlučuju o budućnosti ostrva.

Ova procena predstavlja značajnu promenu u odnosu na višegodišnje stavove američkih zvaničnika da Si Đinping želi da kineska vojska do 2027. godine bude sposobna da eventualno zauzme Tajvan silom. Ta godina se poklapa sa stogodišnjicom osnivanja Narodnooslobodilačke vojske Kine.

Kina nikada nije isključila mogućnost upotrebe sile kako bi Tajvan stavila pod svoju kontrolu, ali nikada javno nije potvrdila da je vojsci izdala naređenje da do 2027. bude spremna za takvu operaciju.

Foto: EPA

Portparolka predsedničke kancelarije Tajvana Karen Kuo saopštila je da će Tajvan pod Lajevim vođstvom nastaviti da jača svoje odbrambene sposobnosti i sarađuje sa demokratskim partnerima širom sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države.

- Tajvan neće odustati od svoje posvećenosti demokratiji i slobodi pred bilo kakvom vojnom pretnjom - navela je ona.

Pentagon je odbio da komentariše ove navode, dok kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i kineska ambasada u Vašingtonu nisu odgovorili na zahtev za komentar.

Si je ove nedelje u govoru pomenuo Tajvan i istakao potrebu za unapređenjem mirnog razvoja odnosa između dve strane Tajvanskog moreuza, sa ciljem postizanja "ujedinjenja".

2027. nije rok za invaziju

Procena za 2027. godinu, prema mišljenju analitičara, odnosi se pre svega na sposobnost kineske vojske da izvede vojnu operaciju, a ne na unapred određen rok za početak invazije.

Upravo je ta godina godinama predstavljala važan signal upozorenja za više američkih administracija, koje su nastojale da ojačaju kapacitete za odvraćanje Kine u azijsko-pacifičkom regionu.

Američka obaveštajna zajednica već je ranije ukazivala na određeni oprez Pekinga. U godišnjoj proceni pretnji objavljenoj u martu navodi se da Kina u tom trenutku nije imala plan da naredne godine izvrši invaziju na Tajvan i da i dalje daje prednost pokušajima da ostrvo stavi pod svoju kontrolu bez upotrebe sile, ukoliko je to moguće.

Sjedinjene Države su najvažniji međunarodni partner i dobavljač oružja Tajvanu, iako između Vašingtona i Tajpeja ne postoje formalni diplomatski odnosi.

Američki zvaničnici, međutim, imaju različite procene o tome koliko bi Kina mogla da uzme u obzir rezultate predsedničkih izbora u SAD 2028. godine prilikom donošenja odluke o eventualnoj vojnoj akciji.

Tri osobe upoznate sa situacijom navele su da bi Peking mogao da želi da proceni i ishod američkih izbora, posebno imajući u vidu sve izraženije protivljenje dela američkih birača vojnim intervencijama u inostranstvu.

Ipak, jedan od američkih zvaničnika ocenio je da Kina demokrate i republikance uglavnom vidi kao podjednako opredeljene kada je reč o Tajvanu.

- Kina možda ima određenu preferenciju kada je reč o američkim izborima 2028. godine, ali po mom mišljenju to neće biti presudan faktor kao što je možda bio pre 15 godina - rekao je zvaničnik.

Američki predsednik Donald Tramp umanjivao je verovatnoću da će Kina napasti Tajvan tokom njegovog mandata. Prošle godine je čak rekao da mu je Si poručio da Kina neće izvršiti invaziju dok je on na funkciji predsednika SAD.

Foto: EPA

Nakon što je prošle nedelje u Vašingtonu ugostio Sija, Tramp je kratko govorio o Tajvanu, navodeći samo da su razgovarali i o tom pitanju i da je Si upoznat sa njegovim stavom.

Kina pitanje Tajvana smatra svojim najvažnijim pitanjem i pitanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Peking zahteva i da SAD prestanu da prodaju oružje Tajvanu. Tramp je, nakon posete Kini u maju, za sada odložio odobravanje novog paketa naoružanja za Tajvan vrednog oko 14 milijardi dolara, nazivajući ga "pregovaračkim adutom".

Američka strategija godinama se zasniva na naoružavanju Tajvana kako bi ostrvo moglo dovoljno dugo da se odupre kineskim snagama i omogući Sjedinjenim Državama i drugim državama da mu priteknu u pomoć.

Kampanja protiv korupcije usporila vojsku

Si Đinping nije odustao od cilja da Narodnooslobodilačka vojska Kine do naredne godine raspolaže sposobnostima potrebnim za eventualno zauzimanje Tajvana silom, navode američki zvaničnici.

Međutim, kineska vojska prošle godine nije ostvarila onoliko napretka koliko je verovatno planirala, delom zbog posledica široke kampanje protiv korupcije, navode izvori.

Od dolaska na vlast 2012. godine, Si je pokrenuo obimnu kampanju protiv korupcije i kršenja discipline. Milioni ljudi u kineskoj državnoj administraciji bili su predmet istraga, dok su brojni visoki partijski, državni i vojni zvaničnici smenjeni ili procesuirani.

Poslednjih godina posebno je bila pogođena Narodnooslobodilačka vojska. Niz istraga i smena doveo je do toga da su u Centralnoj vojnoj komisiji, koja je ranije imala sedam članova, ostala samo dvojica aktivnih zvaničnika, među kojima je i Si, koji predsedava komisijom.

Kina želi kratak i odlučan rat

Prema rečima jednog američkog zvaničnika, kineske vojne vežbe prošle godine bile su manjeg obima i manje preteće nego prethodnih nekoliko godina. Iako su ove godine ponovo intenzivirane, zvaničnik je naveo da su kineski vojni lideri navodno nezadovoljni nivoom spremnosti svojih snaga.

Prema njegovim rečima, Kina je iz ratova u Iranu i Ukrajini izvukla pouku da bi u slučaju invazije morala da deluje brzo i izbegne dugotrajan sukob u kojem bi njene snage mogle da se zaglave.

Ipak, još mnogo toga mora da bude završeno.

- Previše je delova koji još nisu na svom mestu za ono što bi verovatno bila najteža vojna operacija koju je neka vojska pokušala da izvede još od savezničkog iskrcavanja u Normandiji - rekao je američki zvaničnik.

BONUS VIDEO