Amerika ide u rat, i to najstrašniji mogući! Tramp spremio dane pakla za ovu državu: Biće gore nego ikada

Američka vojska pripremila je plan za trodnevno bombardovanje Irana, tokom kojeg bi bili gađani raketni sistemi, dronovi, energetska postrojenja i komandni centri Iranske revolucionarne garde, objavio je Njujork tajms.

Pentagon istovremeno gomila ogromne snage na Bliskom istoku, gde bi do kraja oktobra trebalo da budu raspoređena tri nosača aviona sa više od 20.000 mornara i marinaca.

Plan je izrađen po nalogu predsednika SAD Donalda Trampa, koji još nije odobrio napad. Američki predsednik je u četvrtak, 8. oktobra, saopštio da neće pokretati nove udare na Iran pre kongresnih izbora zakazanih za 3. novembar, navodeći da Vašington i Teheran vode „produktivne razgovore“.

Prema Njujork tajmsu, Tramp je tokom prethodnih meseci čak pet puta odbio predloge za pokretanje velikih vojnih operacija protiv Irana ili jemenskih Huta, koje podržava Teheran. Uprkos tome, Pentagon je dobio naređenje da pripremi nove mogućnosti za napad.

Pentagon razradio trodnevnu operaciju, Vens predvodio sastanak

Najnoviji vojni plan razmatran je prošlog petka u Kemp Dejvidu, na sastanku najviših američkih zvaničnika zaduženih za nacionalnu bezbednost, koji je predvodio potpredsednik Džej Di Vens.

Prema osobama upoznatim sa sadržajem razgovora, predložena operacija trajala bi približno tri dana i podrazumevala intenzivne udare na iranske vojne i energetske objekte.

Među glavnim metama bili bi položaji za lansiranje balističkih raketa, skladišta projektila, infrastruktura za proizvodnju i upotrebu dronova, kao i baze i komandna mesta Iranske revolucionarne garde.

Američki zvaničnici navode da je Iran tokom prethodnih meseci obnovio značajan deo raketnih i bespilotnih kapaciteta oštećenih u ranijim američkim i izraelskim napadima.

Teheran je istovremeno unapredio taktiku upotrebe raketa i dronova. Prema američkim vojnim procenama, za presretanje iranskih projektila sada je potrebno angažovati više raketa protivvazdušne odbrane nego ranije.

Među američkim zvaničnicima nema saglasnosti o tome da li bi novi napadi doneli željeni rezultat.

Deo Trampovih savetnika smatra da ekonomske sankcije i pomorska blokada već ozbiljno pogađaju Iran i da Teheranu treba ostaviti dodatno vreme da pristane na ustupke.

Drugi zagovaraju kratku, ali snažnu vojnu operaciju kojom bi bili dodatno oslabljeni iranska ekonomija, raketni kapaciteti i sposobnost Revolucionarne garde da kontroliše saobraćaj kroz Ormuski moreuz.

Tri nosača aviona stižu na Bliski istok

Američka mornarica priprema jedno od najvećih koncentrisanja pomorskih snaga u regionu od 2003. godine, kada su Sjedinjene Američke Države izvršile invaziju na Irak.

Udarna grupa nosača aviona „Teodor Ruzvelt“ isplovila je iz San Dijega 27. septembra i očekuje se da do kraja oktobra stigne na Bliski istok.

Tamo bi trebalo da se pridruži nosačima „Džordž H. V. Buš“ i „Džordž Vašington“, koji su već angažovani u operacijama povezanima sa sukobom protiv Irana.

Pored samih nosača, američke udarne grupe raspolažu razaračima naoružanim krstarećim raketama, borbenim avionima, helikopterima i pratećim pomorskim jedinicama.

Prema procenama američkih zvaničnika, krajem oktobra u regionu bi moglo da bude više od 20.000 mornara i marinaca, uz nekoliko stotina letelica.

Raspoređivanje sva tri nosača bilo bi privremeno, jer se očekuje da se „Džordž Vašington“ vrati u svoju bazu u Japanu nakon dolaska „Teodora Ruzvelta“, koji treba da ga zameni.

Američki vojni komandanti već imaju pripremljene mogućnosti za pokretanje opsežnijih operacija ukoliko Tramp promeni odluku i izda naređenje za napad.

Iran napao najmanje 13 brodova, Vašington ne uzvraća direktnim udarima

Razmatranje nove vojne operacije usledilo je nakon pojačanih iranskih napada na trgovačke brodove u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu.

Prema podacima britanske mornarice, od početka septembra napadnuto je najmanje 13 plovila, dok američki obaveštajni izveštaji ukazuju na gotovo 20 napada.

Nijedan od tih incidenata nije izazvao veliki američki uzvratni udar na iransku teritoriju.

Američke snage nastavile su da obaraju iranske dronove i krstareće rakete, ali Pentagon nije pokrenuo novu veliku operaciju protiv iranskih vojnih objekata.

Napadi su izazvali zabrinutost međunarodnih brodarskih kompanija, naročito zbog mogućih prekida isporuka nafte i drugih energenata kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi značajan deo svetske pomorske trgovine naftom.

Iako je izvoz nafte iz pojedinih bliskoistočnih zemalja porastao, učestali napadi na tankere i dalje ugrožavaju redovno snabdevanje svetskog tržišta.

BONUS VIDEO