Svetski moćnici otkrili tajnu! Novi rat izbija baš ovde? Bela kuća hitno krenula da "gasi požar" nakon objave, veoma je sumnjivo

Američki diplomata Majkl Desombr izjavio je da investitori preuveličavaju opasnost od kineskog napada na Tajvan, ocenjujući da ni Peking ni Vašington ne žele direktan vojni sukob.

Međutim, prema proceni Blumberg ekonomiksa, rat dve najveće svetske sile zbog ovog ostrva mogao bi već u prvoj godini da nanese globalnoj ekonomiji štetu od 10.600 milijardi dolara, odnosno 9,6 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda.

Desombr, pomoćnik američkog državnog sekretara za istočnu Aziju i Pacifik, izjavio je za Si-En-Bi-Si da su finansijska tržišta pogrešno procenila mogućnost izbijanja rata u Tajvanskom moreuzu, naročito kada je reč o 2027. godini, koju američki vojni zvaničnici već duže vreme pominju kao mogući rok za kinesku vojnu operaciju.

- Mislim da investitori precenjuju rizik da će se nešto dogoditi u Tajvanskom moreuzu. Ni Kina ni Sjedinjene Američke Države ne žele sukob, a mi smo sposobni da ga odvratimo - rekao je Desombr.

Američki diplomata smatra da kineski predsednik Si Đinping neće doneti odluku o napadu bez pažljive procene vojnih, političkih i ekonomskih posledica.

- Si je veoma racionalan čovek. Ako shvati da to nije moguće izvesti ili da bi posledice bile ogromne, to se neće dogoditi - ocenio je Desombr.

Rat oko Tajvana mogao bi da košta svet 10.600 milijardi dolara

Uprkos uveravanjima američke diplomatije, ekonomski stručnjaci upozoravaju da svetska tržišta možda nisu spremna za posledice vojnog sukoba SAD i Kine.

Blumberg ekonomiks je u februaru procenio da bi rat oko Tajvana, uz direktno uključivanje američke vojske, u prvoj godini smanjio globalni bruto domaći proizvod za 9,6 odsto, što odgovara gubitku od približno 10.600 milijardi dolara.

Prema istom modelu, kineska ekonomija pretrpela bi pad od 11 odsto, američka od 6,6 odsto, dok bi bruto domaći proizvod Evropske unije mogao da bude manji za čak 10,9 odsto.

Posledice bi bile posebno teške za zemlje koje zavise od azijske proizvodnje elektronike. Južna Koreja mogla bi da izgubi 23 odsto BDP-a, Japan 14,7 odsto, a Indija osam odsto. Britanska ekonomija, prema ovoj proceni, pretrpela bi pad od 6,1 odsto.

Tajvan ima presudnu ulogu u proizvodnji najnaprednijih poluprovodnika, koji se koriste u telefonima, automobilima, računarskoj opremi, vojnim sistemima i razvoju veštačke inteligencije.

Tajvanska kompanija TSMC proizvodi veliki deo najsavremenijih čipova na svetu, zbog čega bi prekid rada njenih fabrika pogodio američke tehnološke gigante, uključujući Envidiju i Epl, kao i brojne proizvođače automobila.

Britanski institut Četam haus upozorio je da bi čak i pomorska blokada Tajvana, bez otvorenog rata, mogla da izazove pad svetskog BDP-a od približno pet odsto.

U takvom scenariju bili bi ugroženi pomorski putevi kojima prolazi veliki deo azijske trgovine, dok bi Vašington i Peking mogli da uvedu nove carine, zabrane izvoza i ograničenja ulaganja.

Kina ne mora da izvrši invaziju da bi izazvala krizu

Profesor Univerziteta Džons Hopkins Hal Brands upozorio je da investitori teško mogu da procene stvarnu cenu mogućeg sukoba oko Tajvana, jer se ne zna kako bi Kina pokušala da nametne kontrolu nad ostrvom.

Prema njegovoj proceni, Peking ne mora da započne klasičnu vojnu invaziju. Jedna od mogućnosti jeste pomorska blokada ili uvođenje režima carinske kontrole, kojim bi Kina pokušala da ograniči trgovinu Tajvana sa ostatkom sveta.

Takva operacija mogla bi da izazove ozbiljnu ekonomsku krizu bez neposrednog iskrcavanja kineske vojske na ostrvo.

Brands je na investicionoj konferenciji u septembru upozorio da finansijska tržišta nemaju pouzdan način da u cene akcija i drugih ulaganja uračunaju opasnost od američko-kineskog rata.

Posebno bi bile ugrožene azijske berze i američke tehnološke kompanije, dok bi investitori mogli masovno da povlače kapital iz regiona.

Amerika isporučila borbene avione, Tramp zadržao oružje vredno 14 milijardi dolara

Uprkos nastojanjima Vašingtona da smanji napetosti sa Pekingom, američke isporuke naoružanja Tajvanu se nastavljaju.

Tajvan je 2. oktobra preuzeo prva dva od ukupno 66 novih borbenih aviona F-16V Blok 70, koje je naručio od Sjedinjenih Američkih Država u okviru ugovora vrednog približno osam milijardi dolara.

Avioni su stigli u vazduhoplovnu bazu Čihang na istoku ostrva, nakon višegodišnjih kašnjenja u proizvodnji i isporuci.

Vašington je u decembru prošle godine odobrio i veliki paket naoružanja za Tajvan vredan 11 milijardi dolara. Međutim, Tramp je odložio odobravanje novog paketa od 14 milijardi dolara, nastojeći da očuva odnose sa Pekingom i prostor za trgovinske pregovore.

Američki predsednik je ranije otvoreno priznao da moguću prodaju dodatnog naoružanja Tajvanu posmatra kao važan pregovarački adut u razgovorima sa Si Đinpingom.

Tajvanski ministar odbrane Velington Ku izjavio je 6. oktobra da Tajpej nije dobio informacije o mogućem razdvajanju paketa od 14 milijardi dolara na više manjih isporuka. Naglasio je da američka podrška odbrani ostrva, prema uveravanjima Vašingtona, ostaje nepromenjena.

Si poručio Trampu da mora da se suprotstavi nezavisnosti Tajvana

Pitanje Tajvana bilo je jedna od tema nedavnog susreta Trampa i Sija u Vašingtonu, održanog 24. septembra.

Kineski predsednik tom prilikom je zatražio da se Sjedinjene Američke Države jasno suprotstave nezavisnosti Tajvana i da se prema tom pitanju odnose sa posebnom pažnjom.

Peking smatra Tajvan delom kineske teritorije i zalaže se za mirno ujedinjenje, ali ne isključuje upotrebu vojne sile. Tajvanske vlasti odbacuju kineske teritorijalne zahteve i insistiraju da o budućnosti ostrva mogu da odlučuju isključivo njegovi stanovnici.

Sjedinjene Američke Države zvanično poštuju politiku jedne Kine, nemaju formalne diplomatske odnose sa Tajpejem, ali nastavljaju da mu prodaju naoružanje i pružaju podršku za samoodbranu.

Američki vojni i obaveštajni zvaničnici ranije su tvrdili da je Si naredio kineskoj vojsci da do 2027. godine bude spremna za moguću operaciju protiv Tajvana. Peking nije potvrdio takav rok, a vojna spremnost ne znači da je doneta odluka o napadu.

Desombr upravo zbog mogućih posledica smatra da kinesko rukovodstvo neće olako krenuti u rat sa Amerikom.

BONUS VIDEO