Tramp i Si pomenuli Ukrajinu i Tajvan, šta će Putin sad?! Udarno iz Bele kuće: Kina izdala ultimatum Vašingtonu, Amerika se presekla

Tajvan, rat sa Iranom, Ukrajina, trgovinski sukob i kontrola veštačke inteligencije bili su među ključnim konkretnim temama razgovora predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog predsednika Sija Đinpinga u Beloj kući.

Peking je tokom sastanka izneo posebno jasan zahtev Vašingtonu – da se suprotstavi nezavisnosti Tajvana i „pažljivo postupa“ sa tim pitanjem.

Iza ceremonijalnog dočeka i državne večere, sastanak dve najveće svetske ekonomije nije doneo objavu nekog velikog konačnog sporazuma. Umesto toga, SAD i Kina produžile su postojeće trgovinsko primirje, otvorile razgovore o daljem ekonomskom dogovoru i direktno se dotakle nekoliko pitanja koja trenutno predstavljaju najveće tačke spora između Vašingtona i Pekinga.

Si pred Trampom otvorio pitanje Tajvana

Najdirektnija poruka sa sastanka stigla je upravo od Sija.

Prema zvaničnom saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Si je Trampu rekao da je stav Pekinga o „nacionalnom ujedinjenju i teritorijalnom integritetu“ jasan i da Kina očekuje da SAD zauzmu poziciju protiv nezavisnosti Tajvana.

Foto: profimedia

- Nadamo se da će američka strana pažljivo postupati sa tajvanskim pitanjem - poručio je Si, prema kineskom saopštenju.

To je važna formulacija jer Vašington tradicionalno govori da ne podržava nezavisnost Tajvana, dok je kineski zahtev formulisan snažnije – da se SAD tome protive. Za sada nema potvrde da je Tramp prihvatio promenu američke formulacije. Rojters navodi da Bela kuća neposredno posle razgovora nije objavila sopstveni detaljan zapis sastanka.

Pitanje američkog oružja Tajvanu visi nad odnosima dve zemlje. Posle prethodnog sastanka sa Sijem u Pekingu u maju, Tramp je zadržao konačno odobrenje paketa naoružanja Tajvanu vrednog oko 14 milijardi dolara, nazivajući to pitanje „veoma dobrim pregovaračkim adutom“.

Drugim rečima, Si je u Vašington došao sa veoma konkretnom porukom: stabilniji odnosi SAD i Kine za Peking ne mogu biti potpuno odvojeni od američke politike prema Tajvanu.

Iran ušao u razgovor Trampa i Sija

Drugo veliko geopolitičko pitanje bio je Iran.

Kineska strana potvrdila je da su Tramp i Si razgovarali o situaciji na Bliskom istoku, a Si je pozvao SAD i Iran da se vrate pregovorima i pokušaju da obnove sporazum kojim bi se otvorio put ka zaustavljanju sukoba.

Foto: profimedia

Kineski predsednik poručio je da Peking podržava povratak Vašingtona i Teherana na okvir iz Islamabada i postizanje šireg sporazuma koji bi obuhvatio iranski nuklearni program i druga otvorena pitanja.

Ovo je posebno važno za Trampa jer je njegova administracija pokušavala da navede Kinu da iskoristi svoj veliki ekonomski uticaj na Teheran. Kina je najveći trgovinski partner Irana, dok je rat i zatvaranje Ormuskog moreuza direktno pogodilo energetska tržišta i kineske interese u Persijskom zalivu. AP navodi da je Peking do sada odbijao američke zahteve da jednostavno prihvati američki pristup pritisku na Iran.

Si zato pred Trampa nije izašao sa podrškom američkoj strategiji izolovanja Teherana, već sa drugačijim predlogom – povratkom SAD i Irana za pregovarački sto.

Tramp i Si otvorili možda najveću bitku budućnosti – veštačku inteligenciju

Treća tema bila je veštačka inteligencija.

Tramp je još pre sastanka objavio da će ono što on naziva „superinteligencijom“ biti velika tema razgovora sa Sijem, ali se založio da se razvoj tehnologije ne optereti novim ograničenjima.

Foto: profimedia

- Želim da je ostavim tačno tamo gde jeste - napisao je Tramp, dodajući da kao američku zaštitu vidi Ministarstvo pravde.

Si je pred njega izašao sa nešto drugačijom porukom.

- Veštačka inteligencija mora ostati pod ljudskom kontrolom - rekao je kineski predsednik, navodeći da SAD i Kina mogu da razmenjuju informacije o rizicima i sprečavaju zloupotrebu te tehnologije.

Peking smatra da dve zemlje jesu konkurenti u ovoj oblasti, ali da postoji prostor i za saradnju. Pre samita američki i kineski zvaničnici već su razgovarali o uspostavljanju formalnog dijaloga o bezbednosti veštačke inteligencije, uključujući komunikacioni kanal za ozbiljne incidente povezane sa AI sistemima.

Zanimljivo je da je Tramp neposredno pre susreta tvrdio da Kina deli njegov stav o ograničenjima, dok je Si javno insistirao na potrebi upravljanja rizicima i ljudske kontrole nad tehnologijom.

Nema velikog trgovinskog sporazuma – dobili su još dva meseca

Na ekonomskom frontu dogodio se konkretan pomak, ali ne i konačni dogovor.

SAD i Kina produžile su trgovinsko primirje do 10. januara 2027. godine, čime su obe strane dobile još dva meseca za pregovore o mogućem širem sporazumu.

Foto: profimedia

Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da je Kina ispunjavala obavezu kupovine 25 miliona tona američke soje, ali da zaostaje u realizaciji drugih poljoprivrednih kupovina vrednih oko 17 milijardi dolara. Vašington je istovremeno nezadovoljan tempom kineskih isporuka retkih zemnih elemenata, ključnih za američku tehnološku i vojnu industriju.

Prema kineskom saopštenju, Tramp je tokom sastanka rekao da je novi krug ekonomskih pregovora doneo rezultate i da dve strane treba da nastave razgovore kako bi postigle „još bolji sporazum“.

Dakle, trgovinski rat nije završen. Rok je ponovo pomeren.

Otvorena ostaju upravo najteža pitanja – carine, kineska kupovina američke robe, pristup retkim zemnim elementima i američka ograničenja izvoza najnaprednijih tehnologija Kini.

Razgovarali i o Ukrajini

Iz zvaničnog kineskog izveštaja pojavila se još jedna važna informacija koja tokom javnog dela sastanka praktično nije bila razrađena.

Tramp i Si razgovarali su i o Ukrajini, kao i o Korejskom poluostrvu i drugim međunarodnim krizama. Međutim, ni kineska strana ni Bela kuća zasad nisu objavile šta je konkretno rečeno o ratu u Ukrajini niti da li je bilo novih predloga.

To znači da je pitanje Ukrajine bilo na stolu, ali za sada nema osnova da se tvrdi da je iz tog dela razgovora proizašao novi dogovor.

Si upozorio na scenario sukoba SAD i Kine

U možda najširem strateškom delu svog nastupa Si je ponovo pomenuo takozvanu Tukididovu zamku – teoriju prema kojoj rast nove sile i njen sukob interesa sa postojećom dominantnom silom mogu da odvedu dve države u rat.

Foto: profimedia

Si je rekao da takav ishod može da bude izbegnut i pozvao na redovan dijalog dve vojske i bolje mehanizme za sprečavanje kriza.

Njegova poruka bila je da takmičenje Kine i SAD treba da bude „trka u sustizanju“, a ne borba u kojoj jedna strana mora da izgubi da bi druga pobedila.

Tramp je sa svoje strane uglavnom insistirao na mogućnosti saradnje i ličnom odnosu sa kineskim predsednikom, dok je prema kineskom zvaničnom zapisu prihvatio nastavak razgovora o ekonomiji i veštačkoj inteligenciji.

Suštinski rezultat prvog velikog dana sastanka zato nije jedan dramatičan sporazum, već nekoliko otvorenih pregovaračkih frontova: Peking je direktno stavio Tajvan pred Trampa, Kina je tražila pregovarački izlaz iz rata sa Iranom, dve supersile otvorile su pitanje pravila za veštačku inteligenciju, dok je trgovinski sukob samo odložen do januara.

BONUS VIDEO