Šakalu je glave došla pasta za zube! Legendarni veteran otkrio šokantne detalje lova CIA na super-teroristu

Jedan od najpoznatijih terorista na svetu Ilič Ramirez Sančez, poznat kao Karlos Šakal, decenijama je izmicao policijama i obaveštajnim službama, menjao zemlje i saveznike, a njegovo ime povezivano je sa atentatima, otmicama i bombaškim napadima.

Njegovo hvatanje u Sudanu 1994. godine nije bilo rezultat spektakularne potere, već dugotrajnog praćenja, obaveštajnog rada i saradnje američkih i francuskih službi.

Ilič Ramirez Sančez rođen je 12. oktobra 1949. godine u Venecueli, u imućnoj porodici. Njegov otac, advokat i ubeđeni marksista, dao mu je ime Ilič po Vladimiru Iljiču Lenjinu. Kao mladić, Sančez je prihvatio ideju međunarodne revolucije, a političko obrazovanje i veze sa radikalnim levičarskim krugovima odvele su ga u Moskvu, gde je studirao na Univerzitetu prijateljstva naroda Patris Lumumba.

Kasnije se povezao sa Narodnim frontom za oslobođenje Palestine (PFLP), marksističko-lenjinističkom organizacijom koja je izvodila oružane akcije protiv Izraela i zapadnih ciljeva. Sančez je prošao vojnu obuku i postao operativac čije su aktivnosti obuhvatale atentate, otmice i bombaške napade.

Bombaški napadi u Francuskoj, taoci u Beču 

Šakal je osuđen za više teških krivičnih dela i bombaških napada 1970-ih i 1980-ih godina, pre svega, ubistvo dvojice francuskih policajaca i doušnika u Parizu 1975. godine, potom napad granatom na prodavnicu na Jelisejskim poljima u Parizu 1974. godine gde je dvoje ljudi stradalo, a 36 bilo povređeno.

Teretili su ga i za serija bombaških napada 1982. i 1983. godine na vozove, železničke stanice u Marseju i Parizu, kao i na redakcije poznatih medija. U tim napadima poginulo je 11 ljudi, a više od 150 je povređeno.

Svetsku pažnju privukao je 1975. godine, kada je predvodio oružanu grupu koja je upala na konferenciju Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u Beču i uzela prisutne ministre i druge učesnike za taoce.

Tokom napada ubijene su tri osobe, a otmičari su potom avionom napustili Austriju sa delom talaca. Za njihovo oslobađanje tražio je ogroman novac koji su zemlje, jedna za drugom, počevši od Saudijske Arabije uplaćivale. Nakon ove spektakularne akcije "krasio" ga je epitet super-teroriste.

Tokom narednih godina njegovo ime povezivano je sa nizom nasilnih operacija u Evropi. Radio je za različite militantne organizacije i političke pokrovitelje, a njegov ugled, veze i sposobnost da prelazi granice dugo su mu omogućavali da izbegava hapšenje.

Nadimak "Šakal" koji je dobio po zlom junaku istoimene knjige postao je poznat širom sveta. Vremenom je dodatno "promovisan" medijskim izveštajima i knjigama o njegovim aktivnostima. 

Jedan od ključnih ljudi u potrazi za Sančezom bio je Bili Vo, američki vojni veteran i operativac koji je radio za CIA.

 

 

Brutalni veteran angažovan za lov na Šakala

Vo je u vojnim krugovima važio za "živu legendu", učesnika Drugog svetskog rata, zatim Vijetnamskog rata, nakon čega je postao "plaćenik" CIA - radio je po ugovoru i izvršavao kompleksne zadatke i misije.

Bio je nosilac osam medalja "Purpurno srce" koje se dobijaju zbog ranjavanja u borbi. Početkom devedesetih godina dobio je zadatak da pronađe begunca, koji je u međuvremenu izgubio deo ranijih zaštitnika i utočište potražio na Bliskom istoku.

Sančez se 1993. godine nastanio u Kartumu, glavnom gradu Sudana. Verovao da je tamo dovoljno zaštićen, jer su u zemlji boravili i drugi pripadnici militantnih organizacija, a sudanske vlasti održavale su veze sa različitim političkim i oružanim grupama.

Vo i njegov tim mesecima su prikupljali podatke o Šakalovom kretanju, kontaktima i svakodnevnim navikama. U jednom trenutku uspeli su da identifikuju čoveka koji je radio kao Sančezov telohranitelj, prateći ga do zgrade u kojoj je živeo.

Prema Vovom svedočenju, on je 8. februara 1994. godine fotografisao Sančeza na ulicama Kartuma. Njegov tim potom je organizovao osmatračnicu u napuštenoj bolničkoj zgradi, odakle je mesecima nadgledao stan i beležio ko dolazi i odlazi. Prikupljeni materijal prosleđivan je francuskoj obaveštajnoj službi DST.

Bliski prijatelj "propevao"

Praćenje je pokazalo i da Sančez ima predvidljive navike. Redovno je posećivao hotele, restorane i noćne klubove, a njegovo ponašanje nije uvek ukazivalo na to da je svestan koliko je pažljivo nadgledan.

Prema istraživanju novinara Džobija Vorika, zasnovanom i na deklasifikovanim obaveštajnim dokumentima, CIA je u tom periodu dobijala informacije i od Bruna Bregea, nekadašnjeg Sančezovog bliskog saradnika. Brege je prekinuo veze s njim i postao plaćeni izvor američke službe. Njegova saznanja pomogla su Amerikancima da bolje razumeju Sančezovu mrežu, veze i kretanje.

 

 

Pasta za zube mu došla glave

Prema svedočenju američkog operativca koji je sarađivao sa Voom, tokom praćenja Sančeza došli su do njegovog zubara i ubedili ga da sarađuje sa njima.

Tim CIA je provalio u Sančezov stan i zamenio mu pastu za zube tubom u kojoj se nalazilo mrvljeno staklo. To je kod Sančeza izazvalo krvarenje desni i zakazivanje pregleda kod zubara na koji je CIA čekala.

Kada je zubar smestio Sančeza u stolicu, ubedio ga je da je neophodno da ga uspava. Sančez se probudio u avionu okružen agentima na putu ka Francuskoj.

U Francuskoj mu je suđeno zbog ubistava i terorističkih napada. Tokom godina dobio je tri doživotne kazne zatvora, uključujući kazne za ubistva dvojice francuskih policajaca i niz napada u Francuskoj.

Čovek koji je decenijama gradio reputaciju nedodirljivog međunarodnog operativca na kraju je uhvaćen bez velike pucnjave i spektakularne potere. Njegov pad pokazao je da čak i najpoznatiji begunci mogu postati ranjivi kada izgube političku zaštitu, kada im se nekadašnji saradnici okrenu protiv njih i kada obaveštajne službe imaju dovoljno vremena da prouče njihove navike. 

 

BONUS VIDEO