Počelo je najgore! Pada čak 12 zemalja, eksplodiralo sve u Francuskoj, Albaniji, Italiji, Belgiji, Portugalu...

Evropu potresa talas protesta koji je zahvatio najmanje 12 država, dok su u pojedinim gradovima demonstracije prerasle u žestoke sukobe sa policijom, paljenje državnih zgrada i ulične nerede.

U Albaniji su demonstranti zapalili ulaz u Ministarstvo poljoprivrede i zasuli policiju kamenicama i pirotehnikom, u Francuskoj je samo tokom jednog dana uhapšeno 1.314 ljudi, dok su u Italiji, Belgiji i Portugalu ponovo intervenisale specijalne policijske jedinice. 

Istovremeno, desetine hiljada građana protestuju zbog visokih cena, stanarina, smanjenja izdvajanja za obrazovanje i ekonomskih odluka svojih vlada.

Prema istraživanju španskog Paisa, između 15. septembra i 23. oktobra u 12 evropskih država zabeleženo je najmanje 177 protesta i demonstracija. Najviše okupljanja bilo je u Francuskoj, Španiji, Italiji, Portugalu i Belgiji, na koje otpada čak 80 odsto registrovanih protesta.

Situacija je dodatno eskalirala tokom vikenda, 24. i 25. oktobra, kada su u više evropskih gradova izbili novi sukobi između demonstranata i bezbednosnih snaga.

Tirana u plamenu! Zapaljene državne zgrade, demonstranti zasuli policiju kamenicama

Jedna od najdramatičnijih situacija zabeležena je u Albaniji, gde demonstranti već gotovo dve nedelje zahtevaju ostavku premijera Edija Rame i njegove vlade.

Tokom subotnjih protesta u Tirani zapaljen je ulaz u Ministarstvo poljoprivrede, dok su se sukobi proširili na više delova prestonice.

Maskirane grupe bacale su kamenice, pirotehniku i Molotovljeve koktele na policajce i vozila sa vodenim topovima. Demonstranti su čupali delove trotoara, podizali barikade i palili kontejnere, a vatra je zahvatila i ulaze u druge državne objekte.

Prema izveštaju albanske državne televizije RTSH, požari su izbili i kod Ministarstva životne sredine i gradske uprave Tirane.

Foto: AP Photo/Emma Da Silva

U blizini zgrade parlamenta demonstranti su bacali pirotehnička sredstva, a eksplozije su odjekivale centralnim gradskim ulicama.

Policija je odgovorila suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima.

Albanska policija saopštila je da je tokom subotnjih sukoba povređeno pet njenih pripadnika. Povređeni su i pojedini demonstranti, a protiv jednog policajca pokrenut je postupak zbog sumnje da je prekoračio ovlašćenja.

Protesti su nastavljeni i u nedelju. Demonstranti su ponovo izašli pred državne institucije, a prema izveštajima albanskih medija, kamenicama su razbijani prozori parlamenta.

Rama je odbio zahteve za ostavku, dok je vlada najavila oštrije kazne za učesnike nasilnih protesta.

Francuska na nogama: 410.000 demonstranata, 70.000 policajaca i više od 1.300 hapšenja

Još veće razmere protestnog talasa zabeležene su u Francuskoj.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u subotu, 24. oktobra, organizovano je 289 protestnih okupljanja sa ukupno 410.000 učesnika, od kojih je 110.000 bilo u Parizu.

Sindikati tvrde da je broj demonstranata bio znatno veći i da je dostigao približno 800.000 ljudi.

Francuske vlasti rasporedile su čak 70.000 policajaca i žandarma kako bi sprečile ponavljanje nereda od 17. oktobra, kada su pljačke, požari i sukobi zahvatili brojne gradove.

Foto: AP Photo/Emma Da Silva

Ni tako veliko prisustvo policije nije sprečilo nove incidente.

U Parizu su zabeleženi sukobi tokom kojih su demonstranti gađali policiju pirotehnikom, dok su pripadnici bezbednosnih snaga koristili suzavac i vodene topove. Sukoba je bilo i u Marselju i drugim gradovima.

Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, uhapšeno je 1.314 osoba, povređena su 53 pripadnika bezbednosnih snaga, a vatrogasci su intervenisali 75 puta zbog požara.

Opljačkane su 24 prodavnice.

Ipak, poslednje demonstracije bile su manje nasilne nego prethodne subote, kada je privedeno 2.628 ljudi, a povređena su 1.144 policajca i žandarma.

Makron pred novim udarom: Žuti prsluci pozivaju na proteste, sprema se nacionalni štrajk

Francuski sindikati najavili su nova okupljanja za 31. oktobar, dok je za 5. novembar zakazan nacionalni štrajk.

Protestnom talasu ponovo su se pridružili i pripadnici pokreta „Žuti prsluci“, koji je 2018. godine pokrenuo masovne demonstracije protiv povećanja poreza na gorivo.

Nezadovoljstvo se sada proširilo na radnike, nastavnike, učenike, studente i zaposlene u javnim službama.

Foto: AP Photo/Emma Da Silva

Glavni zahtevi odnose se na povećanje zarada, smanjenje životnih troškova, bolje uslove obrazovanja i veća ulaganja u javne ustanove.

Francuska vlada pokušava da smiri situaciju pregovorima sa sindikatima, ali predstavnici demonstranata tvrde da dosadašnji predlozi nisu dovoljni.

Problem za Emanuela Makrona predstavlja i stanje javnih finansija, koje ograničava mogućnosti vlasti da povećaju izdvajanja, dok njegova politička opcija više nema parlamentarnu većinu.

Italija pod opsadom policije i vojske: Sukobi u Rimu, Torinu i Bolonji

Novi talas demonstracija zahvatio je i Italiju, gde su hiljade građana izašle na ulice Rima, Milana, Torina, Bolonje, Firence i Napulja.

Protesti su organizovani zbog visokih troškova života, stanja javnih službi, politike vlade Đorđe Meloni i protivljenja povećanju vojnih izdataka i učešću Italije u ratovima.

Najozbiljniji incidenti tokom subote zabeleženi su u Rimu, Torinu i Bolonji.

Učesnici pojedinih protesta bacali su kamenice, flaše i pirotehniku prema policijskim kordonima, dok su specijalne jedinice intervenisale suzavcem i vodenim topovima.

Zbog nasilja tokom prethodnog vikenda italijanske vlasti unapred su rasporedile dodatne policijske i vojne snage.

U Milanu je angažovano i 500 vojnika, a mnoge prodavnice bile su zatvorene iz straha od novih pljački i vandalizma.

Italijanska policija saopštila je da je tokom protesta u osam gradova uhapšeno devet osoba, dok je 371 osoba privremeno privedena radi provere, među kojima 110 maloletnika.

Za razliku od prethodnog vikenda, kada su u pojedinim gradovima zabeleženi ozbiljni neredi, poslednje demonstracije uglavnom su protekle mirnije.

Belgija: Suzavac u Briselu, demonstranti podizali barikade

Sukobi su izbili i u belgijskoj prestonici Briselu, gde su demonstranti protestovali protiv vladinih reformi, smanjivanja javnih izdvajanja i postupanja policije.

Nekoliko stotina ljudi okupilo se u centru grada, a zatim je deo demonstranata krenuo prema drugim delovima prestonice.

Policija je pokušala da zaustavi njihovo kretanje, nakon čega su usledili sukobi.

Demonstranti su od električnih trotineta, bicikala i saobraćajnih znakova napravili barikade i pokušali da ih zapale.

Foto: AP Photo/Emma Da Silva

Belgijska policija koristila je suzavac i biber-sprej, dok su pojedini učesnici protesta bežali pred policijskim jedinicama.

Rojtersovi reporteri zabeležili su i slučaj u kojem su policajci udarali demonstranta tokom intervencije.

Protesti su održani i u Liježu, ali tamo nisu zabeleženi ozbiljniji incidenti.

Portugal: Policija rasturila protestne kampove, ima povređenih

U Portugalu su se demonstracije zbog stambene krize pretvorile u sukobe nakon što je policija krenula da uklanja šatore koje su demonstranti postavili u centrima Lisabona i Porta.

Tokom noći između subote i nedelje pripadnici policije intervenisali su na lisabonskom trgu Rosio, gde su demonstranti zahtevali pristupačnije stanovanje i zaštitu podstanara.

Policija je koristila palice, dok su pojedini učesnici protesta pružali otpor uklanjanju šatora.

Zabeleženo je više hapšenja i povreda.

Portugal se suočava sa ozbiljnom stambenom krizom. Prema podacima koje prenosi Rojters, cene nekretnina više su nego udvostručene od 2017. godine, dok su zakupnine u novim ugovorima gotovo dvostruko veće.

Zbog toga sve veći broj mladih teško može da priušti samostalan život, uprkos zaposlenju.

Španija: 25.000 ljudi blokiralo centar Madrida

Za razliku od nasilnih događaja u pojedinim evropskim prestonicama, veliki protest u Madridu protekao je mirno.

U subotu je približno 25.000 ljudi, prema podacima vlasti, prošetalo centrom španske prestonice zahtevajući zaštitu državnog penzionog sistema.

Demonstranti su tražili garancije da će penzije nastaviti da prate inflaciju, uz mere za smanjenje ekonomskih nejednakosti.

Povorka se kretala od železničke stanice Atoča do Gran vije, jedne od glavnih gradskih ulica.

U Španiji se istovremeno nastavljaju protesti zbog visokih stanarina i nedostatka pristupačnih stanova, dok sindikati najavljuju nove akcije.

Protesti i u Nemačkoj, Austriji, Grčkoj, Irskoj i Holandiji

Protestni talas zahvatio je i druge evropske države, mada su tamošnja okupljanja imala različite povode i uglavnom nisu prerasla u nasilje.

U Nemačkoj su organizovane demonstracije protiv ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka i povećanja vojnih izdataka. Početkom oktobra nekoliko hiljada građana okupilo se kod Brandenburške kapije u Berlinu.

U Austriji je 22. oktobra oko 30.000 studenata i zaposlenih na univerzitetima demonstriralo u Beču protiv planiranog univerzitetskog budžeta, upozoravajući da će predloženo finansiranje dovesti do smanjenja broja zaposlenih i pogoršanja uslova studiranja.

U Grčkoj je 21. oktobra približno 10.000 ljudi protestovalo u Atini, dok su okupljanja održana i u Solunu, Patrasu i drugim gradovima. Studenti i nastavnici zahtevali su veća ulaganja u obrazovanje, bolje plate i smanjenje troškova života.

U Irskoj su studenti i sindikati prethodnih nedelja organizovali demonstracije zbog visokih školarina, nedostatka studentskog smeštaja i troškova života.

U Holandiji su stotine demonstranata početkom oktobra izašle na ulice Amsterdama, zahtevajući smanjenje zakupnina i veću dostupnost stanova.

BONUS VIDEO