Skandal! Dronovi robijašima raznose kilograme droge: Inspektor ušao u zatvor i zatekao šok prizor

Britanski zatvorski sistem suočava se sa sve ozbiljnijom krizom, koju obeležavaju prenaseljenost, širenje narkomanije, jačanje organizovanog kriminala i nedostatak zaposlenih.

Čarli Tejlor, glavni inspektor zatvora u Engleskoj i Velsu, upozorio je da pojedini zatvorenici provode gotovo čitave dane u ćelijama, bez rada, obrazovanja i drugih organizovanih aktivnosti, dok kriminalne grupe koriste dronove za dostavljanje velikih količina droge, prenosi "Independent". Prema njegovim navodima, pojedine letelice mogu da prenesu i do 10 kilograma narkotika u jednom letu.

Zatvori u Engleskoj i Velsu suočavaju se sa ozbiljnim bezbednosnim i organizacionim problemima. Umesto da budu ustanove u kojima se sprovode kazne, obezbeđuje rehabilitacija i priprema povratak osuđenih u društvo, pojedini zatvori sve više postaju prostor u kojem kriminalne mreže nastavljaju da deluju, a trgovina narkoticima predstavlja jedan od najizraženijih problema.

Čarli Tejlor, glavni inspektor zatvora, u razgovoru za britanski list "Independent" ukazao je na zabrinjavajuće stanje u ustanovama i nedostatak sadržaja koji bi zatvorenicima omogućili da vreme provedeno iza rešetaka iskoriste za obrazovanje, rad ili lečenje zavisnosti.

- Ono što je verovatno najneobičnije jeste da veliki broj zatvorenika po ceo dan leži u krevetu, uzima drogu i gleda dnevni televizijski program - istakao je Tejlor.

Prema njegovim rečima, u pojedinim ustanovama zatvorenici provode i do 22 sata dnevno zaključani u ćelijama. Takav režim ostavlja veoma malo prostora za radne aktivnosti, obrazovanje, fizičku rekreaciju i programe odvikavanja od narkotika.

Dugotrajna neaktivnost ne predstavlja samo problem kvaliteta života u zatvorima. Ona može dodatno da pogorša postojeće probleme sa mentalnim zdravljem, zavisnošću i nasiljem, dok nedostatak nadzora i smislenih aktivnosti stvara povoljnije uslove za delovanje kriminalnih grupa.

 

 

Dronovi postali jedan od glavnih kanala za krijumčarenje droge

Posebno ozbiljnu pretnju predstavlja sve sofisticiranije krijumčarenje narkotika pomoću bespilotnih letelica. Organizovane kriminalne grupe koriste dronove za prebacivanje droge preko zatvorskih zidina, pri čemu pojedine letelice, prema navodima iz izveštaja, mogu da prenesu i do 10 kilograma zabranjenih supstanci u jednom letu.

Takav način krijumčarenja kriminalnim mrežama omogućava da zaobiđu deo tradicionalnih bezbednosnih kontrola i da u kratkom vremenu dopreme velike količine narkotika do zatvorskih kompleksa. Unutar ustanova potom postoji široko tržište potencijalnih kupaca, što trgovinu drogom čini izuzetno unosnim poslom.

Tejlor upozorava da odgovor nadležnih institucija nije dovoljno koordinisan i da policija, zatvorska služba i druge bezbednosne strukture moraju mnogo bolje da sarađuju. Problem dodatno komplikuje tehnološki razvoj dronova. Letelice postaju sposobnije, mogu da prenose veći teret i da operišu sa sve većih udaljenosti, dok njihovo otkrivanje i presretanje zahteva odgovarajuću opremu, obučeno osoblje i efikasnu razmenu informacija.

Ukoliko zatvorska služba ne uspe da prilagodi bezbednosne mere novim metodama krijumčarenja, dronovi bi mogli da nastave da predstavljaju jedan od najvažnijih kanala za unošenje nedozvoljenih predmeta u ustanove.

Foto: Shutterstock

Strah od unošenja oružja i organizovanja bekstava

Opasnost se ne završava na narkoticima. Tejlor upozorava da bi dronovi mogli da postanu sredstvo za unošenje mnogo opasnijih predmeta, uključujući vatreno oružje, u zatvore sa najvišim stepenom obezbeđenja.

U takvim ustanovama nalaze se teroristi, članovi organizovanih kriminalnih grupa i drugi zatvorenici koji mogu predstavljati ozbiljnu bezbednosnu pretnju. Unošenje oružja u takvo okruženje moglo bi da izazove incident sa teškim posledicama, kako za zatvorenike tako i za zaposlene.

Kao jednu od mogućih budućih pretnji naveo je i korišćenje dronova za podršku organizovanju bekstava. Iako je reč o mogućem scenariju, a ne o tvrdnji da je takva praksa već postala uobičajena, upozorenje pokazuje koliko se bezbednosni izazovi menjaju razvojem tehnologije.

Zatvorski sistem tako mora istovremeno da se bori protiv klasičnog krijumčarenja, trgovine narkoticima, organizovanih kriminalnih mreža i novih pretnji koje dolaze iz vazdušnog prostora iznad zatvorskih kompleksa.

Foto: Shutterstock

Država izdvaja oko 60.000 funti godišnje po zatvorskom mestu

Jedan od najvećih problema, prema Tejlorovoj oceni, jeste izostanak stvarne resocijalizacije zatvorenika. Veliki broj osuđenih napušta zatvorske ustanove bez odgovarajućeg lečenja zavisnosti, završenog obrazovanja, radnih veština i podrške koja bi im pomogla da se uključe u društvo i pronađu legalan izvor prihoda.

Takav nedostatak pripreme povećava rizik od povratka kriminalu i ponovnog zatvaranja. Time se stvara začarani krug u kojem zatvorski sistem troši značajna javna sredstva, ali ne ostvaruje jedan od svojih najvažnijih ciljeva - smanjenje budućeg kriminaliteta.

Ekonomska strana problema posebno je izražena. Prema podacima iz godišnjeg izveštaja inspektorata, objavljenog u julu 2026. godine, jedno zatvorsko mesto britanske poreske obveznike košta približno 59.000 funti godišnje.

To znači da država za svakog zatvorenika izdvaja značajna sredstva, a da rezultati u pogledu rehabilitacije i smanjenja povratništva često ne odgovaraju uloženom novcu.

Tejlor je ukazao i na podatak da do četvrtine zatvorenika priznaje da je problem sa zavisnošću razvilo tek nakon dolaska u zatvor. Taj podatak posebno je zabrinjavajući jer ukazuje na mogućnost da zatvorsko okruženje, umesto da pomogne u rešavanju problema sa narkoticima, kod dela zatvorenika doprinosi njegovom nastanku ili pogoršanju.

Foto: Shutterstock

Prenaseljenost i nedostatak osoblja dodatno pogoršavaju stanje

Britanski zatvorski sistem istovremeno se suočava sa nedostatkom raspoloživih mesta i problemom obezbeđivanja dovoljnog broja zaposlenih. Tejlor smatra da bi zatvori u narednih nekoliko godina ponovo mogli da dođu u situaciju da nemaju dovoljno kapaciteta za smeštaj svih osoba koje treba da budu upućene na izdržavanje kazne.

Britanska vlada najavila je izgradnju 14.000 novih zatvorskih mesta, ali glavni inspektor dovodi u pitanje da li će država uspeti da obezbedi dovoljno zaposlenih za funkcionisanje proširenog sistema.

- Ako ne možete da obezbedite dovoljno osoblja, onda nije važno koliko ste novih mesta izgradili - upozorio je Tejlor.

Njegova poruka ukazuje na suštinski problem: izgradnja novih objekata sama po sebi ne rešava krizu. Zatvorima su potrebni čuvari, stručnjaci za rehabilitaciju, medicinsko osoblje i drugi zaposleni koji mogu da obezbede bezbednost i sprovođenje programa namenjenih zatvorenicima.

Bez odgovarajućeg broja zaposlenih, novi kapaciteti mogli bi samo da prošire postojeće probleme, umesto da doprinesu njihovom rešavanju.

Foto: Shutterstock

Vlada najavljuje 75 miliona funti za bezbednost

Britansko Ministarstvo pravde saopštilo je da ulaže u povećanje zatvorskih kapaciteta i unapređenje bezbednosti. Među najavljenim merama nalazi se izdvajanje 75 miliona funti za zaštitu zatvora i suzbijanje krijumčarenja, kao i plan izgradnje 14.000 novih zatvorskih mesta.

Međutim, ostaje pitanje koliko brzo će te mere biti sprovedene i da li će biti dovoljne da odgovore na razmere problema.

Pored ulaganja u fizičku bezbednost, zatvorskom sistemu potrebne su efikasnije kontrole, bolja oprema za otkrivanje dronova, snažnija saradnja sa policijom i odlučniji obračun sa kriminalnim mrežama koje organizuju trgovinu narkoticima unutar ustanova. Bez toga, finansijska ulaganja i novi objekti neće nužno dovesti do stvarnog poboljšanja uslova.

Foto: Shutterstock

Čak 39 odsto zatvorenika kaže da lako dolazi do droge

Razmere problema potvrđuju i podaci britanskog parlamentarnog Odbora za pravosuđe. Prema navodima odbora, 39 odsto ispitanih zatvorenika izjavilo je da im je lako da dođu do nedozvoljenih narkotika. Ovaj podatak ukazuje da droga nije izolovan problem pojedinačnih ustanova, već ozbiljan izazov za zatvorski sistem u celini.

Parlamentarni odbor upozorio je i na značajnu ulogu organizovanih kriminalnih grupa u ilegalnoj trgovini unutar zatvora. Njihovo prisustvo dodatno otežava kontrolu nad zatvorskom populacijom i stvara bezbednosne rizike koji prevazilaze samu zloupotrebu narkotika.

Kada kriminalne mreže uspeju da organizuju stabilne kanale snabdevanja, zatvorska kazna gubi deo svoje svrhe. Umesto prekida kriminalnih aktivnosti, pojedini osuđenici nastavljaju da učestvuju u njima, dok se zavisnost i kriminalne veze mogu dodatno produbljivati.

BONUS VIDEO