Hitno! Iran je prelomio i doneo kobnu odluku: Velika Britanija, Italija, Portugalija, Nemačka... Svet je zanemeo

Iran će napasti američke vojne baze u Evropi u slučaju novih napada SAD, saopštila je Iranska revolucionarna garda.

Bivši ministar spoljnih poslova Irana i poslanik Manučehr Motaki upozorio je da bi eventualni novi rat protiv Irana mogao da preraste u sukob koji se ne bi zadržao samo na Bliskom istoku, prenosi "WANA Njuz ejdžensi". Pominje evropske baze koje, prema njegovim navodima, koriste američki avioni, mogućnost preventivnih udara i preispitivanje članstva Irana u Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.

Iranska revolucionarna garda tvrdi da su Velika Britanija, Italija, Portugalija, Nemačka i još neke evropske zemlje stavile svoje vojne baze na raspolaganje američkim avionima koji učestvuju u pripremi i izvođenju napada na Iran.

- Ako izbije novi rat, to više neće biti regionalni rat, već će se proširiti izvan regiona - poručio je Motaki.

Iran najavljuje mogućnost preventivnog delovanja

Govoreći o vojnim kapacitetima svoje zemlje, Motaki je ukazao na iranski raketni arsenal i mogućnost povećanja dometa raketa sa 300 na 2.000 kilometara. Kao primer iranskih sposobnosti pomenuo je i navodno lansiranje rakete u pravcu američkog nosača aviona "Abraham Linkoln".

Prema njegovim rečima, Iran bi mogao da deluje i pre nego što se pretnja ostvari, ukoliko utvrdi odakle opasnost dolazi. Takvu mogućnost predstavio je kao deo strategije odvraćanja. Motaki je dodao da iranska vojna doktrina nije isključivo odbrambena i da podrazumeva i mogućnost ofanzivnog delovanja. Naglasio je da bi odgovor na pretnju trebalo da bude brz, snažan i efikasan.

U Iranu sve glasniji pozivi na napuštanje NPT

Motaki je poseban deo izlaganja posvetio članstvu Irana u Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT), u kojem se ta zemlja nalazi više od pola veka. On smatra da Iran nije ostvario značajan deo koristi koje je trebalo da ima kao potpisnica sporazuma. Istovremeno je oštro kritikovao Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA), optužujući je da je postala instrument pritiska na Teheran.

Prema njegovim rečima, Iran je odgovarao na pitanja o svojim nuklearnim aktivnostima, ali Agencija nije ispunila obaveze koje je Teheran očekivao. Motaki tvrdi da poslanici dobijaju oko 200 poruka dnevno u kojima se traži povlačenje Irana iz NPT. Dodao je da takav zahtev sve češće dolazi i od dela javnosti.

On smatra da je došlo vreme da se ozbiljno razmotri napuštanje sporazuma, ali je naglasio da konačna odluka pripada vrhovnom komandantu oružanih snaga. Kao mogući kompromis predložio je povlačenje iz NPT uz nastavak poštovanja obaveza neširenja nuklearnog oružja i odustajanje od njegovog razvoja. Istovremeno je upozorio da bi upotreba nuklearnog oružja protiv Irana mogla da dovede do trećeg svetskog rata.

Moskva i Teheran ističu stratešku saradnju

Motaki se osvrnuo i na odnose sa Rusijom, posebno na saradnju u oblasti nuklearne energetike. Pozivajući se na nedavne izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je da Moskva namerava da zadrži, ali i poveća broj svojih stručnjaka u nuklearnoj elektrani Bušer.

Prema Motakijevom tumačenju, Putin je tokom susreta sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom naglasio strateški značaj odnosa dve zemlje. Motaki je ocenio da takav stav pokazuje da Rusija razume položaj Irana, regionalne prilike i odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Motaki: Rat je pogoršao položaj SAD i povećao pritisak na Evropu

Govoreći o unutrašnjoj političkoj situaciji u SAD i predstojećim izborima za Kongres, Motaki je tvrdio da čak i pojedini republikanci ne žele da predsednik Donald Tramp učestvuje u kampanjama njihovih kandidata, jer strahuju da bi njegovo prisustvo moglo da im naškodi.

On smatra da je rat protiv Irana oslabio međunarodni položaj Sjedinjenih Država, a posledice je povezao i sa širim političkim uticajima koje je opisao kao delovanje globalnog cionizma. To je njegova politička ocena, a ne utvrđena činjenica.

Motaki je ukazao i na nezadovoljstvo u evropskim zemljama. Prema njegovim rečima, rast cena energenata i ekonomske posledice sukoba stvorili su dodatni pritisak na evropske vlade, koje se suočavaju i sa većim troškovima i sa protestima građana.

Islamabadski pregovori: 15 američkih i 14 iranskih tačaka

Motaki je izneo i svoje viđenje pregovora u Islamabadu. Prema njegovim rečima, SAD su predstavile predlog od 15 tačaka, od kojih je 60 do 70 odsto, po njegovoj proceni, išlo u korist Vašingtona. Iran je, kako tvrdi, pripremio predlog od 14 tačaka, čije su odredbe u sličnom procentu odgovarale interesima Teherana.

On smatra da prihvatanje iranskog predloga od strane Vašingtona nije nužno značilo da SAD nameravaju da ga sprovedu. Prema njegovom tumačenju, američka strana je želela da održi privid pregovora i odloži ispunjavanje preuzetih obaveza.

Motaki je pomenuo i novih sedam iranskih uslova, kao i rok od sedam dana za njihovo ispunjavanje. Naveo je da su ti uslovi ažurirana verzija zahteva razmatranih tokom pregovora u Islamabadu i da moraju biti ispunjeni pre nastavka razgovora.

Izrazio je nadu da će Vašington prihvatiti uslove, ali je procenio da se to neće dogoditi u narednih 48 sati. Aktuelni izveštaji od 2. novembra potvrđuju da Teheran i Vašington i dalje razmenjuju poruke preko posrednika i da Iran razmatra izmenjeni diplomatski plan.

Iranski zvaničnici govore o skraćivanju prvobitnog sedmodnevnog plana na dva dana, uz uslov da Vašington ispuni zahteve Teherana. To, međutim, ne potvrđuje sve Motakijeve navode o sadržaju predloga od 14 tačaka ili o prihvatanju tih uslova od strane SAD.

BONUS VIDEO