Bomba iz SAD! Danas izbori, a šta to znači za Ukrajinu? Kijev dobio veoma neprijatno iznenađenje, ovo nisu očekivali

Ukrajina ne treba da očekuje preokret američke politike čak ni ukoliko demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom na današnjim izborima, ocenjuje nemački list Berliner cajtung.

Prema analizi objavljenoj 3. novembra, rat u Ukrajini izgubio je značaj koji je ranije imao u američkoj unutrašnjoj politici, a političke prioritete Vašingtona sada određuju sukob sa Iranom, imigracija i sve veći troškovi života.

Nemački list ukazuje da u Kijevu postoje očekivanja da bi uspeh demokrata mogao da dovede do obnavljanja velike američke vojne i finansijske pomoći, karakteristične za period administracije Džozefa Bajdena.

Međutim, autor analize Nikola Butulin smatra da se takva očekivanja teško mogu ostvariti, bez obzira na to koja stranka bude kontrolisala Predstavnički dom i Senat.

„Nada da bi promena vlasti u Kongresu mogla da dovede do zaokreta američke politike prema Ukrajini verovatno će se pokazati kao iluzija“, navodi Berliner cajtung.

List ističe da se promena američkih prioriteta jasno vidi i tokom predizborne kampanje, u kojoj je Ukrajina gotovo potpuno potisnuta drugim pitanjima.

Iran, migranti i cene goriva važniji od Ukrajine

Prema pisanju Berliner cajtunga, čak i ako demokrate osvoje većinu u Kongresu, njihova pažnja biće pre svega usmerena na unutrašnjopolitička pitanja i sukob na Bliskom istoku.

Jedan od prioriteta mogao bi da bude rat protiv Irana, kojem se deo demokratskih kongresmena snažno protivi, kao i Trampov plan povećanja američkog vojnog budžeta na 1,5 biliona dolara.

Istovremeno, demokrate bi mogle da pokrenu parlamentarne istrage o radu američke Službe za imigraciju i carine (ICE), koju optužuju za prekoračenje ovlašćenja i sporne postupke prema migrantima.

Nemački list podseća da se američki birači prvenstveno bave pitanjima koja neposredno utiču na njihov svakodnevni život, posebno cenama goriva, hrane i drugim troškovima.

Ukrajina se tokom kampanje povremeno pojavljivala u političkim raspravama, ali uglavnom u negativnom kontekstu. Tramp je, između ostalog, optuživao Kijev da napadima dronovima na ruske rafinerije doprinosi rastu cena dizela u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zbog toga Berliner cajtung ocenjuje da ukrajinsko pitanje više nema političku težinu koja bi mogla da natera američke stranke na veliko preusmeravanje resursa prema Kijevu.

Čak ni promena većine u Kongresu ne bi automatski značila promenu spoljne politike Bele kuće.

Američki predsednik zadržava značajna izvršna ovlašćenja u međunarodnim odnosima, uključujući sprovođenje pojedinih sankcionih mera i vođenje diplomatskih pregovora, dok novi sastav Kongresa stupa na dužnost tek 3. januara 2027. godine.

„Bez obzira na ishod izbora u utorak, Ukrajina odavno više nije centralno pitanje za Amerikance“, zaključuje nemački list.

Amerikanci danas odlučuju o kontroli Kongresa

Izbori za Kongres održavaju se danas, 3. novembra, na polovini drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Birači odlučuju o svih 435 mesta u Predstavničkom domu, kao i o 35 mesta u Senatu, od kojih se 33 popunjavaju na redovnim, a dva na vanrednim izborima.

Republikanci trenutno imaju većinu u oba doma Kongresa, ali je njihova prednost u Predstavničkom domu veoma tesna.

Američka politička istorija pokazuje da izbori na polovini predsedničkog mandata najčešće donose gubitke stranci koja kontroliše Belu kuću.

Od 1946. godine samo dva puta dogodilo se da predsednikova stranka na takvim izborima osvoji dodatna mesta u Predstavničkom domu.

Prvi put 1998. godine, kada su demokrate predsednika Bila Klintona osvojile pet dodatnih poslaničkih mesta, a drugi put 2002. godine, kada su republikanci predsednika Džordža Buša Mlađeg povećali svoju zastupljenost za osam mandata.

Najveći poraz u novijoj istoriji doživele su demokrate 2010. godine, tokom prvog mandata predsednika Baraka Obame. Tada su izgubile 63 mesta u Predstavničkom domu i šest u Senatu, čime su republikanci preuzeli kontrolu nad donjim domom Kongresa.

BONUS VIDEO