A šta ako pobedi Rusija Ukrajinu? Evropa će platiti jezivu cenu: Brisel se sprema za scenario iz najgorih košmara

Evropska unija suočava se sa ozbiljnom finansijskom dilemom: Ukrajini za nastavak rata u 2027. godini nedostaje najmanje 70 milijardi evra, ali bi eventualno odustajanje od finansiranja Kijeva moglo da proizvede daleko veće troškove za evropske države.

Švajcarski list Noje cirher cajtung (NZZ) analizirao je dva scenarija smanjivanja pomoći Ukrajini, upozoravajući da bi veliki ruski vojni uspesi mogli da izazovu novi talas od šest do 11 miliona izbeglica, čije bi zbrinjavanje Evropu tokom četiri godine moglo da košta stotine milijardi evra.

Rasprava u Briselu više se ne vodi samo o tome koliko novca evropski poreski obveznici mogu da izdvoje za Ukrajinu. Sve ozbiljnije se razmatra šta bi se dogodilo ukoliko bi Kijev ostao bez dela finansijske podrške, a ruska vojska iskoristila slabljenje ukrajinskih odbrambenih kapaciteta za ostvarivanje većih teritorijalnih dobitaka.

Prema istraživanju „Izbor Evrope“, koje razmatra posledice različitih ishoda rata, ukupni evropski troškovi scenarija velike ruske pobede u periodu od 2026. do 2029. mogli bi da dostignu između 1.205 i 1.633 milijarde evra. Reč je o modeliranoj proceni, a ne o novcu koji je već potrošen ili iznosu koji će evropske države neizbežno morati da plate.

Brisel pokušava da dođe do 210 milijardi zamrznutog ruskog novca

Jedna od mogućnosti koju evropski zvaničnici razmatraju jeste korišćenje približno 210 milijardi evra zamrznute imovine ruske Centralne banke koja se nalazi na teritoriji Evropske unije.

Najveći deo sredstava čuva se u belgijskom finansijskom depozitaru Juroklir, zbog čega Belgija ima presudnu ulogu u pregovorima o njihovoj eventualnoj upotrebi.

Belgijski premijer Bart de Vever protivi se rešenjima koja bi njegovoj državi nametnula pravne i finansijske rizike, posebno u slučaju eventualnih ruskih tužbi i zahteva za povraćaj imovine.

Belgija zahteva čvrste garancije da eventualne posledice ne bi snosila sama, dok među ostalim članicama EU takođe postoje neslaganja.

Nemačka, pojedine nordijske i baltičke države podržavaju korišćenje ruskih sredstava za finansiranje Ukrajine, dok su Francuska i Italija opreznije prema takvim predlozima.

Evropski lideri nameravaju da nastave razgovore o ovom pitanju, ali konkretan dogovor o korišćenju glavnice zamrznute ruske imovine još nije postignut.

Dodatne probleme stvaraju politička situacija u evropskim državama, budžetska ograničenja i predstojeći izborni ciklusi. U Francuskoj se približavaju predsednički izbori u aprilu 2027, dok se u Nemačkoj vodi rasprava o budućem obimu pomoći Ukrajini.

Prvi scenario: Evropa prepolovi pomoć, Kijev ostaje bez još 22,5 milijardi evra

NZZ razmatra mogućnost da Evropska unija prepolovi finansiranje predviđeno za 2027. godinu.

U takvom hipotetičkom scenariju, umesto planiranih 45 milijardi evra, Ukrajina bi dobila svega 22,5 milijardi.

To bi otvorilo dodatnu finansijsku rupu od 22,5 milijardi evra u odnosu na postojeći plan, povrh već utvrđenih problema sa finansiranjem.

Ukrajinska vlada procenjuje da će tokom 2027. godine biti potrebno više od 52 milijarde dolara spoljne finansijske pomoći, kao i približno 45 milijardi dolara za dodatne vojne izdatke.

Kijev bi mogao da pokuša da nadoknadi nedostatak novca povećanjem poreza, novim zaduživanjem ili smanjenjem državne potrošnje.

Međutim, mogućnosti za takve poteze ozbiljno su ograničene zbog ratnih troškova, oštećenja privrede i velikog oslanjanja državnog budžeta na međunarodnu pomoć.

Poseban problem predstavljala bi vojna proizvodnja. Ukrajinska preduzeća mogu da proizvode dronove, municiju i drugu vojnu opremu, ali su im za to potrebne porudžbine i sredstva kojima se finansira proizvodnja.

Značajan deo tih narudžbina plaćaju evropske države.

Ukoliko bi finansiranje bilo prepolovljeno, ukrajinska vojska mogla bi da nastavi borbe zahvaljujući postojećim zalihama i ranije ugovorenim isporukama, ali bi se postepeno suočavala sa sve većim problemima u nadoknađivanju izgubljenog naoružanja.

Prema analizi švajcarskog lista, smanjenje finansijske pomoći za 50 odsto ne bi automatski značilo i prepolovljavanje borbene moći OSU.

Presudno bi bilo koje narudžbine naoružanja moraju da budu otkazane, koliko dugo postojeće zalihe mogu da potraju i kako bi se u međuvremenu razvijala situacija na frontu.

Drugi scenario: Brisel potpuno obustavlja pomoć, ukrajinska vojska ostaje bez novih isporuka

Drugi scenario koji razmatra NZZ podrazumeva potpuno obustavljanje nove evropske finansijske i vojne pomoći Ukrajini.

U tom slučaju ne bi bili odobravani novi paketi podrške, dodatne isporuke naoružanja niti porudžbine za proizvodnju vojne opreme namenjene ukrajinskoj vojsci.

Posebno pitanje predstavljali bi već potpisani ugovori. Ukoliko bi evropske države prestale da finansiraju čak i postojeće obaveze, posledice po ukrajinsku vojsku bile bi znatno teže nego u slučaju postepenog smanjivanja novih narudžbina.

Ipak, ni takva odluka ne bi značila da će Ukrajina preko noći bankrotirati.

Država bi nastavila da ostvaruje određene poreske prihode, a preostale mogućnosti domaćeg zaduživanja mogle bi privremeno da ublaže nedostatak novca.

Kijev bi, međutim, morao da odluči koje državne obaveze može da nastavi da finansira, a koje bi morao da odloži ili smanji.

Jedna od mogućnosti bilo bi dodatno finansiranje državnog budžeta preko centralne banke, što bi moglo da izazove ubrzavanje inflacije i slabljenje ukrajinske valute.

Najveće posledice na frontu ogledale bi se u smanjenju novih isporuka bespilotnih letelica, artiljerijske municije, rezervnih delova, raketa i druge vojne opreme.

Ruska vojska mogla bi da pokuša da iskoristi nestašice za intenziviranje napada na pojedinim delovima fronta, posebno tamo gde bi ukrajinskim jedinicama nedostajala sredstva za odbranu.

BONUS VIDEO