Merc u opasnosti! Potres u Nemačkoj nakon američkih izbora: U Berlinu sve shvatili, posledice će biti nezamislive

Da li u Nemačkoj treba očekivati politički preokret sličan onome koji smo videli na američkim međuizborima, na kojima su demokrate ostvarile najbolji rezultat na izborima za Kongres još od 1976. godine?

Na to pitanje nije lako odgovoriti. Nemačka i Sjedinjene Američke Države imaju veoma različite političke kulture, kao i ustavna i pravna uređenja. Nemački kancelar nije isto što i američki predsednik. Ipak, Fridrih Merc uspeo je da postigne nešto što je donedavno delovalo gotovo nezamislivo: nemački kancelar sada je politički nepopularniji od Donalda Trampa.

Merc je trenutno izuzetno nepopularan. Prema najnovijem istraživanju ARD DojčlandTrend, sprovedenom početkom novembra, čak 85 odsto Nemaca nezadovoljno je njegovim radom, dok je zadovoljno svega 12 odsto. Još u septembru je istraživanje televizije ZDF zabeležilo 79 odsto nezadovoljnih građana.

Foto: Reuters

Da li Nemačku očekuje politički prevrat?

Poređenje sa Trampom zahteva jednu metodološku ogradu: istraživanja nisu postavljala ista pitanja niti su sprovedena istim metodama. Ipak, razlika je ogromna. Agencija Reuters/Ipsos izmerila je Trampovu podršku na 32 odsto neposredno pre američkih međuizbora. Merc je, prema istraživanju ARD-a, imao svega 12 odsto zadovoljnih građana.

U ovom trenutku nemački kancelar izaziva znatno veće nezadovoljstvo nego američki predsednik, čija je politička pozicija upravo pretrpela ozbiljan udarac na međuizborima, nakon kojih su republikanci izgubili većinu u oba doma Kongresa - Predstavničkom domu i Senatu.

Republikanci za takav rezultat mogu da "zahvale" Trampu, političkoj brutalnosti pokreta MAGA i činjenici da su izgubili i niz drugih važnih javnih funkcija. Na američkim međuizborima, naime, ne biraju se samo članovi Kongresa. U zavisnosti od izbornog ciklusa, građani glasaju i za državne tužioce, sekretare saveznih država, blagajnike, kontrolore javnih finansija, gradonačelnike, članove gradskih i okružnih veća, lokalne sudije, tužioce i školske odbore.

Foto: Tanjug AP

Američki rezultat nije bio tesan poraz koji bi mogao da se objasni gubitkom jednog izbornog okruga ili slabim kandidatom. Demokrate su osvojile Predstavnički dom i Senat, preuzevši većinu u oba doma. Prema procenama koje je objavio "Njujork tajms", njihova prednost u ukupnom broju glasova za Predstavnički dom iznosila je oko 13 procentnih poena.

To je najveća prednost jedne stranke na izborima za Kongres još od najmanje 1976. godine, u periodu nakon afere Votergejt. Republikanci su izgubili i izborne trke u saveznim državama koje je Tramp ubedljivo osvojio 2024. godine.

Ako je Amerika zbog nepopularnosti trampizma doživela radikalan politički preokret, šta tek može da se dogodi u Nemačkoj, gde kancelar nema podršku ni 15 odsto građana, prema pojedinim istraživanjima?

Foto: Tanjug/AP

U Nemačkoj je Alternativa za Nemačku (AfD) trenutno najjača opoziciona stranka u mnogim delovima zemlje. U novembru je, prema navedenim anketama, AfD imala 27 odsto podrške, CDU/CSU 20 odsto, dok je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), koalicioni partner Mercove stranke, bila na 13 odsto. To je i dalje "samo" rezultat istraživanja javnog mnjenja, a ne izborni rezultat. Ipak, pravac kretanja je jasan: birači napuštaju vladajuće stranke, a najveći dobitnik nije umerena opozicija.

Foto: Reuters

Uznemireni Nemci

Dolazak AfD-a na vlast ne bi predstavljao samo uobičajenu smenu CDU-a i SPD-a. Otvorio bi ozbiljna pitanja o odnosu Nemačke prema Evropskoj uniji, imigraciji, liberalnim institucijama i posleratnom političkom konsenzusu.

Drugim rečima, politički preokret u Nemačkoj ne bi, kao u Americi, nužno bio znak stabilizacije društva ili prvi nagoveštaj smanjenja političke polarizacije. Mogao bi da označi upravo suprotno - novi istorijski eksperiment u zemlji koja se tokom poslednjih 150 godina nije proslavila političkim eksperimentima.

Mercova popularnost nije nastala kao rezultat agresivnih reformi - upravo suprotno. Merc uopšte ne deluje kao kancelar koji može da preokrene negativan trend. Više ostavlja utisak nepopustljivog političara koji se još dublje ukopava u sopstvene pozicije.

Foto: Reuters

Ovonedeljni spor oko budžeta sa SPD-om, o kojem danas tabloid "Bild" piše na naslovnim stranama, jasno pokazuje zašto. Nemci godinama slušaju istu političku retoriku, uz iscrpljujuće i besmislene rasprave unutar vladajuće koalicije.

Vlada planira rashode od 555,4 milijarde evra u osnovnom budžetu i novo zaduživanje od 118,7 milijardi evra. Kada se uračunaju posebni fondovi za infrastrukturu i vojsku, ukupno novo zaduživanje dostiže 203,7 milijardi evra.

Uprkos tome, koalicioni partneri se i dalje prepiru oko načina zatvaranja budžetske konstrukcije i pitanja da li u njega treba uključiti nova obećanja. Sve to kod već zabrinutih Nemaca ne uliva poverenje - naprotiv.

Foto: Reuters

Budžetski haos i sukobi u vladajućoj koaliciji

CDU/CSU traži dodatne poreske olakšice u vrednosti od oko deset milijardi evra - smanjenje poreza na električnu energiju i dohodak - ali bez jasno definisanih izvora finansiranja. SPD se protivi planiranim rezovima u stambenim naknadama i dečjem dodatku.

Stranke se prepiru oko gotovo svega, dok je borba za političku moć postala zasebna tema. Sporovi se vode, između ostalog, i oko poreza na plastiku i šećer, koji bi trebalo da donesu dodatne prihode, kao da građanima nedostaju novi nameti. Televizija ZDF upozorava da se za period od 2028. do 2030. godine već nazire oko 115 milijardi evra nepokrivenih budžetskih potreba.

U takvim okolnostima koalicija se ponaša kao da istovremeno može da obećava poreske olakšice, sačuva sve postojeće rashode i izbegne politički bolne odluke. To je gotovo neverovatno, posebno kada je reč o Nemcima, koji važe za proračunat i vredan narod. Ali upravo tako izgleda njihova aktuelna politička stvarnost.

Foto: Reuters

Merc je očigledno veoma nezadovoljan činjenicom da je, kako bi izbegao AfD kao koalicionog partnera, zapravo prepustio previše vlasti izbornom gubitniku - SPD-u. Socijaldemokratama je prepustio upravljanje javnim finansijama, a za ministra finansija imenovao njihovog lidera Larsa Klingbajla.

Pokazalo se da je nemački kancelar pravi antitip lidera. Umesto da nakon izborne pobede odredi jasan pravac vlade i obračuna se sa politikama SPD-a i Zelenih koje smatra spornim, Merc uporno ponavlja govore o opasnosti iz Rusije, čak i na stranačkim skupovima na kojima je izbila otvorena pobuna uticajnih članova njegove partije.

Nemačka, međutim, očigledno ima mnogo dublje ekonomske probleme od jednog budžetskog spora - od pada produktivnosti i dugogodišnjeg nedostatka investicija do energetskog šoka i gubitka izvozne konkurentnosti.

Zato nije iznenađujuće što politički predlozi AfD-a mnogim Nemcima zvuče realističnije od nejasne politike koalicije CDU-a i SPD-a, koja deluje suštinski neusklađeno. U takvoj vladi zapravo je teško razaznati ko je pobednik, a ko gubitnik izbora - osim činjenice da je Merc postao kancelar.

Foto: Reuters

Neviđena pobuna unutar CDU-a

SPD je, podsetimo, jedna od stranaka koje su uporno zagovarale zabranu AfD-a, predstavljajući je kao neku vrstu novih nacista. Sada se, međutim, ispostavlja da u zemlji ima mnogo "nacista", ako se prihvati takva politička etiketa. Takav politički paradoks teško je ignorisati: stranka čija podrška među biračima opada traži da se razmotri izbacivanje najjače opozicione stranke iz političke utakmice, dok AfD nastavlja da raste.

Američki birači kaznili su Trampa, ali su imali snažnu i prihvatljivu demokratsku alternativu. Nemački birači kažnjavaju Merca i SPD, a u nastalom političkom vakuumu širi se AfD. Zato je Mercova nepopularnost ozbiljnija od Trampove. Ne zato što je Nemačka već na pragu promene vlasti, već zato što postojeći politički centar ne uspeva da ponudi uverljivo liderstvo upravo u trenutku kada radikalna opozicija postaje najjača politička snaga u zemlji.

Tramp je izgubio Kongres. Merc rizikuje da izgubi poverenje građana u samu sposobnost demokratskog centra da upravlja državom. Veliki evropski mediji očigledno su promenili pristup Alisi Vajdel i AfD-u. Više ih ne tretiraju samo kao politički problem od kojeg treba držati distancu, već kao političku snagu čije stavove treba neposredno saslušati i kritički proveriti.

Britanski "Ekonomist" posvetio je opširan razgovor Vajdel, koji je vodio glavni urednik lista, a teme su bile ekonomija, Ukrajina, migracije i budućnost Nemačke. Rojters joj je dao prostor da predstavi političke ambicije AfD-a, dok ju je nemačka javna televizija ZDF pozvala u svoju veliku političku emisiju.

To nije samo medijska radoznalost. Reč je o priznanju da AfD više ne može da se ignoriše kao marginalna pojava, već mora da se posmatra kao politička opcija koja može da oblikuje budućnost Nemačke i Evrope.

BONUS VIDEO