Evropi preti energetski kolaps! Cene divljaju, fabrike se gase, a strah od ledene zime i nestašice gasa sve veći

Evropa se suočava sa novom velikom energetskom krizom, drugom za manje od pet godina, a posledice rata u Iranu sve snažnije pogađaju privredu, industriju i građane.

Cene energenata rastu, pojedine fabrike najavljuju zatvaranje, dok vlade pokušavaju da spreče novi talas poskupljenja i društvenih nemira.

Razmere krize najbolje ilustruje sudbina nemačke fabrike porcelana Kahla Porzellan, koja posle 182 godine rada planira da ugasi proizvodnju. Kompanija, koja je preživela i nacistički režim i komunizam, više ne može da podnese ogromne troškove energije. Samo mesečni računi za gas dostigli su 180.000 evra, što čini oko 70 odsto operativnih troškova. Bez posla će ostati oko 100 radnika.

Problemi se šire i na druge zemlje. Poljska industrija đubriva traži hitnu pomoć države zbog rasta cena energenata, dok je Španija od marta izdvojila 12 milijardi evra kako bi ublažila udar na građane i privredu.

Cene gasa porasle gotovo 200 odsto

Cene prirodnog gasa porasle su gotovo 200 odsto od februara, a krajem oktobra premašile su 100 evra po megavat-satu, što je najviši nivo u poslednje četiri godine. Dizel je dostigao rekordne cene, dok su troškovi kerozina gotovo udvostručeni.

Prema podacima Evropske komisije, od početka rata u Iranu troškovi evropskog uvoza energenata porasli su za više od 127 milijardi evra.

Najveći udar trpe energetski intenzivne industrije, poput hemijske industrije, proizvodnje đubriva, građevinarstva, poljoprivrede i avio-saobraćaja. Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak rasta cena mogao da izazove nova zatvaranja fabrika i dodatno oslabi evropsku industriju.

Dodatnu zabrinutost izazivaju meteorološke prognoze. Iako se očekuje uglavnom blaža zima, postoji mogućnost iznenadnih prodora ledenog vazduha u severnu Evropu već tokom decembra. Hladan talas u Aziji mogao bi istovremeno da pojača konkurenciju za isporuke tečnog prirodnog gasa i dodatno podigne cene.

Nemačka bi mogla da ostane bez gasa do marta

Evropska skladišta gasa nalaze se na istorijski niskom nivou, oko 15 procentnih poena ispod nedavnog proseka i znatno ispod cilja EU od 90 odsto popunjenosti.

Prema jednom od kriznih scenarija Evropske mreže operatora prenosnih sistema za prirodni gas, Evropa bi zimu mogla da završi sa skladištima popunjenim svega 10 odsto, ukoliko temperature budu niže od očekivanih, a snabdevanje LNG-om ostane otežano.

Takav scenario zahtevao bi smanjenje potrošnje energije za čak 15 odsto, dok bi Nemačka, najveća evropska ekonomija, mogla da potroši svoje zalihe gasa do marta.

Međunarodna agencija za energiju upozorava da bi potreba za ponovnim punjenjem skladišta tokom narednog leta mogla da produži pritisak na tržište i tokom sledeće godine.

Dodatni rizik predstavlja moguća sabotaža ili hibridni napad na energetsku infrastrukturu, posebno na norveške gasovode, preko kojih stiže oko trećine ukupnog evropskog uvoza gasa.

Evropa strahuje od novih protesta i političkih potresa

Energetska kriza već izaziva nezadovoljstvo građana. Demonstracije zbog troškova života održavaju se širom Evrope, od Berlina do Milana i Pariza.

Francuska je nakon energetske krize 2022. godine potrošila oko 70 milijardi evra na pomoć domaćinstvima i privredi, ali je takva politika dodatno opteretila javne finansije.

Ovog puta vlada Emanuela Makrona odlučila je da pomoć usmeri prvenstveno ka najugroženijim sektorima, što je izazvalo kritike političkih protivnika.

U Italiji je situacija posebno teška jer zemlja uvozi oko tri četvrtine energije koju troši. Inflacija je u oktobru dostigla 5,6 odsto, a vozači kamiona su zbog visokih cena goriva blokirali puteve oko Napulja i luku Mesina na Siciliji.

Protesti su okončani nakon što je vlada izdvojila više od 100 miliona evra za poreske olakšice na dizel i dodatnih 70 miliona evra za poljoprivredu i ribarstvo.

Poljska takođe upozorava na ozbiljne posledice po industriju i prehrambenu bezbednost. Kompanija Yara International, koja ima 21 fabriku u Evropi, upozorila je da bi joj troškovi energije mogli porasti za 450 miliona dolara ukoliko se visoke cene gasa zadrže.

- Situacija je mnogo teža i ozbiljnija nego pre nekoliko godina. Otvaramo prostor populistima da pobede na izborima - upozorio je poljski zamenik ministra energetike Vojćeh Vrohna.

Zabrana ruskog gasa dodatno komplikuje situaciju

Od 1. januara na snagu stupa potpuna zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa, što će primorati Evropu da pronađe nove dobavljače za količine koje predstavljaju oko 15 odsto ukupnih isporuka EU.

Prema procenama „Blumberga“, to odgovara jednom tankeru LNG-a na svaka dva dana.

Evropa je poslednjih godina povećala uvoz energenata iz Sjedinjenih Američkih Država, ali se sada postavlja pitanje da li time samo zamenjuje jednu zavisnost drugom.

Posebno zabrinjava situacija oko Ormuskog moreuza, ključne rute za svetsko snabdevanje energentima. Čak i ako bi se moreuz ponovo otvorio, normalizacija cena goriva u Evropi mogla bi da potraje mesecima.

Švedska ministarka energetike Eba Buš upozorila je da Evropa ni godinama nakon početka sukoba u Ukrajini nije uspela da reši problem zavisnosti od uvoza energenata.

Posebno zabrinjava situacija oko Ormuskog moreuza, ključne rute za svetsko snabdevanje energentima. Čak i ako bi se moreuz ponovo otvorio, normalizacija cena goriva u Evropi mogla bi da potraje mesecima.

Švedska ministarka energetike Eba Buš upozorila je da Evropa ni godinama nakon početka sukoba u Ukrajini nije uspela da reši problem zavisnosti od uvoza energenata.

Energetska kriza tako ponovo stavlja evropsku privredu pred ozbiljan izazov, a predstojeća zima mogla bi da pokaže koliko su industrija, građani i vlade spremni za novi udar.

BONUS VIDEO