(VIDEO) Putinu zadat najveći udarac u životu! Pet moćnih giganata razoreno, šteta se meri milijardama - scene iz Rusije su jezive

Ukrajinska vojska je za samo dve nedelje izvela napade na svih pet najvećih ruskih rafinerija nafte, a novi udar usledio je tokom noći u Volgogradu, gde je izbio veliki požar u industrijskoj zoni.

Prema procenama analitičara koje prenosi Fajnenšel tajms, između 20 i 35 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte trenutno je van pogona, dok ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da je još krajem septembra 15 od ukupno 38 velikih rafinerija potpuno obustavilo rad.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je 12. novembra da su od 30. oktobra napadnute rafinerije u Omsku, Kirišiju, Rjazanju, Nižnjem Novgorodu i Jaroslavlju, koje spadaju među pet najvećih postrojenja za preradu nafte u Rusiji.

Na spisku pogođenih objekata nalaze se i rafinerije u Saratovu i Novokujbiševsku, čime se broj napadnutih postrojenja dodatno povećao.

Najnoviji požar izbio je tokom noći između 12. i 13. novembra u Volgogradu, gde se nalazi jedna od najvećih rafinerija na jugu Rusije, u vlasništvu kompanije Lukoil.

Novi udar na Volgograd, četvoro mrtvih

Guverner Volgogradske oblasti Andrej Bočarov potvrdio je da je grad tokom noći bio izložen masovnom napadu bespilotnih letelica i da je u južnoj industrijskoj zoni izbio požar.

Prema njegovim rečima, poginula su četiri radnika jednog industrijskog preduzeća, dok su dve osobe povređene i prevezene u bolnicu.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci velikog požara za koji ukrajinski izvori tvrde da je zahvatio Lukoilovu rafineriju.

Ruske vlasti nisu zvanično potvrdile da je upravo rafinerija pogođena, niti je kompanija Lukoil objavila procenu eventualne štete.

Reč je o jednom od najznačajnijih postrojenja za preradu nafte u južnoj Rusiji, sa godišnjim kapacitetom od približno 14,8 miliona tona. Rafinerija proizvodi benzin, dizel i druge naftne derivate namenjene domaćem tržištu i industriji.

Prema ranijim informacijama Rojtersa, postrojenje je početkom oktobra potpuno obustavilo preradu nakon prethodnog napada dronovima.

Pogođeno svih pet najvećih rafinerija

Posebnu pažnju izazvao je napad na rafineriju u Omsku, najveću u Rusiji, koja se nalazi približno 2.500 kilometara od ukrajinske granice.

Ukrajinski Generalštab saopštio je da je 11. novembra u tom postrojenju izbio požar nakon udara ukrajinskih snaga.

Rafinerija u Omsku može godišnje da preradi više od 21 milion tona nafte, a stepen iskorišćenja sirovine u procesu prerade dostiže približno 99 odsto.

Na meti se našla i rafinerija Kirišinefteorgsintez u Lenjingradskoj oblasti, koja godišnje može da preradi oko 20 miliona tona nafte i obezbeđuje više od šest odsto ukupnih ruskih rafinerijskih kapaciteta.

Prema podacima ukrajinskog Generalštaba, u napadu tokom noći 9. novembra oštećeni su postrojenje za atmosfersku destilaciju nafte, jedinica za pripremu sirove nafte i dva rashladna sistema.

Ukrajinska vojska objavila je i rezultate napada na rafineriju u Saratovu, izvedenog 7. novembra.

U tom postrojenju, čiji godišnji kapacitet iznosi približno sedam miliona tona, navodno su oštećeni jedina jedinica za primarnu preradu nafte AVT-6, dva sistema za prečišćavanje goriva, cevovodi i rezervoar zapremine 10.000 kubnih metara, u kojem je izbio požar.

Prema ukrajinskim podacima, saratovska rafinerija nakon napada obustavila je rad.

Koliko je Rusija zaista izgubila?

Iako su ukrajinski napadi pogodili postrojenja koja čine veliki deo ruskog rafinerijskog sistema, to ne znači da su svi njihovi kapaciteti potpuno uništeni.

Analitičar za naftu i gas Sergej Vakulenko procenio je da su napadnute rafinerije odgovorne za približno 55 odsto ruske proizvodnje benzina namenjenog tržištu.

Međutim, taj podatak ne predstavlja procenat izgubljene proizvodnje. Deo pogođenih postrojenja mogao je da nastavi rad smanjenim kapacitetom, dok su druga morala da obustave preradu.

Vakulenko je upozorio da je situacija sa snabdevanjem benzinom sve ozbiljnija, naročito nakon novih udara na Omsk i Volgograd.

Prema podacima ukrajinske vojne obaveštajne službe, do kraja septembra ove godine 15 od ukupno 38 velikih ruskih rafinerija prestalo je da radi, dok je još 12 postrojenja smanjilo proizvodnju.

Ukrajinska služba navodi da je obim prerade u pogođenim preduzećima opao za 55,4 odsto u odnosu na početak godine. Taj pad odnosi se na posmatrana preduzeća, a ne na celokupnu rusku proizvodnju naftnih derivata.

Obaveštajna služba Ukrajine procenila je i da je šteta naneta ruskoj naftnoj industriji premašila 23,2 milijarde dolara.

Sa druge strane, Fajnenšel tajms je u novembru objavio procene analitičara prema kojima se između 20 i 35 odsto ukupnih ruskih rafinerijskih kapaciteta nalazi van pogona.

Dva izvora iz naftne industrije potvrdila su Rojtersu da su najnoviji napadi privremeno onesposobili kapacitete koji predstavljaju približno 30 odsto ukupnih mogućnosti prerade ruske nafte.

Prema njihovim podacima, napadnuta postrojenja imaju zbirni nominalni kapacitet od oko 300.000 tona dnevno, dok ukupan ruski kapacitet iznosi približno 930.000 tona.

Stvarni pad dnevne prerade, međutim, mogao bi da dostigne oko 200.000 tona.

Rusija ograničava prodaju benzina, gorivo stiže i iz inostranstva

Posledice napada već su vidljive na ruskom tržištu goriva.

Fajnenšel tajms objavio je da je Rosnjeft ograničio količinu benzina koju vozači mogu da kupe na pojedinim pumpama. U gradovima je granica postavljena na 30 litara po vozilu, a na auto-putevima na 50 litara.

Problemi sa snabdevanjem zabeleženi su u najmanje osam ruskih regiona.

U Nižnjem Novgorodu uvedena su dodatna ograničenja, uključujući zabranu prodaje benzina u kanisterima i pojedinim vozilima registrovanim izvan regiona.

Istovremeno, Rusija je počela da uvozi benzin morskim putem iz drugih zemalja, uključujući Tursku, Maroko i Egipat.

Snabdevanje benzinom predstavlja posebno osetljivo pitanje jer ruske rafinerije u uobičajenim okolnostima proizvode svega 10 do 15 odsto više benzina nego što se troši na domaćem tržištu.

Kod dizela je situacija drugačija, pošto Rusija proizvodi gotovo dvostruko više ovog goriva nego što joj je potrebno za sopstvenu potrošnju.

Dodatni problem predstavljaju teškoće sa dopremanjem goriva iz udaljenih rafinerija, budući da su železnički i drumski transportni kapaciteti ograničeni.

BONUS VIDEO