CRNO PROROČANSTVO ZA KATOLIKE! DOLAZI POSLEDNJI PAPA?! Irski sveštenik iz XII predvideo sve poglavare Vatikana, a njegova poslednja vizija je ŠOKANTNA!

Još samo jedan papa, a anda kraj... U aprilu 2005. godine izabran je 265. papa po redu, ali je on možda i pretposlednji, s čijim naslednikom bi se završilo ne samo institut papstva, već i duga istorija Rimokatoličke crkve, a moguće i sama istorija sveta!

Ovako govori čuveno Malahijevo proročanstvo o papama. Malahijev proročki spis o papama čamio je četiri veka u lavirintima Vatikana.

Da li je bio zaturen, zaboravljen, prezren ili je možda zbog proricanja kraja papstva i same Crkve, bio strogo zabranjen. Kad je ipak prvi put odštapman, 1595. godine, neki crkveni autoriteti su ga odbacili, ali je on ipak našao svoj put do očiju javnosti. Postojala je sumnja, a ima je i danas, da spis nije autentično Malahijevo delo, već da je reč o jezuitskom falsifikatu iz XVI veka. Međutim, dokazi za to su neuverljivi. Bilo kako bilo, spis je našao svoje mesto i u 'Katoličkoj enciklopediji', a njime su se pozabavili i vrsni tumači starih proročanstava.

RIMOKATOLIČKA CRKVA OTVARA SVOJU ARHIVU! Vatikan otkriva sve o ustaškom kardinalu Alojziju Stepincu?!

Malahije, čije je izvorno ime bilo Maelmhaedoc O' Morgair, rođen je 1094. godine. Bio je irski sveštenik iz XII veka, za koga se pouzdano zna da je, osim moći isceljivanja i levitacije, imao i dar predviđanja budućnosti. Ovaj prvi zvanično kanonizovani irski svetac, već od ranog detinjstva se veoma zanimao za religiju i mistiku. U mladosti je bio učenik svetog Imara, monaha-hermetičara. Nakon dugih studija postao je sveštenikom 1119. godine. Kako bi se usavršio u svetoj liturgiji i teologiji otputovao je u Lismor i tamo proveo dve godine. Za opata u Bangoru je postavljen 1123. godine, a biskupom u Konoru postaje 1132. godine. Sveti Malahije se opisuje kao humanu i skromna osoba koja je u potpunosti predana veri. Zabeležen je podatak kako je tačno unapred odredio tačan dan, pa čak i vreme svoje smrti.

Godine 1138. kreće u hodočašće u Vatikan, s ciljem da ga tamo postave za papskog izaslanika za Irsku. Na tom putovanju, pada u trans u kojem mu se ukazala vizija o 112 papa koji će se, počevši od njegovog vremena, tačnije od pape Celestina II, nizati sve do 'kraja sveta'.

Ono što najviše zbunjuje pri čitanju proročanstava svetog Malahija je njihova začuđujuća preciznost. Svoja proročanstva zabeležio je na papiru, a njihov sadržaj činili su kratki, šifrovani nazivi za svakog od 112 papa. Tih 112 kratkih proročanskih zabeleški opisuju neke uočljive karakteristike budućih Papa, od Celestina II, koji je izabran 1130. godine, pa sve do eventualnog kraja sveta.

TAJNI IZVEŠTAJ CIA: USTAŠE POKRALE ZLATO, PA GA SAKRILE U VATIKANU! Ko se sve obogatio od brutalne pljačke tokom Drugog svetskog rata!

NE TRAJE NI JEDAN VEK, A TAKO JE MOĆNA SILA! Na današnji dan Vatikan je dobio status države! (VIDEO)

Foto: Reuters

Te zabeleške, uglavnom od dve-tri reči na latinskom, najčešće su ukazivale na neku od sledećih karakteristika budućeg pape: porodično ime, mesto rođenja, grb, zvaničan položaj pre izbora na tron sv.Petra... Ali su neretko bile i prave proročke zagonetke, koje se mogu tumačiti višeznačno, pre svega vezano za delovanje dotičnog pape i njegovu sudbinu, stanje Crkve ali i sveta u vreme njegovog pontifikata. Gotovo da nema slučaja u kome se ne može pronaći neka sličnost između Malahijevih zabeleški i budućih Papa.

Tako je, na primer, papa Pije III, koji je vladao samo 26 dana 1503. godine, opisan kao De parvo homine, što se može odnositi i na njegovo porodično ime Pikolomini (na italijanskom - mali čovek) i na njegovu kratku vladavinu, jer latinska reč 'parvus' znači i 'malen' i 'kratak'. Izrazom Rosa Umbriae - Ruža Umbrije, Malahije je imenovao papu Klementa XIII (vladao od 1758-69) koji je bio povezan sa vlastima italijanske države Umbrije čiji je amblem ruža, a za vreme njegovog pontifikata je i veliki broj njih stupio u Franjevački red, nazvan i 'Ruža Umbrije'.

Benedikt XV proročki je opisan sa Religio Depopulata (pustošenje ili razaranje religije, vere, savesti). On je bio papa od 1914 - 1922 godine, odnosno u vreme Prvog svetskog rata, kad je s jedne strane zaista sasvim zakazala religijska svest, pre svega hrišćanske Evrope, a sa druge strane je uništeno mnogo svetske populacije vernika.

Takođe, bio je svedok početka revolucije u Rusiji, koji je označio kraj religijskog života Rusije tog vremena. Navešćemo još šest papa - onih sa kojima se završava Malahijevo prorčanstvo.

Malahijev Pastor et nauta - pastir i mornar, nije niko drugi do papa Jovan/Ivan XXIII. Naslednik Pija XII, do izbora za papu bio je patrijarh Venecije, grada punog mornara. Iako je za papu izabran tek kao prelazno rešenje, na iznenađenje svih preduzeo je zamašne aktivnosti modernizacije Crkve, njenih dogmi i uredbi, zalagao se za jačanje jedinstva svih koji veruju u Hrista, za otvaranje Rimokatoličke crkve prema svetu, drugim religijama i ateistima. Tome je bio posvećen i Drugi vatikanski koncil koji je papa sazvao 1962. godine, zvan i 'koncil modernizacije' i 'ekumenski koncil', a za njegov simbol uzet je krst i brod. Zvog svega, ovog 'navigatora broda svetog Petra' i bukvalno su nazivali 'pastirom sveta'.

Pod Malahijevom šifrom Flos Florum - cvet cvetova, identifikovan je papa Pavle VI (Giovanni Battista Montini, 1963-1978), na čijem grbu se nalaze tri cveta ljiljana.

Vrlo je uspešno sproveo ozbiljne reforme u Crkvi, putovao na pet kontinenata. Zvali su ga papa hodočasnik.

Naslednik Pavla VI, Jovan Pavle I (Albino Luciani), čiji je pontifikat trajao svega 34 dana 1978. godine, prorečen je kao De medietate lunae - Od pola meseca. Taj naziv asocira kako na vrlo kratko vreme papine vladavine, tako i na papino svetovno ime Albino Luciani, što u prevodu znači 'bela svetlost', kao i na mesto njegovog rođenja Diecezu Beluno - Lepi Mesec.

Jedna od najzagonetnijih, značenjima najslojevitijih Malahijevih proročkih fraza je De labore Solis, a odnosi se na papu Jovana Pavla II (Karol Woytila). Ovaj izraz uobičajeno se prevodi kao: 'Od sunčevog truda' ili 'Sunčev radnik'. Neki to povezuju sa danom njegovog rođenja, 18. majem 1920. godine, kada se desilo i pomračenje Sunca. Tvrdi se da je u Malahijevo vreme taj izraz upravo i označavao pomračenje Sunca. Drugi opet tumače da tu ima neka tajna veza sa Kopernikom, poljskim naučnikom iz 15./16. veka koji je nastojao da dokaže da se Zemlja okreće oko Sunca - a Kopernik je to činio u Krakovu, koje je rodno mesto papae Jovana PAvla II.

U hrišćanskoj tradiciji sunce simboliše Boga Oca, vladara i ovržavatelja vaseljene, koji zrači svetlost i ljubav, a takođe i Hrista, koji je sunce pravde, sunce istine. Sunce je i boravište arhanđela Mihaila. Sunce je izvor svetlosti, toplote i života, i njegov hranitelj. Ono je vidljiva slika božanske dobrote, ali može biti i uništitelj, oploditelj je ali može i spržiti. Sunčeva svetlost je intelektualna spoznaja i mudrost. Simboliše iskreno sjedinjenje, jedinstvenu porodicu, slogu, bratstvo, književni ili umetnički talenat. Ali može predstavljati i taštinu, pozu i pretvaranje. Ono je i aktivni muški princip (jang), simbol je oca, autoriteta, vladaoca sveta, U hermetizmu, koji je i Malahije poznavao, sunce je slika Stvoritelja. A Malahije, kao Irac, možda je znao i za keltski simbol 'lice sunca', atribut koji se pripisivao i bogu rata Ogmeu.

Sunce dakle ima veoma višestruku, često i kontradiktornu simboliku. Uz to, ovu složenost dodatno uvećava mogućnost varijacija u značenju Malahijeve latinske šifre za pomenutog papu. Naime, latinska reč 'labor', osim ra, napor, trud, marljivost i delo - može značiti i: muka, mučenje, trpljenje, neprilika, pa i padati, rušiti se, propadati, posrnuti, pogrešiti; reč 'solis, sol', osim sunce i sijanje sunca, znači i vrućina, a izraz 'labore Solis', može značiti i 'pomračenje Sunca'. Dakle, moguće su razne, i negativne značenjske kombinacije, poput: Rušenje sunca, Bolovanje sunca, Ogrešenje o suncu...

Na osnovu svega ovoga, nije čudno što su neki tumači proročanstva u delovanju Pape Jovana II, njegovim potezima, stavovima i slično, identifikovali i brojne ovakve ali i druge značenjske kombinacije, među kojima osim pozitivnih ima i onih koje ukazuju na kontradiktornost, ogrešenje, izražen konzervativizam, tvrdokornost, dvostruke aršine, osvajačke aspiracije i apsolutizam.

Navešćemo nekoliko ilustrativnih primera za ovo. Jovan Pavle II je u mladosti bio odličan glumac, ali po nekima to je nastavio i kao papa. Neumorno je putovao po svetu u misiji mira i pomirenja naroda, zaštire ugnjetenih, ali su neretko posle njegovih poseta i padali, osim nenarodnih režima i oni progresivni, narodni. Zalagao se za pomirenje, približavanje, pa i ujedinjenje hrišćanskih zajednica, ali uz traženje da im svima vrhovni poglavar bude papa. Izvinio se za ranije grehe Rimokatoličke crkve, ali je ostao tvrd kad je reč o dogmi. Neki teolozi su mu zamerili da se ponaša kao polubog, da donosi stroge dokumente od kojih su neki ocenjeni čak kao nehrišćanski. Značajna mu je uloga u rušenju totalitarnog komunizma, ali i versko osvajanje tradicionalno pravoslavnih prostora raspalog SSSR-a. Nedosledni i čak opasno kontradiktorni stavovi u vezi sa događanjima u raspadajućoj SFRJ, neretko na štetu Srba... Umro je na dan delomičnog pomračenja Sunca, a i neki drugi važni događaji u životu dogodili su mu se na dan solarne eklipse.

Pretposlednji, 111. papa sa Malahijevog spiska, je trenutno na tronu svetog Petra. To je papa Benedikt XVI (Joseph Ratzinger), De gloria olivae - slava masline. Reč je o nemačkom kardinalu, koji je do izbora za papu, 24 godine bio na čelu moćne Kongregacije za doktrinu vere, jedne konzervativne institucije u koju se svojevremeno transformisala srednjevekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima. Što se tiče latinske šifre, Malahije ni ovde nije omanuo, jer ime koje je Racinger izabrao potiče Reda benediktanaca, poznatog i pod imenom Olivetans - Maslinari. I sam sveti Benedikt je u šestom veku prorekao da će njegov red, to jest, pripadnik Reda, trijumfalno viditi Katoličku crkvu u borbi protiv zla - i to u vreme pred 'kraj sveta'!

Zanimljivo je da su ozbiljni kandidati za novog papu bili i kardinali Tatamanci i Martini sadašnji i prethodni kardinal Milana. A pečat nadbiskupa Milana sadrži upravo grančicu masline.

Uprkos sumnji u njegov izbor, zbog pripadnosti Hitlerjugendu - Hitlerovoj omladini, a onda i Vermahtu, ipak je izabran Racinger, koga je Jovan Pavle II i naznačio kao svog naslednika. A ovaj po mnogo čemu i jeste njegov naslednik. Ne zna se šta će biti sa njegovim dosadašnjim konzervativnim stavovima: tvrdokoran stav prema celibatu, ženama-sveštenicima, veštačkoj oplodnji... Pretpostavlja se da će nastaviti da vrati Evropljane hrišćanstvu, odnosno Hrista u Evropu, za šta je nagoveštaj i ime koje je izabrao, jer sveti Benedikt je i zvanično zaštitnik (katoličke) Evrope. Ali, hoće li to činiti u duhu (katoličkog) fundamentalizma, odnosno u stilu 'božjeg rotvajlera' i 'pancirkardinala' - kako su ga do sada, s razlogom, nazivali njegovi kritičari?

Kako će zaista voditi Rimokatoličku crkvu i njeno stado u borbi protiv zla? Hoće li to biti trijumfalno, u slavi - samo njenoj, hriščanstva uopšte, ili u trijumfu i slavi izvornih jevanđeoskih, Hristovih načela u službi čitavom čovečanstvu? I koliko dugo će to trajati, ako će biti uoči kraja sveta? Hoće li on svoj pečat svetu dati u duhu maslinove grančice mira, pomirenja, tolerancije među verama, narodima i kulturama.

Maslina je stablo velikog simboličkog bogatstva: mir, plodnost, očišćenje, snaga, pobeda, nagrada... Malahijeva šifra 'De gloria olivae' - budući da mu je došapnuta iz duhovnog izvora - sigurno sadrži, ili dopušta duhovno-simboličku višeznačnost. I u jevrejskim i u hrišćanskim predanjima, maslina je simbol mira. Nakon potopa, golubica je Noju donela maslinovu grančicu. I u Novom i u Starom zavetu maslina je simbol svih Jevreja, a u jevrejskoj tradiciji je i simbol snage i bezbednosti na putovanju. U hrišćanskoj tradiciji još simboliše crkveni plod i pravedničku veru. Maslinovu granu ponekad nosi arhanđeo Gavrilo u prizorima Blagovesti, a Hristov krst je prema jednoj drevnoj legendi, bio načinjen od masline i kedra.

U srednjem veku ona je simbol zlata i ljubavi. U islamu maslina je središnje drvo, osa sveta, simbol univerzalnog čoveka, izvor svetlosti. Veruje se da je maslina sveto drvo, i daje na svakom njenom listu ispisano jedno od Božjih imena ili neka druga sveta reč. U staroj Grčkoj, maslinov venac pobednika na Olimpijadi i sličan takav pobednice na Herinim igrama, skupa su simbolisali sveto venčanje Sunca i Meseca. U kineskoj tradiciji maslina predstavlja tišinu, istrajnost i tananost. Prema jednoj kineskoj legendi, maslinovo drvo neutrališe otrove.

Da li je, i koliko, od ovog obilja značenja 'Olive' zaista primenljivo na sadašnjeg papu - videćemo.

Ako uopšte i bude imao dovoljno vremena da se pokaže u svetlu najplemenitijih značenja masline. Jer, njemu je sada 85 godina, a na vrata kuca novi Malahijev kandidat, 112. i poslednji papa nazvan...

Papa za koga proročanstvo kaže: 'U poslednjem progonu svete Rimske crkve vladaće Petar Rimski, koji će održavati svoje stado među mnogim nevoljama, posle kojih će grad na sedam brežuljaka biti uništen i strašni sudija će suditi ljudima...'

Katolička crkva, razumljivo, odbacuje ovo poslednje, po njih, crno proročanstvo svetog Malahija. Ali šta da radi sa jednom sličnom mističnom vizijom, koju je imao papa PIje X - po Malahiju, Ignis ardent - Žestoki oganj?

Godine 1909. za vreme jedne audijencije, Pije X se odjednom zaneo i sklopio oči. Kad se naglo prenuo, zajecao je: 'Zastrašujuće je ono što sam upravo video. Hoću li to biti ja? Ili moj naslednik? Ono što je sigurno jeste, da će papa zatvoriti Rim, i napuštajući Vatikan hotaće preko mrtvih tela svojih sveštenika...'

Slicna slika pojavljuje se i kod Nostradamusa, u nekim proročanstvima samo sto se Malahijev strašni Sudac tamo naziva velikim Kraljem straha.

Treća fatimska tajna, koja je s kašnjenjem od punih četrdeset godina konacno obznanjena svetu, neverojatno liči na Malahijevo završno proročanstvo. U trecoj tajni se opisuje kako 'biskup odeven u belo' (najverojatnije papa) predvodi vernike prema strmoj planini, na kojoj stoji drveni krst. Pre nego što stignu do planine oni prolaze kroz razrušeni veliki grad i mole za duše poginulih. Na vrhu planine 'biskup u belom' kleči pred krsom i biva ubijen od strane vojnika koji u njega pucaju metke i strele. Na isti način umiru i ostali vernici. Dva anđela se pojavljuju kod krsta i blagosiljaju duše poginulih krvlju mučenika.

Vrlo je zanimljivo da sveti Malahije svog zadnjeg papu navodi bez rednog broja. Ta činjenica je izazvala različita nagađanja, pa neki čak smatraju da se možda neće raditi o istinskom papi, nego o nekome ko će uzurpirati tu poziciju.