DAVILI SU RUSIJU SANKCIJAMA I PONADALI SE DA ĆE JE KORONA DOKUSURITI! Svetska banka je upravo objavila: RUSIJA JE IZBEGLA NAJGORE!

Ruska ekonomija u 2020. godini prolazi kroz težak period zbog pandemije, ali mere podrške koje su vlasti blagovremeno preduzele pomogle su da se izbegne najgori scenario, a naredne godine se možemo nadati oporavku i rastu, predviđa Svetska banka

O novom izveštaju razvojnog instituta govore direktor i stalni predstavnik Svetske banke u Rusiji Reno Seligman i glavni ekonomista zemlje Apurva Sangi.

Predviđate da će BDP u Rusiji 2020. godine pasti za 6 odsto, a to će postati najviši nivo za 11 godina. Da li to znači da će dubina pada biti maksimalna za taj period?

– Apurva Sangi: Pad BDP-a za 6 odsto, koji mi predviđamo za ovu godinu, predstavlja najnižu stopu rasta za 11 godina. To je naš osnovni scenario. 

Kakva je Vaša prognoza za sledeću godinu? Kada će Rusija moći da uđe u održivu fazu oporavka?

– Apurva Sangi: Prognoziramo ekonomski rast tokom sledećih godina koji će biti 2,7 odsto 2021. godine i 3,1 odsto 2022. godine. Takođe želim da naglasim neviđeni nivo neizvesnosti, vrlo je teško predvideti šta će se dogoditi. Po našem osnovnom scenariju, oporavak će početi u drugoj polovini 2020. godine. Ali postoje i pesimistični scenariji, koji uključuju povratak virusa, duži karantin, i u takvoj situaciji će oporavak biti pomeren do prve polovine sledeće godine. 

Ruska vlada je već preduzela niz mera za podršku ekonomiji i trenutno radi na nacionalnom planu za oporavak. Šta, po Vašem mišljenju, treba naglasiti u dokumentu?

 

 

– Reno Seligman: Govorimo o ekonomiji, a u njenoj osnovi su ljudi. Ova kriza se pokazala naročito teškom, i kao rezultat toga neki su se zadesili u veoma teškim životnim uslovima. Mislim da je razmišljanje o merama za izlazak iz krize zasnovano na četiri koraka. Prvi je spašavanje života, a to se odnosi na izolaciju, testiranje i tako dalje. 

Druga faza je zaštita najsiromašnijih i najugroženijih. Ovo je veoma važan aspekt u reagovanju na krizu. Treća faza su radna mesta i ekonomija. Ovde je učinjeno mnogo i može se učiniti još više. Četvrta faza je priprema za život posle pandemije. 

Koje mere su potrebne za podršku najugroženijim?

– Reno Seligman: Što se tiče zaštite najugroženijih slojeva, vredi reći da vlada nije preduzimala mere reagovanja na krizu od januara, u Rusiji bi se povećalo siromaštvo — poraslo bi sa 12,3 odsto 2019. godine do 14,8 odsto, to jest, značajno bi poraslo. Po našoj proceni, ako se primene sve mere koje je najavila ruska vlada, do tog rasta neće doći, a mi ćemo se vratiti na nivo 2019. godine. Ovo je veoma značajno dostignuće. 

Što se tiče nezaposlenosti, ona takođe može značajno porasti. Očekujemo da će od 15 do 21 odsto stanovništva biti neformalno zaposleno, stoga neće moći da iskoriste predložene mere podrške. Sve ovo ukazuje na to da, uprkos preduzetim merama, situacija otvara mogućnosti za vladu da reformiše sistem socijalne podrške. 

Trenutno se na nju troši oko 3,2 odsto BDP, što je dvostruko više od globalnog pokazatelja od 1,6 odsto, ali samo 0,4 odsto je određeno za siromašne. Povećanje podrške porodicama sa decom bio je korak u pravom smeru, jer postoji veza između porodica sa velikim brojem dece i siromašnih porodica. Međutim, to nije dovoljno. 

Koje još korake treba preduzeti u ovom pravcu?

- Reno Seligman: Dovoljan nivo podrške bio bi ciljani program socijalne pomoći koji zadovoljava tri kvaliteta. Kao prvo, program bi trebalo da funkcioniše kao automatski stabilizator u dobrim i lošim uslovima. 

 

 

Kao drugo, treba da bude integrisan, to jest, umesto da se menjaju individualni programi socijalne podrške nabolje, treba se se poboljša život građana i domaćinstava, po uzoru na socijalni ugovor koji se sada praktikuje u Tatarstanu. Kao treće, program treba da bude finansijski stabilan i da ima mogućnost da se primeni u većim razmerama u budućnosti, kao u Brazilu i Portugalu. 

Drugi deo je pomoć kompanijama i tržištu rada. Jako je važno da politika podržava održivi nivo likvidnosti, zaposlenosti i pristupa kompanija lancima isporuka, kao i nivo potražnje. 

Hteo bih da napomenem da je plan vlade da podrži mala i srednja preduzeća i infrastrukturne projekte, takođe korak u pravom smeru, ali ovo je samo polovina plana. Značaj malih i srednjih preduzeća će u budućnosti rasti, u Rusiji je njihov udeo u privredi 20 odsto, dok je u Nemačkoj i Francuskoj mnogo veći. 

Rad na pripremi za život nakon virusa korona treba da se zasniva na razvoju ljudskog kapitala, sa fokusom na obrazovanje. Rusija ima izuzetan nivo nauke, matematike, načitanosti, ali kada je u pitanju potreba za kreativnim pristupom rešavanju problema i za timskim radom, veštinama koje su neophodne u 21. veku, vidimo neuspeh. Potrebno je da se poradi na tome. 

Da li se možemo nadati da će Rusija slediti relativno povoljan scenario za prevazilaženje pandemije, u poređenju sa drugim zemljama u regionu?

- Apurva Sangi: Naravno, vladine mere će pomoći da se krene u tom pravcu, ali je takođe važno kako će se razvijati situacija izvan Rusije. U tom smislu, Rusija je u određenoj meri talac globalnog rasta i svetske potražnje sa tačke gledišta izvoza robe. EU i Kina su dva najveća trgovinska partnera Rusije. Šta će se događati kod njih i širom svet, takođe će imati uticaj i na Rusiju. 

 

 

- Reno Seligman: Verujemo da je makroekonomska i fiskalna politika vlasti tokom prethodnih godina omogućila Rusiji da se približi ovoj krizi u relativno dobroj formi: sa tačke gledišta nivoa duga prema BDP (oko 14 odsto), spoljnih rezervi, obima sredstava u NVF i promenljivog kursa. Rusija se susrela sa krizom u boljoj formi nego što su to uradile mnoge zemlje sa sličnom ekonomijom. 

Zatim se fokusirala na mere podrške, koje čine skoro 4 odsto BDP-a, što je relativno malo u poređenju sa razvijenim ekonomijama, ali na nivou zemalja sa sličnim nivoima prihoda. Stoga je Rusija potrošila onoliko koliko je bilo potrebno, bez pribegavanja sredstvima NVF i bez ograničavanja svojih mogućnosti da podrži ekonomiju u budućnosti. 

Sa stanovišta monetarne politike, videli smo smanjenje kamatnih stopa od strane Centralne banke, i smatramo da je to vrlo primerena mera u trenutnim okolnostima. Rast fiskalnih stimulacija u kombinaciji sa monetarnom politikom pomoći će pri ubrzanju tempa oporavka.