DAVILI SU RUSIJU SANKCIJAMA I PONADALI SE DA ĆE JE KORONA DOKUSURITI! Svetska banka je upravo objavila: RUSIJA JE IZBEGLA NAJGORE!
Podeli vest
Ruska ekonomija u 2020. godini prolazi kroz težak period zbog pandemije, ali mere podrške koje su vlasti blagovremeno preduzele pomogle su da se izbegne najgori scenario, a naredne godine se možemo nadati oporavku i rastu, predviđa Svetska banka
O novom izveštaju razvojnog instituta govore direktor i stalni predstavnik Svetske banke u Rusiji Reno Seligman i glavni ekonomista zemlje Apurva Sangi.
Ruska pravoslavna crkva danas je raščinila monaha koji poriče pandemiju korona virusa i koji je prkosio antiepidemjskim merama Kremlja i preuzeo kontrolu nad manastirom
03.07.2020
19:24
Predviđate da će BDP u Rusiji 2020. godine pasti za 6 odsto, a to će postati najviši nivo za 11 godina. Da li to znači da će dubina pada biti maksimalna za taj period?
– Apurva Sangi: Pad BDP-a za 6 odsto, koji mi predviđamo za ovu godinu, predstavlja najnižu stopu rasta za 11 godina. To je naš osnovni scenario.
Kakva je Vaša prognoza za sledeću godinu? Kada će Rusija moći da uđe u održivu fazu oporavka?
– Apurva Sangi: Prognoziramo ekonomski rast tokom sledećih godina koji će biti 2,7 odsto 2021. godine i 3,1 odsto 2022. godine. Takođe želim da naglasim neviđeni nivo neizvesnosti, vrlo je teško predvideti šta će se dogoditi. Po našem osnovnom scenariju, oporavak će početi u drugoj polovini 2020. godine. Ali postoje i pesimistični scenariji, koji uključuju povratak virusa, duži karantin, i u takvoj situaciji će oporavak biti pomeren do prve polovine sledeće godine.
Ruska vlada je već preduzela niz mera za podršku ekonomiji i trenutno radi na nacionalnom planu za oporavak. Šta, po Vašem mišljenju, treba naglasiti u dokumentu?
– Reno Seligman: Govorimo o ekonomiji, a u njenoj osnovi su ljudi. Ova kriza se pokazala naročito teškom, i kao rezultat toga neki su se zadesili u veoma teškim životnim uslovima. Mislim da je razmišljanje o merama za izlazak iz krize zasnovano na četiri koraka. Prvi je spašavanje života, a to se odnosi na izolaciju, testiranje i tako dalje.
Druga faza je zaštita najsiromašnijih i najugroženijih. Ovo je veoma važan aspekt u reagovanju na krizu. Treća faza su radna mesta i ekonomija. Ovde je učinjeno mnogo i može se učiniti još više. Četvrta faza je priprema za život posle pandemije.
Koje mere su potrebne za podršku najugroženijim?
– Reno Seligman: Što se tiče zaštite najugroženijih slojeva, vredi reći da vlada nije preduzimala mere reagovanja na krizu od januara, u Rusiji bi se povećalo siromaštvo — poraslo bi sa 12,3 odsto 2019. godine do 14,8 odsto, to jest, značajno bi poraslo. Po našoj proceni, ako se primene sve mere koje je najavila ruska vlada, do tog rasta neće doći, a mi ćemo se vratiti na nivo 2019. godine. Ovo je veoma značajno dostignuće.
Što se tiče nezaposlenosti, ona takođe može značajno porasti. Očekujemo da će od 15 do 21 odsto stanovništva biti neformalno zaposleno, stoga neće moći da iskoriste predložene mere podrške. Sve ovo ukazuje na to da, uprkos preduzetim merama, situacija otvara mogućnosti za vladu da reformiše sistem socijalne podrške.
Trenutno se na nju troši oko 3,2 odsto BDP, što je dvostruko više od globalnog pokazatelja od 1,6 odsto, ali samo 0,4 odsto je određeno za siromašne. Povećanje podrške porodicama sa decom bio je korak u pravom smeru, jer postoji veza između porodica sa velikim brojem dece i siromašnih porodica. Međutim, to nije dovoljno.
Koje još korake treba preduzeti u ovom pravcu?
- Reno Seligman: Dovoljan nivo podrške bio bi ciljani program socijalne pomoći koji zadovoljava tri kvaliteta. Kao prvo, program bi trebalo da funkcioniše kao automatski stabilizator u dobrim i lošim uslovima.
Kao drugo, treba da bude integrisan, to jest, umesto da se menjaju individualni programi socijalne podrške nabolje, treba se se poboljša život građana i domaćinstava, po uzoru na socijalni ugovor koji se sada praktikuje u Tatarstanu. Kao treće, program treba da bude finansijski stabilan i da ima mogućnost da se primeni u većim razmerama u budućnosti, kao u Brazilu i Portugalu.
Drugi deo je pomoć kompanijama i tržištu rada. Jako je važno da politika podržava održivi nivo likvidnosti, zaposlenosti i pristupa kompanija lancima isporuka, kao i nivo potražnje.
Hteo bih da napomenem da je plan vlade da podrži mala i srednja preduzeća i infrastrukturne projekte, takođe korak u pravom smeru, ali ovo je samo polovina plana. Značaj malih i srednjih preduzeća će u budućnosti rasti, u Rusiji je njihov udeo u privredi 20 odsto, dok je u Nemačkoj i Francuskoj mnogo veći.
Rad na pripremi za život nakon virusa korona treba da se zasniva na razvoju ljudskog kapitala, sa fokusom na obrazovanje. Rusija ima izuzetan nivo nauke, matematike, načitanosti, ali kada je u pitanju potreba za kreativnim pristupom rešavanju problema i za timskim radom, veštinama koje su neophodne u 21. veku, vidimo neuspeh. Potrebno je da se poradi na tome.
Da li se možemo nadati da će Rusija slediti relativno povoljan scenario za prevazilaženje pandemije, u poređenju sa drugim zemljama u regionu?
- Apurva Sangi: Naravno, vladine mere će pomoći da se krene u tom pravcu, ali je takođe važno kako će se razvijati situacija izvan Rusije. U tom smislu, Rusija je u određenoj meri talac globalnog rasta i svetske potražnje sa tačke gledišta izvoza robe. EU i Kina su dva najveća trgovinska partnera Rusije. Šta će se događati kod njih i širom svet, takođe će imati uticaj i na Rusiju.
Now in power until 2036, Vladimir #Putin is facing a difficult future as the Russian economy stagnates and unrest grows. Listen to @FT’s Gideon Rachman & Catherine Belton discuss the issue: ‘I think he's hostage to the system that he created' https://t.co/HVRaSTFZBs#Diplomacy140
— Diplomacy140 (@Diplomacy140) July 9, 2020
- Reno Seligman: Verujemo da je makroekonomska i fiskalna politika vlasti tokom prethodnih godina omogućila Rusiji da se približi ovoj krizi u relativno dobroj formi: sa tačke gledišta nivoa duga prema BDP (oko 14 odsto), spoljnih rezervi, obima sredstava u NVF i promenljivog kursa. Rusija se susrela sa krizom u boljoj formi nego što su to uradile mnoge zemlje sa sličnom ekonomijom.
Zatim se fokusirala na mere podrške, koje čine skoro 4 odsto BDP-a, što je relativno malo u poređenju sa razvijenim ekonomijama, ali na nivou zemalja sa sličnim nivoima prihoda. Stoga je Rusija potrošila onoliko koliko je bilo potrebno, bez pribegavanja sredstvima NVF i bez ograničavanja svojih mogućnosti da podrži ekonomiju u budućnosti.
Sa stanovišta monetarne politike, videli smo smanjenje kamatnih stopa od strane Centralne banke, i smatramo da je to vrlo primerena mera u trenutnim okolnostima. Rast fiskalnih stimulacija u kombinaciji sa monetarnom politikom pomoći će pri ubrzanju tempa oporavka.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nezaposlenost u Rusiji treći mesec zaredom je rekordno niska i iznosi 2,4 odsto, a ono što je posebno važno jeste da se smanjuje nezaposlenost među mladima do 25 godina, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima.
Vlada u Berlinu objavila je danas prognozu u kojoj se navodi da će ekonomija Nemačke i ove godine zabeležiti pad i to za 0,2 odsto, što znači da će se nadovezati na prošlogodišnji pad privrede od 0,3 odsto.
Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini moraće da bude gotova najkasnije do početka 2026. godine jer će se Rusija ubrzo suočiti sa slomom ratne ekonomije, smatraju zapadni stručnjaci.
Ruska pravoslavna crkva danas je raščinila monaha koji poriče pandemiju korona virusa i koji je prkosio antiepidemjskim merama Kremlja i preuzeo kontrolu nad manastirom
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
Ukrajinski dronovi izveli su napad na fabriku „Tajfun“, deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa, smeštenu u gradu Kaluga u Kaluškoj oblasti. Ovu informaciju saopštio je Andrij Kovalenko, šef Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.
Premijer Srbije Miloš Vučević oglasio se na svom Instagram profilu povodom strašnog nasilja i tuče koju su danas izazvali poslanici opozicije u SKupštini Srbije.
Lažni patriota i lider Novog DSS-a Miloš Jovanović i tajkunska novinarka Danica Vučenić poručili su sa N1 da zahvaljujući zloupotrebi tragedije u Novom Sadu kreću u rušenje Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
U susret Novoj godini srpsko tržište preplavljeno je ponudama novogodišnjih dekoracija, kao i ukrasa, a naše istraživanje pokazalo je da kupovina ukrasa može da vas košta od 10.000 do 20.000 dinara.
Jedan Srbin našao se u teškoj situaciji nakon 12 godina braka, kada se tokom razvoda suočio s mogućnošću da ostane bez krova nad glavom, uprkos tome što je, kako tvrdi, uložio značajna sredstva u zajednički dom.
Pančevac Luka Alerić podelio je na svojim društvenim mrežama video u kojem je pokazao kako je, tokom kišnih i snežnih dana u centru svog grada postavio besplatne kišobrane i time pomogao svojim sugrađanima, posebno mladima koji nisu bili opremljeni za novonastale vremenske uslove.
Predrag Simić (31) diplomirao je i masterirao na Poljoprivrednom fakultetu, a onda se vratio u rodno selo na obroncima Tare, gde je započeo odličan biznis kojim je oduvek želeo da se bavi. Starinsko srpsko piće ovaj mladić proizvodi na jedan savremen način.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Boriša Simanić se vratio u repRezentaciju Srbije nakon što je ostao bez bubrega na Svetskom prvenstvu u Minili, a njegov stric Mladen se prisetio najtežih momenata.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Kiseli kupus je najbitniji deo zimnice tokom sezone i zimska salata na svakom stolu srpskog domaćinstva. Recept po kome su ga pripremali naši stari, originalan je i najbolji kako bi vam kiseli kupus bio savršeno ukiseljen.
Šeron Stoun bila je gošća Filmskog festivala u Torinu, a prisustvovala je ceremoniji otvaranja, gde je odmah počela sa serijom neobičnih modnih izdanja.
Sara Džesika Parker nedavno je posetila Filmski festival u Torinu, ali ovaj put nije bila u centru pažnje kao glavna zvezda, već kao podrška svom suprugu, glumcu Metjuhu Broderiku.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.