NAPRAVLJEN MAMAC ZA KORONU! Naučnici pred revolucionarnim dostignućem, ovo su detalji!

Mamac za virus korona napravljen je u laboratoriji i mogao bi biti prvi korak na putu ka leku protiv tog virusa. Radi se o veštačkom receptoru za koji se virus veže kako ne bi napadao ćelije ljudskog organizma

Virus korona ulazi u organizam tako što se veže za receptor poznat kao ACE2. Naučnici su sada uspeli da naprave mamac sličan tom receptoru, kako bi sačuvali ljudske ćelije od opasnosti.

Prema rezultatima studije objavljene u časopisu „Sajens“, naučnici su pokazali da virus korona, kada se veže za veštački mamac, više ne napada ćelije. Za sada je to dokazano u laboratorijskim uslovima, a mamac se vezuje za virus čvrsto kao antitela koja proizvodi imuni sistem i ne dozvoljava mu dalje širenje.

ISTINA O PCR TESTU! Šta je njemu rekao izumitelj koji je za svoje otkriće dobio i Nobelovu nagradu

Erik Proko, profesor na Univerzitetu Ilinoj i jedan od autora studije, kaže da su antitela „najbolje oružje organizma“ u borbi protiv virusa, prenosi Lajvsajens.

Njegov tim kreirao je veštački receptor, nazvan sACE2.v2.4, koji uspeva da veže ne samo SARS-Kov2, koji je izazvao trenutnu pandemiju, već i njegovog bliskog rođaka koji je početkom 21. veka izazvao pandemiju SARS-a.

Sledeći korak istraživača je da utvrde kako se ovaj mamac za koronu ponaša kod životinja, pošto je u laboratorijskim uslovima bio veoma uspešan. Ukoliko i kod životinja pokaže uspešnost, sledeći korak bi mogao da bude pravljenje leka u čijoj osnovi će biti, kako bi ljudi mogli da ga koriste.

​Proko kaže da je ovo istraživanje u veoma ranoj fazi i da do sada skoro nije pokušao da se na ovaj način bori protiv virusa uopšte, pa ni protiv korone.

Veštački receptori do sada su odobreni i korišćeni samo u tretmanu nekih retkih bolesti koje su povezane sa imunim sistemom, a bilo je pokušaja da se koriste u lečenju HIV-a ili hepatitisa A, ali oni nisu bili uspešni do sada.

Proko kaže da veštački receptori moraju da ispune dva važna uslova kako bi mogli da budu uspešni. Prvi je da ne narušavaju ravnotežu u ljudskom organizmu, dok je drugi da moraju veoma snažno da se vežu za virus za koji su namenjeni.

Novi mamac ispunio je drugi uslov u laboratoriji, dok je ostalo da se na životinjama ispita da li ispunjava i prvi.

Novi veštački receptor simulira ACE2, ljudski receptor za koji se veže virus korona, ali koji ima i veoma važnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska, između ostalog. ​Vezujući se za taj receptor, virus korona narušava i tu njegovu ulogu, a naučnici će sada pokušati da utvrde da li mamac koji su napravili u laboratoriji može da bude koristan u borbi protiv virusa, ali i da ne promeni ljudski metabolizam.

Ukoliko stigne do faze leka, veštački receptor mogao bi da bude ubrizgavan kao injekcija ili inhaliran, kaže Proko. Dodaje da su lekovi koji su živog porekla, kao što su veštački receptori, dugotrajnog dejstva i da mogu da ostanu u ljudskom telu nedelju dana ili duže.

Na sličnom leku radi i bečka biotehnološka kompanija „Apeiron“ genetičara Jozefa Peningera.

Oni su proizveli APN01, biotehnološki napravljen ljudski angiotensin konverting enzim 2 (rhACE2), koji na jednoj strani blokira virus, a na drugoj štiti od otkazivanja pluća.

„Apeironov“ lek već je u fazi kliničkog ispitivanja i do sada se pokazao bezbednim.

To daje nadu i timu u kom je Erik Proko da bi i njihov izum, koji su već počeli da testiraju na miševima, mogao da bude uspešan, iako se razlikuju. Kako kaže, glavna razlika je u tome što se receptor koji su oni napravili u laboratoriji, daleko čvršće veže za virus.