IGRA PRESTOLA NA AMERIČKI NAČIN! Pljušte uvrede, kandidovao se iz zatvora.... 12 stvari koje niste znali o izborima u SAD!

Ceo svet pomno prati dešavanja u Americi i tesnu izbornu trku u kojoj je Džo Bajden pobedio Donalda Trampa

Američki izbori imaju dugu tradiciju, a prati ih mnogo zanimljivosti. Ovo je 12 najzanimljivih  činjenica o predsedničkim izborima u Americi.

1.Prvi predsednički izbori u Americi su održani 1789. godine, a prvi predsednik bio je Džordž Vašington. Izbori nikada nisu bili obustavljeni niti odloženi, čak ni u vreme rata ili ekonomskih kriza.

Kandidat za predsednika mora biti rođen u SAD i mora imati minimum 35 godina kao i da je najmanje 14 godina proveo na tlu SAD. Postoje nastojanja da se ta ustavna odredba promeni i da se donese novi ustavni amandman, koji se kolokvijalno naziva Švarcenegerov, po bivšem guverneru Kalifornije i poznatom glumcu Arnoldu Švarcenegeru, rođenom u Austriji.

Po američkom ustavu niko ne može da bude predsednika više od dva puta.

2. Kandidati su se 1800. godine častili uvredama tipa "kopile škotskog lopova" i "odvratni hermafrodit".

Foto: AP Photo/John Locher

3. Tokom kampanje 1860. godine u novinama su objavljene astrološke karte kandidata sa analizom njihovog potencijalnog uspeha na osnovu horoskopa.

4. Judžin Deps se 1920. kandidovao peti put i to iz zatvora! Osvojio je 900.000 glasova.

5. Najveći protivnici davanja glasa ženama su prodavali keramčke figure mačaka na kojima je pisalo "I ja hoću glas".

6. Južna Karolina je poslednja 2014. ukinula zabranu točenja alkohola na dan izbora, koja je uvedena kako bi se sprečilo podmićivanje jer je Džordž Vašington tokom kampanje glasače sa više od 500 litara različitog alkohola.

Foto: pexels.com

7. Američki izbori se održavaju uvek prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru svake četvrte godine. Već 57 puta je to nepromenljivo. Nekada je nedelja je bio sveti dan kada niko nije radio i tada nije dolazilo u obzir da budu izbori. Nekim ljudima je trebalo da krenu da glasaju u veće centre i do dan jahanja, tako da su oni onda kretali u ponedeljak i tako se iskristalizovao utorak kao idealan dan. Zašto prvi utorak posle prvog ponedeljka? Pa zato da taj utorak nikako ne bi “pao” na 1. novembar, kada se obeležavaju Svi sveti. Na taj dan nikako nije moglo da se glasa, pa je zato uveden termin prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru.

8. Bajden će zameniti Trampa i na mestu najstarijeg predsednika jer u trenutku izbora ima 78 godina. Bajden se prvi put se kandidovao 1987. godine, a drugi 2008.

9. Šta su kolebljive, crvene i plave države?

Republikanski bastioni kao što su Ajdaho, Aljaska i mnoge južnjačke države smatraju se „crvenim" državama, dok se države kojima dominiraju demokrate kao što su Kalifornija i Ilinois i veći deo regiona Nove Engleske na severoistočnoj obali nazivaju „plavim državama". Kolebljive („sving") države su države koje mogu da promene mišljenje u zavisnosti od kandidata.

Budući da kampanje često odlučuju da ne šalju kandidate ili ulažu resurse u države koje smatraju neosvojivim, predsednička trka uglavnom se vodi u tih nekoliko kolebljivih država, kao što su Ohajo i Florida. Arizona, Pensilvanija i Viskonsin mogle bi da se smatraju kolebljivim državama 2020. godine.

Foto: printscreen

10. Ko menja predsednika? – 25. amandman na Ustav Sjedinjenih Američkih Država je bio pokušaj da se razreše neke od večitih nedoumica oko institucije predsednika, naime, šta se dešava u slučaju smrti, opoziva ili ostavke predsednika,  kao i toga šta se dešava u slučaju da iz nekog razloga predsednik nije u mogućnosti da vrši svoje dužnosti. Uobičajena je praksa da, u slučaju smrti predsednika, potpredsednik preuzima poziciju predsednika. To se do sada dogodilo 8 puta u američkoj istoriji.

Takođe, 7 potpredsednika je umrlo tokom mandata i jedan je podneo ostavku, tako da tokom jedne petine istorije SAD nije bilo potpredsednika koji bi preuzeo funkciju. Ali javljali su se naizgled nereševi problemi, kakav je bio slučaj sprečenosti predsednika Džejmsa Garfilda da obavlja dužnost, koji je bio u komi osamdeset dana pre nego što je podlegao povredama ili Vudroa Vilsona, koji je usled infarkta bio lišen određenih telesnih funkcija poslednjih osamnaest meseci svog mandata.

11. Proces inauguracije – Dan inauguracije novoizabranog predsednika u Sjedinjenim Američkim Državama održava se 20. januara na svake četiri godine. Organizuje se u godini posle one u kojoj su se održali predsednički izbori. Novi mandat predsednika i potpredsednika zvanično počinje navedenog dana u podne u Vašingtonu (DC).

12. Evropljanima pravila američkih izbora deluju komplikovano. O rezultatu izbora odlučuje 538 ljudi koji čine elektorsko veće. Tih 538 elektora bira se na različite načine i to zavisi od države do države. Negde su to stranački aktivisti, a negde su to pravi izbori za koje se ljudi prijavljuju. Pobednik je onaj predsednički kandidat koji dobije 270 elektorskih glasova. Ukoliko rezultat bude 269:269 odluku o tome ko je predsednik SAD donosi Predstavnički dom Kongresa, dok potpredsednika bira Senat. Teoretski, možete da pobedite i u samo 11 država koje imaju najviše elektorskih glasova i da postanet predsednik

U 48 država sve elektorske glasove dobija kandidat koji dobije najviše glasova. Kuriozitet je da je do sada kroz čitavu istoriju bilo samo 157 elektora koji su glasali mimo izborne volje građana.