SVETSKE SILE SE VEĆ OTIMAJU! Ova zemlja je jedna od najlepših i najbogatijih, a upravo su pronašli VELIKO BLAGO

Priča je u početku delovala nezanimljivo, a ona su se umešale velike sile

Švajcarac Michael Vurmser bio je bankar, investitor i konsultant. A onda je upoznao nove poslovne partnere iz Norveške. Njihova ponuda: kupovina pet licenci za unosne naslage fosfata u Norveškoj, koje su ranije bile "meta" norveških univerziteta i Norveškog geološkog zavoda (NGU), piše Deutsche Velle.

Na prvi pogled ta priča ne zvuči baš spektakularno. Ali to je u stvarnosti jedno od najzanimljivijih otkrića u Evropi. U međuvremenu je reagovala Evropska unija - ali i Kina. Vurmserova kompanija tvrdi da je otkrila najveće nalazište ove vrste sirovina na svetu. Procenjuje se da postoji najmanje 70-80 milijardi tona raznih ruda.

Vurmser i njegovi partneri registrovali su Norge Mining u Velikoj Britaniji 2018. godine, uglavnom uz pomoć kapitala investitora iz Švajcarske i Nemačke. A započeli su sa analizom tla u oblasti Dalana, na retko naseljenom jugozapadu Norveške.

Pored fosfata, otkrili su još dve vrste važnih minerala: vanadijum i titan. Vanadijum je trenutno u najstrožoj konkurenciji za ono što bi se moglo nazvati "sirovinom budućnosti". Već danas se oko 10% ukupne količine vanadijuma eksploatisane širom sveta koristi za proizvodnju baterija velikog kapaciteta.

Vanadijumske baterije su mnogo bolje od raširenih litijum-jonskih baterija. Proces "punjenja" baterija je brži, a može se puniti i prazniti deset puta češće kako im prvobitna snaga ne bi „pala“. Pored toga, vanadijumske baterije se takođe mogu reciklirati. Titan igra važnu ulogu u industriji čelika, a fosfati su potrebni za proizvodnju đubriva.

U 2019. godini napravljena je 3-D animacija kompletnih rezervi rude elektro-magnetnim merenjima, izvedenim tokom leta helikopterom. Norge Mining je u početku pretpostavljao da su sirovine na dubini do 300 metara ispod površine Zemlje. Ali nakon probnog bušenja i laboratorijskih istraživanja, danas je poznato da mineralizacija dostiže dubinu od najmanje 2200 metara. Kompanija se nada da bi i dalje mogla da radi na dubini od čak 4500 metara ispod površine Zemlje.

Foto: reut

U početku niko nije ni zamišljao da bi to mogla biti zaliha „gigantskih razmera“, rekao je Vurmser za DV. U međuvremenu, Norge Mining, prema sopstvenim izjavama, ima 46 dozvola za rad na površini od oko 420 kvadratnih kilometara - to je otprilike četiri puta više od područja Pariza. NGU je 2012. procenio vrednost sirovina na oko 30 milijardi evra - treba napomenuti da je u to vreme pretpostavljalo da je ruda samo na dubini do 100 metara.

Britanska konsultantska kompanija SRK, po nalogu kompanije Norge Mining, nakon geološkog bušenja krajem 2020. godine, izračunala je da bi to moglo biti oko 70 do 80 milijardi tona fosfatne rude. To bi, prema tome, bile najveće svetske rezerve fosfata, rezerve koje su veće od onih u Maroku (oko 50 milijardi tona) ili Kini (tri milijarde), rekao je Norge Mining. Napominjući da su to samo konzervativne procene, jer se masa rude računa samo do dubine od oko 1500 metara, kaže Vurmser.

Pored toga, postoje zalihe oko 4,5 milijardi tona vanadijuma. Norge Mining ne navodi kolike su rezerve titana. Prema kompaniji, nezavisne laboratorije su otkrile natprosečnu koncentraciju vrednih sirovina u rudi.

„Kritične sirovine“ za EU

Norveške mega-zalihe takođe su pobudile interes EU: fosfati, vanadijum i titan nalaze se na listi „kritičnih sirovina“, listi koju Evropska komisija održava od 2011. Sadrži oko 30 retkih ruda i drugih minerala koji se smatraju važnim za samo mali broj opcija uvoza, a neke su povezane sa određenim rizicima, pa novi petogodišnji plan Kine izričito zadržava pravo da ograniči izvoz retkih sirovina - u slučaju sopstvenih potreba.

Prema nekim procenama, EU je do sada uvezla tri pomenute sirovine iz Kine (preko 60 procenata), oko 20% iz Rusije, a ostatak iz Kazahstana, Maroka i nekih drugih afričkih zemalja. Potreba za njima verovatno će rasti: samo vanadijum za 58% do 2030. Ovo je procena DV dobijena od organizacije EU EIT RavMaterials iz Berlina.

EU želi da smanji rizik od mogućeg smanjenja (ili čak odsustva) u isporuci sirovina uz pomoć „Evropske alijanse kritičnih sirovina“ (ERMA).

Ali kompanija ne otkriva koliko će vanadijuma, titanijuma ili fosfata iz norveških rudnika uopšte biti isporučeno u EU - kažu da je prerano za to. U toku su pripreme za eksploataciju sirovina. A oni, prema Vurmseru, koštaju oko milion evra mesečno. Bušilice su najskuplje. Stvarno iskorišćavanje trebalo bi da započne najranije za pet godina. EU tvrdi da za sada ne postoji rizik vezan za isporuku dovoljne količine potrebnih ruda. Međutim, zahtevi za skladištenje kritičnih sirovina stižu od nemačke vladajuće stranke CDU.

Foto: Printscreen You Tube

Alternativa nafti

Evropska komisija potvrdila je za DV da pregovara sa norveškim vlastima o isporuci „kritičnih sirovina". Oslo već planira neko vreme nakon intenzivne eksploatacije nafte. Stubovi nove (izvozne) strategije mogli bi biti retke rude.

Odd Stangeland, gradonačelnik opštine Eigersund, gde se nalaze zalihe vrednih sirovina, kaže da se region raduje otkriću. To je malo područje, u Eigersundu živi 25.000 ljudi. Dodaje da se svi nadaju održivom razvoju - a lokalne vlasti i Norge Mining su se zakleli da će se pridržavati najsavremenijih ekoloških standarda.

Pozivi iz Kine

Michael Vurmser kaže da je sve počelo kao poslovna ideja, ali i da se u međuvremenu pretvorilo u političku stvar. Ne samo da EU pažljivo prati ovaj projekat, već i Kina. Kineske državne kompanije redovno kontaktiraju njegovu kompaniju, kaže nam osnivač Norge Mining.

„Svakih deset dana stiže poziv iz Kine“, kaže Vurmser. I dodaje da ima osećaj da bi Kinezi voleli kad bi im prodao svoju kompaniju. Ali to ne dolazi u obzir: „Mi u njima vidimo samo kupce“.

S druge strane, EU se smatra partnerom. Ističe se da je zajednički cilj klimatska neutralnost do 2050. Bez zelenih tehnologija i dugotrajnih baterija proizvedenih od kritičnih sirovina neće biti moguće postići klimatske ciljeve, kaže naš sagovornik. Norveške rezerve retkih ruda mogle bi da postanu važna karika u postizanju evropske vizije, piše Deutsche Velle.