EVROPA JE NA TANKOM LEDU, PITANJE JE TRENUTKA KADA ĆE PROPASTI KROZ NJEGA! Kobne greške sada bi mogle da prerastu u KATASTROFU!

Evropska unija se suočava sa gorućom zdravstvenom, ekonomskom i političkom krizom zbog sporog vakcinisanja stanovništva protiv korona virusa u zemljama članicama

Usred visokih stopa infekcija, hospitalizacija i smrtnih slučajeva širom bloka, ekonomije u blokadi i širenja nekoliko zaraznijih mutacija virusa, prsti su upereni u Evropsku komisiju, odgovornu za nabavku vakcina, ali i u farmaceutske kompanije čiji je zadatak bio da ih proizvedu. Razlozi trenutnog haosa u EU ipak su složeniji.

Početkom pandemije, EK je imala zadatak da nabavi vakcine za ceo blok. Ovo je bio najrazumniji politički put, jer bi alternativa verovatno bio bezglavi rat za doze među članicama. Sličan rat je u jeku prvog talasa doveo do nacionalne kontrole izvoza medicinske zaštitne opreme. Međutim, Komisija nije imala iskustva u pregovaranju o velikim farmaceutskim nabavkama i, ispostavilo se, učenje "u hodu" usred najgore zdravstvene krize u poslednjih 100 godina možda nije bila dobra ideja.

Čini se da je EU pristupila kupovini vakcina koristeći tržišnu snagu kontinenta za pregovaranje o cenama. Ipak, sa ljudske i makroekonomske perspektive, ovo nije imalo smisla, ocenjuje "Forin polisi", dodajući da je prioritet trebalo da bude brzina isporuke. Vlade van EU, poput Izraela i Velike Britanije, koje su donosile brže i manje cenovno svesne odluke o kupovini, bile su uspešnije u nabavci ranih zaliha.

Lideri EU imaju pravo da se osete ogorčeno zbog vesti da će isporuke iz Fajzera i AstraZeneke u Evropu biti manje nego što je dogovoreno. Кao odgovor na to, EK je odobrila zahtev za obaveštavanje o izvozu vakcina, obavezujući izvoznike vakcina iz EU da obaveste (u osnovi traže odobrenje) regulatore EU pre nego što otpreme vakcine van bloka.

Veća transparentnost u distribuciji vakcina nije nužno loša stvar. Ali ako EU prihvati "nacionalizam vakcina" do te mere da uskrati kompanijama pravo na izvoz vakcina po ugovoru sve dok EU ne obezbedi sopstvene zalihe, to bi bila katastrofalna politička greška, piše "Forin polisi". Lanci snabdevanja vakcinama su vrlo složeni, a evropski proizvodni pogoni zavise od materijala koje nabavljaju izvan granica EU. Ako EU zabrani izvoz, garantovano bi došlo do odmazde drugih zemalja, što bi dovelo do daljeg pada ionako oskudnih kapaciteta EU za proizvodnju vakcina.

Insistiranje na prioritetnom vakcinisanju Evropljana takođe bi potkopalo zdravi cilj politike EU da pomogne vakcinaciju u ekonomski slabijim zemljama, delom iz moralnih razloga, a delom kako bi se izbeglo da se mutirane verzije virusa kasnije vrate u EU. Ograničenja trgovine i izvoza bi tako mogla da dovede do toga da više Evropljana umre.

Foto: Tanjug/AP

Nisu se proslavili

Umesto da se upuštaju u ovaj opasan rat, evropske vlade treba da se usredsrede na probleme nižeg nivoa - svoju hitnu pažnju moraju da usmere na efikasniju vakcinaciju sa dozama koje su već dobile. Nema sumnje da se na tom polju do sada nisu proslavile.

Stope upotrebe vakcina među zemljama EU i dalje se dramatično razlikuju, čak i više od mesec dana nakon što je EU odobrila prvu vakcinu.

Od 25. januara Danska i Malta uspele su da iskoriste više od 100 odsto vakcina koje im je EU stavila na raspolaganje, jer su iz svake bočice uspele da iskoriste više od zvanično određenog broja doza. Sa druge strane, na primer, Bugarska je iskoristila oko 11 odsto, 23 odsto Holandija, 49 odsto Francuska, 62 odsto Nemačka i 57 odsto u EU u celini. Drugim rečima, da je cela EU mesec dana od početka programa vakcinacije naučila da vakciniše efikasno kao Danska, sada bi dodatnih šest miliona Evropljana već primilo makar prvu dozu.

Teška pozicija

EU se, dakle, našla na ekonomskom, političkom i zdravsvenom takom ledu. Bez više vakcina, EU neće moći da ponovo otvori svoju ekonomiju, barem ne bez velikog broja žrtava. Takođe, neće biti brzih rešenja u narednim nedeljama, jer složeni problemi sa proizvodnjom vakcina ne mogu magično da se reše preko noći.

Evropa mora da insistira na tome da farmaceutske kompanije poštuju postojeće ugovore sa EK, ali ona mora da prihvati, u Hipokratovom obliku, obavezu da ne nanosi dalju štetu tako što će kočiti trgovinu vakcinama.