SEVERNI TOK 2 ZAHTEVA VOJNU ZAŠTITU, RUSIJA NE SME DA ČEKA! Ako krenu, udariće podvodnim dronovima samoubicama, Moskva se sprema da zaštiti ne samo svoje interese...

Zapad nastavlja da vrši pritisak na Rusiju da zaustavi izgradnju gasovoda Severni tok 2 - a najvažniji događaj u ovom lancu bile su poljske vojne provokacije. Da li protivnici gasovoda mogu da pribegnu pravim vojnim operacijama protiv Severnog toka 2 - i ako da, kako bi Rusija trebalo za t oda se spremi?

Podsetimo, početkom aprila 2021. godine situacija oko gasovoda Severni tok 2 ozbiljno se pogoršala. Značajan broj civilnih i ratnih brodova (uglavnom poljskih), kao i podmornica, izveo je opasne manevre oko broda za izgradnju cevovoda Fortuna. Poljski vojni avioni leteli su oko i iznad gradilišta.

Provokacije i sabotaža

Paralelno sa provokativnim akcijama, niz zvaničnika zapadnih zemalja dalo je izjave prema kojima Rusija navodno namerava da cevovodom zauzme Baltik, uz njega postavi svoje ratne brodove, a na njemu samom - izviđačku opremu. Primer je članak poljskog zvaničnika Stanislava Zarina, portparola poljskog ministra-koordinatora za specijalne službe na portalu Difens Njuz, u kojem „upozorava“ Sjedinjene Države i Zapad da Rusija može da postavi „obaveštajne sisteme na cevovodu". 

Ruski analitičari smatraju da protivnici ovog strateškog gasovoda žele da Severni tok 2 bude tehnički bespomoćan pred mogućim vojnim operacijama. To znači da bi mogao da bude oštećen ili onesposobljen za rad uz pomoć diverzantskih sredstava. 

Političke i ekonomske implikacije napada na Severni tok 2 od strane Ukrajine, Sjedinjenih Država i niza drugih zemalja su samo uvod u pritiske. Više puta je izjavljeno da je izgradnja gasovoda kategorično neprihvatljiva i za Kijev i za Vašington. Puštanje u rad Severnog toka 2 naneće značajnu štetu i Ukrajini i političkom kursu Zapada koji se trudi da izoluje Rusiju. Protiv gasovoa su već usvojene brojne sankcije, a najavljene su i nove. A ako sve ovo ne pomogne, sasvim je moguće pretpostaviti da će se usvojiti i vojne metode. Naravno, tajno, jer je otvorena vojna agresija na gasovod politički nemoguća.

Snage i sredstva neprijatelja

Koja vojna sredstva može da koristi strana koja želi da naškodi cevovodu? Zbog prevelikih dubina isključena je upotreba ronilaca specijalaca za sabotažu, pa je najverovatnije sredstvo za napad na cevovod podvodni dron samoubica, tj. dron za jednokratnu upotrebu kojim se upravlja sa broda na površini. Uređaj na sebi ima eksplozivni naboj čija detonacija sa distance uništava minu koju nosi.

Glavna karakteristika u slučaju Severnog toka je da se uređaj može tajno lansirati sa broda koji se nalazi prilično daleko (nekoliko kilometara) od cevovoda i daljinski dovesti do cevovoda. Eksplozija drona će se dogoditi kada brod sa kojeg se navodi bude dovoljno daleko. Posadi broda će biti dovoljno da jednostavno baci kontrolnu opremu preko broda i mirno napusti mesto sabotaže.

Poljska ima mogućnost da koristi takve uređaje. SAD, naravno, takođe. Pored toga, industrija plaćenika razvijena u Sjedinjenim Državama omogućava obavljanje takvih operacija, recimo iz Ukrajine.

Foto: AP/Photo

Postoji rešenje

Šta bi Rusija trebalo da učini u takvoj situaciji?

Trebalo bi napraviti sistem odbrane gasovoda, ali i ne samo Severnog toka 2, već i njegovog prethodnika, smatraju ruski stručnjaci. Osnova za takav sistem treba da bude hidroakustička oprema, koja omogućava otkrivanje upotrebe podvodnih dronova. Ova oprema bi mogla da se nalazi na brodovima koji bi patrolirari vodama na čijem dnu leži cevovod. Kao sredstvo brzog odgovora može se uzeti u obzir helikopter sa posebnom jedinicom, sposobnom za brzo kretanje u područje delovanja drona i otkrivanje broda ili druge lokacije sa kojeg se dron samoubica navodi.

Istovremeno, teško je stvoriti sistem koji će u svim slučajevima moći da spreči napad. Ali sasvim je moguće stvoriti sistem zagarantovanog presretanja podvodnog "drona samoubice", ocenjuju analitičari.

Severni tok 2 je zajednička inicijativa ruskog državnog Gazproma, nemačkih kompanija Uniper i Vinteršel dea (Wintershall Dea) koji je deo BASF-a, britansko-holandskog Šela (Shell), austrijskog OMV-a i francuskog Anžija (Engie). 

Za vladu Rusije, koja je trenutno najveći svetski izvoznik energije i koja se oslanja na prodaju nafte i gasa i za popunjavanje državne kase i za jačanje geopolitičkog uticaja, ovaj projekat je posebno važan.