Sukob u Pojasu Gaze, gusto naseljenom području koje čini uzak primorski pojas između Izraela i Egipta, dužine 40 i širine 10 kilometara, deo je arapsko-izraelskog sukoba koji traje od nastanka države Izrael
Nakon raspada Osmanlijskog carstva, deo njegovih teritorija na Bliskom istoku bio je pod britanskom kontrolom pod mandatom Lige naroda. Generalna skupština UN-a je 1947. godine usvojila Rezoluciju prema kojoj je britanski mandat prestao da postoji i preporučeno je da se na toj teritoriji do 1948. osnuju dve države - arapska i jevrejska.
Arapska zajednica je ovu podelu Palestine smatrala nepoštenom, jer su na teritoriji živeli mnogi Arapi koji su, prema planu UN-a, dodeljeni jevrejskoj državi. Odmah nakon proglašenja Izraela maja 1948, Liga arapskih država objavila je rat novoj zemlji. U napadu na Izrael bili su uključeni Egipat, Sirija, Transjordan, Irak i Liban. Tako je počeo arapsko-izraelski sukob, koji se smatra jednim od najdužih u modenoj istoriji.
Srž konflikta nalazi se u tome da Palestina traži punu nezavisnost od Izraela, te napuštanje svih izraelskih vojnika sa njenih teritorija, dok izraelski ortodoksni Jevreji, nacionalisti i desničari to odbijaju, jer smatraju da Zapadna obala i Gaza istorijski pripadaju Jevrejima.
Foto: Tanjug/AP
Smatraju da Palestinci nisu narod, da nisu postojali pre osnivanja države Izrael 1948. godine, već da su palestinski nacionalizam izmislile arapski vođe kako bi uništili Izrael.
Uprkos dugogodišnjim naporima međunarodne zajednice da se reši ovaj spor i uprkos tome što je Izrael sklopio mir sa Egiptom i Jordanom, Izraelci i Palestinci do danas nisu uspeli da postignu mirovni dogovor.
Glavni kamen spoticaja su status Jerusalima, koji obe strane smatraju svetim mestom, međusobno priznanje, granice, bezbednost, pravo na vodu uz reku Jordan, izraelska naselja na Zapadnoj obali, palestinska sloboda kretanja i pravo Palestinaca na povratak unutar granica Izraela nakon egzodusa nastalog usled izraelskog rata za nezavisnost.
Arafat i Abas
Prestanak sukoba se često navodi kao moguće rešenje dve države, a prema istraživanjima većina Izraelaca i Palestinaca smatra da je to najbolja solucija. Ipak, nepoverenje i trzavice su često znale da eskaliraju: prva i druga intifada su odnele na hiljade života na obe strane, uz izostanak bilo kakvog rešenja.
Foto: Tanjug/AP
Obe strane su odbile da dele istu teritoriju sa drugom stranom, iz straha od dominacije. Jaser Arafat postao je formalni vođa pokreta za samostalnu Palestinu u 20. veku, ali izraelski službenici gledali su na njega negativno i optuživali ga da podržava terorizam protiv Jevreja.
Nakon Arafatove smrti 2004, njegov naslednik Mahmud Abas pokušao je da pokrene novu rundu mirovnih pregovora, ali bez uspeha. Iako se odnos u međuvremenu poboljšao sa Zapadnom obalom, stanje ostaje eksplozivno u Gazi, gde su vođena dva rata, od kojih je poslednji bio 2014. godine.
Između 1993. i 2000. broj izraelskih doseljenika povećao se za 117 odsto u Gazi i najmanje 46 procenata u Zapadnoj obali. Izrael je, takođe, ukinuo dozvole za prebivalište palestinskim prebivaocima u istočnom Jerusalimu koji nisu imali dokumente kojim bi dokazali da je njihovo središte života unutar Jerusalima.
Terorizam i odmazde
Tako je 1.641 Palestininac izgubio pravo na boravak u Jerusalimu između 1996. i 1998. godine. Sukob je odneo preko 20.000 života od 1948. na obe strane. Posljednji mirovni pregovori prekinuti su 2014. godine.
Foto: Tanjug/AP
Izraelski premier Benjamin Netanjahu izjavio je 2015. da neće dozvoliti palestinsku državu zapadno od Jordana. Od 50-ih godina 20. veka, grupe terorista redovno su se infiltrirale na teritoriju Izraela iz pojasa Gaze, organizirajući sabotaže i terorističke napade.
Izraelska vojska preduzela je odmazde, a zbog akcija arapskih terorista Izrael je preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze. Područje Gaze čini uzak primorski pojas između Izraela i Egipta, dužine 40 i širine 10 kilometara.
Nakon proglašenja nezavisnosti Izraela 1948, tu je formirano nekoliko izbegličkih kampova za proterane Palestince, u kojima se još uvek nalazi oko 500.000 ljudi. Sa ukupno milion i po stanovnika, Gaza je jedno od najgušće naseljenih i istovremeno najsiromašnijih područja na svetu.
Zid i brisani prostor
Rašireno siromaštvo, zajednička granica sa Egiptom preko koje se mogu prokrijumčariti oružje i eksploziv i pre svega, krvavi obračuni sa Izraelcima stvorili su od nje najtvrđe uporište ekstremističkih palestinskih organizacija. Hamas, Islamski džihad i ostali uvek su u Gazi imali više pristalica nego na Zapadnoj obali. Ni izraelsko povlačenje 2005. nije mnogo promenilo situaciju.
Foto: Tanjug/AP
Duž čitave granice sa Izraelom sagrađen je visok zid sa dosta brisanog prostora sa palestinske strane, da bi sprečio upade militantnih odreda i bombaša samoubica. Izrael pod kontrolom drži i granične prelaze, vazdušni prostor i obalu, dovod vode i struje, uvoz i izvoz, naplatu poreza i čitav protok novca sa inostranstvom uključujući i donacije, tako da se Gaza može vrlo brzo i efikasno izolovati od ostatka sveta.
Najnoviji sukobi između Izraelaca i Palestinaca eskalirali su od ponedeljka kad je u sukobima u Jerusalimu povređeno oko 300 Palestinaca i 20-ak policajaca. Policija je upala i u džamiju Al Aksa, što Palestinci smatraju skrnavljenjem te islamske svetinje. Istog dana su Jevreji slavili Dan Jerusalima, godišnjicu zauzimanja Istočnog Jerusalima u Šestodnevnom ratu 1967. godine.
Masovni protesti Palestinaca počeli su zbog najave da bi neke porodice mogle biti izbačene iz kuća koje su ranije pripadale Jevrejima u arapskoj četvrti Šeik Džarah. Prema zakonu, Jevreji čiji su preci odande proterani u ratu 1948. mogu dobiti kuće nazad, dok to pravilo ne važi za proterane Palestince.
Centralna komanda vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država (USAFCENT) saopštila je u četvrtak da su borbeni avioni F-18 ("hornet", u prevodu "stršljen") raspoređeni u Saudijskoj Arabiji radi unapređenja bezbednosti i stabilnosti usred eskalirajućeg nasilja na Bliskom istoku
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Centralna komanda vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država (USAFCENT) saopštila je u četvrtak da su borbeni avioni F-18 ("hornet", u prevodu "stršljen") raspoređeni u Saudijskoj Arabiji radi unapređenja bezbednosti i stabilnosti usred eskalirajućeg nasilja na Bliskom istoku
Tokom noći između 16. i 17. jula širom Krima prijavljeni su požari i napadi bespilotnim letelicama, dok su, prema navodima pojedinih kanala za praćenje situacije, u Crnom moru pogođeni i ruski tankeri iz takozvane "flote iz senke".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je svom političkom kolegi i prijatelju Ivici Dačiću 36 godina rada njegove stranke, Socijalističke partije Srbije (SPS).
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić oglasila se na društvenoj mreži Iks nakon što je šef naše države Aleksandar Vučić ponovo pozvao političke protivnike na dijalog uoči predstojećih izbora.
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević čestitao je danas predsedniku SPS Ivici Dačiću 36 godina od osnivanja Socijalističke partije Srbije (SPS).
Poslanik i član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec objavio je novu kolumnu s naslovom "Lažna agencija "Pulsr" i "Stenford" su samo "smokvin list" za lažno istraživanje CRTE".
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
U najnovijoj epizodi emisije "Na merama" videćete gde je ovog puta "uhvaćen" blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu to mudruje blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, kako izgleda "težak" život samozvanog revolucionara Predraga Voštinića.
Potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović u Novom Bečeju zajedno sa predstavnicima kompanije "Lianbo Precision Technology Serbia" i lokalne samouprave obišla je potencijalnu lokaciju za njihovu novu fabriku u industrijskoj zoni.
Premijer Mađarske Peter Mađar izjavio je da još nema tačnog roka kada može da počne putnički prevoz na mađarskoj deonici brze pruge od Budimpešte do Beograda i dodao bi to moglo da se desi za najviše jedan ili dva meseca.
Četvoro Nišlija od kojih je troje povređeno u teškoj saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori, dok je jedna osoba roditelj povređenog deteta, stigla je danas oko 13 časova avionom iz Tivta na niški aerodrom "Konstantin Veliki".
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da danas u Vašingtonu počinje strateški dijalog između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu uhapsili su dvojicu muškaraca zbog sumnje da su učestvovali u brutalnom napadu na dvojicu maloletnika. Napad se se dogodio u noći između srede i četvrtka u parku kod srednje Medicinske škole u Ulici vojvode Knićanina u Novom Sadu.
Maloletnik V. C. (16) povređen je sinoć nešto posle 21 sat kada su tri nepoznate osobe izašle iz automobila, ubacile ga u vozilo, a potom pretile da će da ga izbodu.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić poručio je, povodom dvogodišnjice tragične pogibije policajca Nikole Krsmanovića, da Srbija večno pamti svog heroja koji je položio život na oltar otadžbine.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pripadnici Uprave kriminalističke policije uhapsili su petočlanu kriminalnu grupu koja je u jednoj laboratoriji u Batajnici proizvodila opojnu drogu marihuana u veštačkim uslovima.
Katarina Vićentijević koja je stekla slavu ulogom Zagorke Zaze Patrnožić u seriji "Srećni ljudi" prisetila se saradnje sa kolegom Danilom Lazovićem koji je u pomenutoj komediji igrao Šćepana Šćekića.
Slavni holivudski vizionar Kristofer Nolan skoro ceo život sanja da snimi film uz pomoć revolucionarne IMAX tehnologije i da na velikom platnu oživi mitsku priču o kralju Itake, jedinom smrtniku koji je uspeo da nadmudri i porazi moćne bogove sa Olimpa.
U popularnoj srpskoj seriji "Selo gori, a baba se češlja", koja je osvojila srca gledalaca širom Balkana, mnogi nisu ni primetili da su originalne uloge bile napisane za potpuno drugačije glumce.
Kontroverzni američki pevač R. Keli formalno je zatražio od predsednika Donalda Trampa da preinači njegovu kaznu od 30 godina zatvora, pokazuju najnoviji sudski spisi koje je ove nedelje objavila Kancelarija advokata za pomilovanje.
Voditelj Milan Milošević u emisiji "Demanti" prisetio se anegdote kada je kao novinar u štampi pisao o intimnim odnosima poznatog pevača i jedne starlete.
Pevačica Anastasija Ražnatović tokom trudnoće imala je veliku podršku partnera Nemanje Gudelja, a ima i onih pevačica koji su se vrlo brzo razišli nakon prinove.
Pevačica Anastasija Ražnatović dobila je sina, a sada se putem Instagrama oglasila doktorka koja ju je porađala i zahvalila se na lepoj saradnji čitave porodice Gudelj.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.