Žena ubila dva deteta, a sada izašla na slobodu

Meri Bel je imala 11 godina kada je osuđena na doživotnu kaznu zatvora nakon što je proglašena krivom za ubistvo dva dečaka od četiri i tri godine. Devojčica je nasmrt zadavila dečake, a jednog od njih iskasapila je makazama, osakativši mu polni organ

Njeno prvo ubistvo, kada je imala samo deset godina, desilo se tako što je zadavila četvorogodišnjeg Martina Brauna u spavaćoj sobi na spratu napuštene zgrade u Skotsvudu u Engleskoj. Napustila je lice mesta i kasnije se vratila sa Normom Bel, prijateljicom i komšinicom sa kojom nije u srodstvu, i otkrila da je telo dečaka već pronašlo troje dece koja su se igrala u blizini, piše Dejli star.

Lokalni radnik koji je pohitao na lice mesta nakon što su ga upozorila užasnuta deca, izveo je dve devojčice iz kuće – potpuno nesvestan da je Meri ubica koja je ponovo došla na mesto zločina.

Zvanični rezultati obdukcije nisu pokazali znakove nasilja na telu, a zbog prazne kutije tableta pronađene u kući, vlasti su odlučile da je uzrok smrti slučajno trovanje. Dan nakon ubistva, Meri Bel i Norma Bel su provalile u obližnji vrtić i vandalizirale ga jezivim porukama kojim su priznale ubistvo Martina Brauna.

Policija je u prostorijama pronašla četiri zastrašujuće beleške, a na dve je pisalo: "Ubijam da bih se mogla vratiti“ i "Ubili smo Martina Brauna odje*i ko****". Dva dana kasnije, pojavile su se u porodičnoj kući Martina Brauna i pitale njegovu mamu da li mogu da ga vide. Nakon što im je Džin Braun tužno rekla da je umro, Meri je navodno rekla: "Oh, znam da je mrtav; želim da ga vidim u njegovom kovčegu." Gospođa Braun je navodno zalupila vrata devojčicama ispred nosa.

Drugo ubistvo

Potom su u popodnevnim časovima 31. jula 1968, Meri i Norma Bel viđene kako se igraju sa trogodišnjim detetom po imenu Brajan Hau ispred njegovog doma.

Kada se dečak nije vratio kasnije tog dana, njegovi užasnuti rođaci počeli su da pretražuju okolinu pre nego što su na kraju pronašli njegovo telo između dva velika betonska bloka. Forenzičar je zaključio da je Brajan umro od davljenja i tvrdio da je ubica stisnuo Brajanove nozdrve dok ga je istovremeno davio.

Trogodišnjak je pronađen sa ubodima na nogama i unakaženim genitalijama, a pored tela pronađene su makaze. Takođe je primećeno da je neko pokušao da mu ureže "M" po stomaku. Istražitelji su došli do zaključka da je mala količina snage primenjena za ubistvo deteta značila da je ubistvo moralo biti neko drugo dete.

Nakon intervjuisanja stotina dece o tome gde su se nalazili u vreme dečakove smrti – izjave svedoka i pogrešni alibi Meri Bel i Norme Bel naveli su istražitelje da zaključe da su one odgovorne.

Policija je primetila 11-godišnju Meri Bel kako stoji i smeje se ispred kuće Brajana Haua dok su trogodišnjaka sahranjivali na lokalnom groblju 7. avgusta 1968. Jedan inspektor je izjavio: "Stajala je tamo i smejala se. Smejala se i trljala ruke. Pomislio sam: 'Bože, moram da je privedem. Učiniće to opet'." Obe devojčice su te večeri optužene za ubistvo Brajana Haua.

Na suđenju plakala

Na suđenju je rečeno da je Meri Bel zadavila dvojicu dečaka "isključivo zbog zadovoljstva i uzbuđenja zbog ubistva", preneo je BBC.

Osuđena je na doživotni zatvor za ubistvo dvojice dečaka iz nehata, jer je tada utvrđeno da joj je umanjena odgovornost, zbog čega nije bila kriva za ubistvo. Meri, njena majka i baka plakale su dok se čitala presuda.

Norma Bel, stara 13 godina, oslobođena je svih optužbi.

Meri je na sudu opisana kao izuzetno opasna, a sudija Kuzak je rekao da postoji "veoma ozbiljan rizik za drugu decu ako se ona ne nadgleda".

Bel je puštena iz zatvora sa 23 godine u maju 1980. i dobila je doživotnu anonimnost. Ona je rodila svoju jedinu ćerku samo četiri godine nakon što je puštena na slobodu. Njen pravi identitet njeno dete nije znalo četrnaest godina, sve dok novinari nisu otkrili gde se nalaze u zabačenom gradu na obali Saseksa 1998.

Medijska pompa koja je izbila značila je da su Bel i njenu ćerku morali da odvedu u sigurnu kuću, pre nego što su prebačeni u drugi deo zemlje. Ubica dece sada živi svoj život negde u Velikoj Britaniji, pod drugim imenom i identitetom.