RUSIJA PODELILA AMERIKU! Republikanci i demokrate U KLINČU zbog Severnog toka 2 i SANKCIJA MOSKVI

Gasovod Severni tok 2 koji ide od Rusije do Nemačke nije ni stupio u rad, a već bi mogao da bude predmet sankcija. Istovremeno, pokazao je još jednom kolike podele vladaju u američkoj politici, jer tamošnji zvaničnici ne mogu da se dogovore oko zakona kojim bi eventualne sankcije Rusiji bile nametnute.

Članovi Demokratske partije u Senatu SAD predstavili su u sredu zakon kojim bi se uvele sankcije Rusiji ukoliko ta zemlja izvrši invaziju na Ukrajinu. Ovo je, zapravo, pokušaj da se "uguši" zakon koji su predložili predstavnici Republikanske partije, a koji podrazumeva sankcije ruskim zvaničnicima bez obzira na to da li će napasti Ukrajinu ili ne.

Senat će u toku ove nedelje glasati o meri koju je predložio republikanac Ted Kruz, a kojom bi se uvele sankcije Severnom toku 2, ruskom podvodnom gasovodu do Nemačke koji se smatra "sredstvom za uticaj na Evropu".

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je u nekoliko navrata pozvao senatore SAD da podrže predlog zakona, označavajući ovaj gasovod kao "egzistencijalnu pretnju", jer bi Rusija dobila veliku prednost nad Evropom a ukrajinski gasovod koji ide do Poljske bio bi zastareo i donosio bi Kijevu znatno manje prihoda, preneo je Njujork tajms.

Bajdenova administracija i njeni saveznici u Kongresu, međutim, lobiraju protiv Kruzove mere koja bi stupila na snagu 15 dana nakon potpisivanja zakona, bez obzira na to da li je Rusija napala Ukrajinu ili ne.

Oni tvrde da bi brzoplete odluke poput ove pokvarile odnose SAD sa evropskim saveznicima poput Nemačke, u kojoj se Severni tok 2 smatra veoma važnim za dalji industrijski i ekonomski razvoj. Takođe, tvrdi se i da bi sankcije imale mali uticaj na samu izgradnju gasovoda, jer je skoro završen.

Umesto toga, žele da podrže zakon koji je predložio senator Robert Menendez, kojim bi se uvele sankcije najvišim ruskim zvaničnicima, uključujući i predsednika Vladimira Putina, "ukoliko Rusija učestvuje ili podrži značajnu eskalaciju neprijateljske akcije u Ukrajini ili protiv nje". Takođe, Ukrajina bi dobila 500 miliona dolara hitne pomoći ukoliko je Rusija napadne, kako piše na zvaničnom sajtu Komiteta Senata za spoljne poslove. 

"Potreban nam je zakon koji se bavi političkom situacijom sa kojom se danas suočavamo, odnosno koji će biti odgovor na sve veću rusku agresiju sada, a ne na situaciju od prošle, ili od pre dve godine. Dinamika se promenila, kao i naša strategija", rekla je senatorka Džin Šahin, demokrata iz Nju Hempšira.

Republikanci su, u odbrani svog predloga zakona, navodili da bi sankcije i dalje mogle da zaustave završetak Severnog toka 2. Takođe, optužili su i predsednika Bajdena da je "otvorio vrata ruskom bezakonju" prošle godine, kada je administracija SAD odustala od sankcija na gasovodu u pokušaju da popravi odnose sa Nemačkom.

Ruski ambasador: Ne plaše nas pretnje

Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov nazvao je pozive sa Kapitol Hila o uvođenju sankcija Rusiji, kao i pojedinim ruskim liderima, provokativnim i besmislenim.

"Neće nas zastrašiti sankcije", rekao je Antonov, objavila je ruska ambasada u SAD na Fejsbuk stranici. Antonov je naveo da iza zahteva poslanika da se kazni Rusija stoji pokušaj da se utiče na Moskvu u pozadini tekućih razgovora o evropskoj bezbednosti.

"Mi vidimo takav pritisak kao nesposobnost SAD da brani svoje stavove za pregovaračkim stolom na razuman način", istakao je Antonov, prenosi TASS . Prema njegovim rečima, "tvrdnje o navodnom planu napada Rusije na susednu državu plod su bolesne mašte lokalnih rusofobičnih krugova".

Nemačka poziva na razgovor, Francuska "spremna na reviziju"

Gasovod za isporuke ruskog gasa Nemačkoj, koji ide po dnu Baltičkog mora, završen je u septembru, ali možda neće dobiti dozvolu za rad do sredine godine pošto je Nemačka usporila proceduru sertifikacije.

Nemačka vladajuća koalicija je podeljena po pitanju Severnog toka 2, pri čemu socijaldemokrate kancelara Olafa Šoca podržavaju gasovod, jer je zemlji preko potreban prirodni gas nakon zatvaranja nuklearki i elektrana na ugalj, dok je stranka Zelenih, mlađi koalicioni partner u vladi, protiv tog gasovoda.

Nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht upozorila je danas da ne bi trebalo povezivati gasovod Severni tok 2, odnosno transport gasa iz Rusije ka Nemačkoj, sa razlikama po pitanju Ukrajine sa Moskvom.

"Ne bi trebalo uvlačiti (Severni tok 2) u ovaj konflikt, koji je potrebno razrešiti", izjavila je Lambreht za javni servis RBB, preneo je Rojters.

"Treba ga rešiti razgovorima, to je šansa koju imamo u ovom trenutku i trebalo bi da je iskoristimo, umesto što povezujemo projekte koji nemaju veze sa ovim konfliktom", navela je ona.

Ranije je programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić u predviđanjima politike Nemačke za 2022. godinu, naveo kako ne očekuje oštre zaokrete u odnosu na Moskvu. On je dodao i da je partija nemačkih Zelenih već ublažila neke pozicije u vezi sa Severnim tokom 2, i da ono što je u početku moglo da bude tvrd pritisak, verovatno neće tako izgledati.

"Kratkoročno gledano, Nemačka nema mnogo alternativa u energetskoj sferi u odnosu na ruski prirodni gas, jer će postojati velika energetska rupa koji obnovljivi izvori energije neće moći da popune", naveo je Milić za Euronews Srbija.

Nedavno je u vezi sa Severnim tokom 2 govorio i šef diplomatije Francuske, Žan-Iv le Drijan. on je rekao da bi vojni upad Rusije u Ukrajinu izazvao "ozbiljne strateške posledice", od kojih bi jedna bila i revizija gasovoda.

"To je pre svega pitanje za Nemačku. Francuska je uvek pokazivala veliku uzdržanost prema Severnom toku 2. Ali mislim da će to pitanje biti razmotreno ukoliko dođe do nove agresije u Ukrajini", odgovorio je Le Drijan za televiziju BFM na pitanje da li smatra da je potrebno zatvoriti Severni tok 2 ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.