"IDEMO U PUTINOVU JAZBINU" Kritikuju Moskvu, a jedan po jedan odlaze ruskom predsedniku pred noge, nakon sastanka prepričavaju ponašanje "loših momaka"

Dok Zapad upozorava na moguću invaziju Rusije na Ukrajinu, francuski predsednik Emanuel Makron u ponedeljak je otišao u Moskvu u riskantnom diplomatskom potezu tražeći od Vladimira Putina da smanji tenzije na granici sa susednom zemljom. On je samo poslednji u nizu zapadnih i lidera NATO članica koji se uputio u svojevrsnu "mirovnu misiju" i otišao, ili će otići, pred noge ruskom lideru

Makron je prošle nedelje obavio niz telefonskih razgovora sa zapadnim saveznicima, Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Nakon Moskve, u utorak će posetiti Kijev ulažući veliki politički kapital u misiju iz koje bi lako mogao da se vrati praznih ruku.

- Idemo u Putinovu jazbinu, na mnogo načina to je riskantno kockanje - rekao je izvor blizak Makronu za Rojters.

Nakon petočasovnog razgovora u Moskvi, bilo je jasno da Makron nije postigao šta je hteo. Prkosni Putin je nepokolebljivo ponovio da je Krim Rusija i da će evropske zemlje "sutomatski biti u ratu" sa Rusijom ako Ukrajina uđe u NATO.

Rusija je nagomilala oko 100.000 vojnika pored Ukrajine i zahteva sigurnosne garancije od NATO-a i Amerike, kao i da NATO nikada ne primi Ukrajinu kao članicu. 

Dva izvora bliska Makronu rekla su da je jedina svrha njegove posete kupovina vremena i zamrzavanje situacije nekoliko meseci, barem do "super aprila" - evropskih izbora u Mađarskoj, Sloveniji i, ključno za Makrona, u Francuskoj. Francuski lider, koji je zaradio reputaciju po jako praćenim diplomatskim pohodima, proteklih pet godina pokušao je i da sarađuje sa Putinom i da mu se suprotstavlja. To je rezultiralo bliskim dijalogom sa ruskim liderom, kao i bolnim neuspesima.

Ubrzo nakon što je izabran 2017. godine, Makron je prostro crveni tepih za Putina do Versajske palate, ali je i posetu iskoristio da javno kritikuje rusko mešanje u zapadne izbore. Dve godine kasnije njih dvojica su se sastali u letnoj rezidenciji francuskog predsednika. Ipak, Makronovi mnogobrojni pokušaju nisu sprečili rusko zadiranje u tradicionalne francuske sfere uticaja u Africi, što je kulminiralo krajem prošle godine dolaskom ruskih plaćenika u Mali.

Zemlje istočne Europe kritikovale su Makronov kooperativni stav prema Rusiji, sumnjičavi prema pričama o pregovorima o "novom evropskom sigurnosnom poretku" sa Rusijom. Kako bi se suprotstavio kritičarima uoči putovanja i preuzeo plašt evropskog vođe u ovoj krizi, Makron je ovaj put nastojao da se konsultuje sa drugim zapadnim liderima, uključujući britanskog premijera Borisa Džonsona i američkog predsednika Džoa Bajdena.

Poseta francuskog predsednika Moskvi i Ukrajini odvija se manje od tri meseca pre francuskih predsedničkih izbora. Njegovi politički savetnici vide potencijalnu izbornu korist.

- Za predsednika je to prilika da pokaže svoje vođstvo u Evropi. Da je iznad svađe - rekao je jedan izvor iz francuske vlade.

Foto: AP/Tanjug

Džonson šalje "izaslanicu"

Čini se da je i Džonson, koji se u više navrata kosultovao sa Bajdenom i Makronom oko situacije u Ukrajini, odlučio da razgovora sa Putinom, doduše posredno. Njegov "izaslanik" u Moskvi najverovatnije će biti britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras.

Prema saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova, zvanična Moskva i London razgovaraju o mogućoj poseti Trasove u četvrtak 10. februara. I londonski list "Tajms" je nešto ranije preneo da će britanska ministarka posetiti u četvrtak Moskvu kako bi pokušala da smiri tenzije oko Ukrajine.

O poseti se pregovara nedelju dana nakon što je Džonson bio u Ukrajini, gde je upozorio da bi svaki ruski napad na tu zemlju bio velika greška, obećanje da će dve države raditi zajedno na jačanju odbrambenih sposobnosti Kijeva. Potvrdio je da će britanske sankcije automatski biti uvedene Rusiji onog trenutka kada dođe do bilo kakvog upada u Ukrajinu.

Šolc između dve vatre

Kremlj je saopštio da će se nemački kancelar Olaf Šolc sresti 15. februara sa Putinom u Moskvi. Šolcovu posetu je novinarima najavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da će dvojica lidera imati "značajne" bilateralne razgovore.

To će biti prvi Putinov susret sa nemačkim kancelarom otkako je u decembru preuzeo dužnost. Šolc je ranije ove nedelje rekao da će "uskoro" otputovati u Moskvu da razgovara o ukrajinskoj krizi. Dvojica lidera će takođe razgovarati o kontroverznom gasovodu Severni tok 2 od Rusije do Nemačke, uz niz drugih bilateralnih pitanja.

Najnoviji spor izbio je 3. februara, kada je Rusija saopštila da zatvara moskovski biro nemačkog emitera Dojče vele, kao odgovor na odluku Berlina da zabrani kanal na nemačkom jeziku ruske državne TV mreže RT jer nema potrebnu licencu.

Šolc se ipak pobrinuo da pre Moskve poseti Vašingron, jer se suočava sa kritikama u Evropi i Americi zbog oklevanja da se snažnije suprotstavi Rusiji. Saveznici mu poručuju da su dugogodišnje ekonomske veze Nemačke sa Rusijom neizvodljive dok NATO radi na odvraćanju Kremlja od invazije na Ukrajinu.

- Nemačka se nalazi između čekića i nakovnja. Šolcova vlada želi da udovolji Amerikancima, jer su oni najvažniji saveznici Nemačke izvan Evrope. Ali, oni takođe ne žele da naljute Ruse. To je teško postići - kaže Marsel Dirsus sa Instituta za bezbednosnu politiku Univerziteta u Kilu.

Glavna geopolitička tačka razdora sa kojom se suočava Nemačka je Severni tok 2, gasovod vredan 11 milijardi dolara koji bi direktno vodio od Rusije do Nemačke, zaobilazeći postojeće tokove u Ukrajini za koje Rusija plaća putarinu i povećavajući energetsku zavisnost Evrope od Moskve.

Foto: Tanjug/AP

"Posrednik" Erdogan

Ako bi ruska vojska umarširala u Ukrajinu, Turska, koja takođe izlazi na Crno more, mogla bi mnogo da izgubi, pa ne čudi što Redžep Tajip Erdogan pokušava da se nametne kao posrednik između Moskve i Kijeva.

Turska vlada ima oportunistički odnos i prema Rusiji i prema Ukrajini, pa bi ruski upad u Ukrajinu stavio Ankaru pred težak izbor - da li stati na stranu Putina, koji u rukama drži nekoliko ekonomskih i vojnih karata povezanih sa Turskom, ili na stranu tradicionalnih zapadnih saveznika, čije je strpljenje na izmaku.

Erdogan je 3. februara posetio Kijev, gde je optužio je Zapad da "pogoršava tenzije" između Moskve i Kijeva, ali je i pokazao bliskost sa Zelenskim. Međutim, ova poseta neće biti olučujuća za Erdoganove planove, već ono što će usledi posle nje - poseta Rusiji. Nakon tog sastanka će se tačno znati da li će Putin dati šansu Erdoganovoj posredničkoj ulozi, i kakvu bi protivuslugu za to tražio.

Sastanak "loših momaka"

Odnosi između Rusije i Zapada možda su na najnižoj tački od raspada Sovjetskog Saveza, ali mogli su se videti samo drugarski osmesi na sastanku "loših momaka", Putina i mađarskog premijera Viktora Orbana, prošlog utorka u Кremlju.

I Orban se uputio u Moskvu sa ciljem da posreduje između Rusije i Zapada, mada nikakvu posetu Ukrajini nije najavio.

Za Putina, koji želi da pokaže da nije potpuno sam u konfrontaciji sa Zapadom oko Ukrajine, i za Orbana, koji je pred reizborom u aprilu, lični sastanak je pružio obostranu korist, pa su isticali snažne ekonomske veze svojih zemalja i slavili njihovu dugovečnost.

Orban, koji je optužen za podrivanje demokratskih principa i gaženje slobode štampe, nije se bojao da se ustručavao kao dugogodišnji prijatelj i saveznik ruskog lidera.

- Teška su vremena, ali smo u veoma dobrom društvu - rekao je Orban u jednom trenutku, izazvavši smeh Putina.

Foto: Tanjug/AP

Orban je, sa svoje strane, opisao svoju posetu kao "mirovnu misiju“. I, na momenat preuzimajući odoru portparola EU, rekao je Putinu: "Nijedan lider Evropske unije ne želi rat i sukob. Spremni smo za razuman sporazum“.

Mađarski premijer je posetu iskoristio i da zatraži veće količine ruskog gasa, što je u Briselu izazvalo kritike.