PRIŽELJKUJU AMERIČKE BOMBE! Japan na svom tlu razmatra stacioniranje atomskih snaga, "SUDBINA UKRAJINE BI BILA DRUGAČIJA DA SE NIJE ODREKLA NUKLEARNOG ORUŽJA", Tokio bi da se ugleda na NATO

U jeku sukoba u Ukrajini, centralna tema je upotreba nuklearnog oružja. Ruska operacija u Ukrajini postaje izgovor za sve ono što je do juče bilo nezamislivo

Uticajni bivši premijer Japana Šinzo Abe u televizijskom nastupu pozvao je politički establišment svoje zemlje da razmotri sklapanje sporazuma za stacioniranje američkog nuklearnog oružja na teritoriji Japana, po ugledu na zapadnoevropske članice NATO pakta.

Ne samo što se javila inicijativa da se Ukrajina po skraćenom postupku uvede u Evropsku uniju, dok druge zemlje čekaju decenijama i ispunjavaju hiljade zahteva, već i da dalekoistočna carevina Japan udomi američke nuklearne bombe.

Poziv japanskom establišmentu da se razmotri stacioniranje američkih nuklearnih efektiva na japanskom tlu, slično zemljama članicama NATO-a, došla je od bivšeg premijera Šinzo Abea, koji je sada poslanik u parlamentu te ostrvske zemlje.

On je prilikom gostovanja u emisiji Televizije Fuđi 27. februara prokomentarisao da bi sudbina Ukrajine bila drugačija da se nije odrekla nuklearnog oružja nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Da jedina zemlja na svetu koja je ikada iskusila atomski udar želi da na svojoj teritoriji ugosti nuklearne rakete države koja je te bombe istresla na nju na prvi pogled se čini vrlo ironično i u prošlosti je zaista bilo nezamislivo. Međutim, u ovom trenutku u Zemlji izlazećeg sunca Abeove reči deluju samo blago kontroverzno i stoga relativno prihvatljivo.

Iako bivši premijer i samo jedan od 465 poslanika Donjeg doma parlamenta, Abe nastavlja da bude vrlo važna figura u japanskoj politici. On je državnik koji je proveo najviše vremena na kormilu države u istoriji Japana – skoro devet godina. Njegov neposredni naslednik na funkciji premijera Jošihide Suga bio je njegov proteže, njegova desna ruka u vreme kada je upravljao državom. I sadašnji premijer Fumio Kišida bio je dugogodišnji ministar u Abeovoj vladi.

Dalje, Abe je i sada šef najveće i najuticajnije frakcije u vladajućoj Liberalno-demokratskoj partiji. Ima svoj Jutjub kanal sa blizu 3,3 miliona registrovanih pratilaca. Možda posebno bitno – njegov rođeni brat je sadašnji ministar odbrane.

Kada takav moćnik, dakle, pozove na razmatranje mogućnosti da se dozvoli stacioniranje američkog nuklearnog oružja na japanskoj teritoriji, to možda pre treba shvatiti kao programsko opredeljenje partije, odnosno, najavu smera u koji bi politika zemlje mogla uskoro da krene, pa i kao odvraćanje stranih sila, nego kao izolovani glas konzervativnog političara čija je karijera u opadanju.

Foto: AP Foto

Koga bi odvraćalo američko nuklearno oružje u Japanu?

"Odvraćanje" se ovde ne odnosi toliko na Rusiju, koliko na Kinu. Ovo stoga što u Japanu politička elita, pa i obično građanstvo, sada brinu da će ulazak ruske vojske u Ukrajinu podstaći najmnogoljudniju zemlju sveta da slično pokuša na Tajvanu, koji se nalazi samo 130 kilometara daleko od najjužnijih ostrva u sastavu Zemlje izlazećeg sunca.

Operacija zauzimanja Tajvana verovatno bi zahtevala njegovo okruživanje, odnosno, presecanje njegovih morskih i vazdušnih veza sa južnim Japanom (gde su pored domaćih, na ostrvu Okinava stacionirane i značajne američke snage), što bi moglo da dovede do narušavanja japanske akvatorije i povrede vazdušnog prostora.

Ratni sukob i eventualni pad Tajvana osetno bi otežali vojno-politički položaj Japana, koji se sa Kinom spori oko teritorija i resursa u Istočnom kineskom moru, i prouzrokovali bi mu značajnu ekonomsku štetu, jer bi doveli do zamrzavanja investicija i finansijskih poseda, te drastično umanjili njegovu trgovinsku razmenu ne samo s Tajvanom, već na izvesno vreme i maticom Kinom (pogotovu ako bi Tokio logistički i finansijski podržao Tajpej, kako se očekuje).

Foto: Reuters

To je razlog zašto je Abe nedavno pozvao i svoje saveznike u Vašingtonu da odustanu od "strateške dvosmislenosti", svesno nejasnog stava u vezi odbrane Tajvana od eventualnog kineskog napada. Reč je o praksi SAD da povremeno daju signale da će ratovati u korist odbegle kineske provincije, a povremeno šalju poruke da Tajvanci sami moraju da se staraju o sebi.

Ta pozicija sračunata je da s jedne strane drži Kinu na distanci, sugerišući planerima u Pekingu da postoji mogućnost da se američke trupe angažuju na strani Tajvana i da, sa druge, gura vladu i vojni vrh u Tajpeju da se ne opuštaju i kroz razvoj sopstvene vojne industrije, velike kupovine naoružanja i redovno sprovođenje obuke i vežbi pripremaju za mogućnost da će morati da se bore bez oslanjanja na američke vojne efektive.

Bivši premijer Abe, međutim, u svetlu ruske infiltracije u Ukrajinu, koja je pokazala da NATO nema nameru da rizikuje živote svojih vojnika, izgleda strahuje da je strateška dvosmislenost izgubila moć da odvraća, jer su istinske namere SAD razotkrivene - Vašington nije spreman da rizikuje rat sa vojno snažnom državom, nuklearnom silom. Zato on traži da se Bela kuća smesta nedvosmisleno izjasni da će ratovati za Tajvan, koji kako kaže, "deli naše univerzalne vrednosti" (u vezi demokratije i sloboda), a ne samo slati obaveštajne podatke, oružje i municiju, te pružati propagadnu i finansijsku pomoć.

Bonus video: