"NEŠTO DOLAZI!" Dramatično upozorenje šefa JP Morgana: Ne znam da li je to malo nevreme ili superoluja‘

Među velikim igračima globalnog biznisa težište rasprave sve se više prebacuje s inflacije na recesiju

Potpuno je očigledno da je inflacija tu, da se dobro usidrila, te se sada otvara pitanje stiže li nam uz nju zbog različitih faktora i ekonomska kriza. Kod novog prognoziranja recesije ne radi se o analizama ili izjavama uvijek skeptičnih ekonomista ili komentatora koji kao da zazivaju ekonomske nevolje, nego o stavovima ljudi kojima zbog poslova puno više odgovaraju optimistični scenariji, ali moraju biti realni, piše Jutarnji list.

Samo tokom srede dva krupna imena u korporativnom svetu najavila su moguću recesiju.

Prvi je velika zvezda planetarnih finansija, glavni izvršni direktor JPMorgan Čejsi Džejmi Dimon, a druga je Don Flicpatrik, superuspešna fond-menadžerka koji sada upravlja bogatstvom Džordža Sorosa.

Treba obratiti pažnju da osobe koje upravo najavljuju recesiju nisu ekonomisti institucija i kompanija, kojima je posao da neprekidno prognoziraju različite ishode, nego ljudi koji na osnovu procena donose investicijske odluke za svoje kompanije i klijente teške stotine milijardi dolara. Zato kad oni najavljuju krizu nipošto se ne radi o zanimljivom spekuliranju uz kafu, nego o informacijama koje treba prihvatiti za bolje orijentisanje.

'Uragan je tu dole uz put i stiže u našem smeru, poručio je Dimon i pojasnio kako 'ne znamo radi li se o malom nevremenu ili superoluji. Ali je bolje da se pripremite.' Dimon je prvenstveno govorio o stanju američke ekonomije, nad kojoj su se nadvili oblaci te je u 'meteorološkom' žargonu nastavio: 'Trenutno je kao sunčano, stvari se odvijaju dobro, svi misle kako Fed može srediti (inflaciju, op.a.)", upozorio je Dimon, nakon čega su deonice JPMorgana izgubile na vreednosti 1,8 posto (ukupno u ovoj godini 18 posto).

Intrigantno je da čak niti ekonomisti JPMorgana u svojim službenim projekcijama još nisu najavili recesiju, nego su samo smanjili procene rasta u 2022. s 3 na 2,4 posto, a u 2023. s 1,4 na 1 posto. Pa ipak Dimon je rekao kako se pripremaju za turbulencije s konzervativnom strukturom bilansa jer moraju da 'zaštite sami sebe od rizika kako bi mogli da služe klijentima u teškim vremenima'.

Foto: Reuters

Američka potrošnja 

Fitcpatrik je upozorila na niz faktora koji bi mogli da vode prema recesiji takođe u Sjedinjenim Državama, ali nije želela da se izjasni o vremenskom horizontu kada će se tačno recesija dogoditi. Tvrdi da je to teško, ako ne i nemoguće predvideti.

"Ako gledati cene na tržištima, tržišta je prema tim cenama (recesiju, op.a.) očekuju ubrzo, u kontekstu 2023., zavisno od vrste imovine koju gledate."

I Dimon i Fitcpatrik smatraju da američka potrošnja i nagomilane ušteđevine tokom pandemije mogu da amortizuju recesioni udar.

S takvom procenom slaže se više uglednih ekonomista, poput Džejsona Furmana s Harvarda, koji govori da će snaga američkih potrošača činiti razliku između umerene i teške recesije. Analitičari Goldman Saksa ocenjuju da bi u Sjedinjenim Državama i zbog gomilanja ušteđevina tokom pandemije i snažnog privatnog sektora mogli da izbegnu ozbiljnu recesiju.

Nažalost, ovi optimistični pogledi na moguću krizu u Sjedinjenim Državama teško mogu da važe i za Stari kontinent. Iako SAD i EU dele slične probleme s robusnom inflacijom, ekonomske perspektive vrlo su različite, kao i uzroci inflatornog trenda. Razliku u problemima SAD i EU opisao je analitičar finansijskih tržišta Robert Armstrong. Razložio je zbog čega EU trpi sličnu inflaciju kao SAD, iako nije imala tako izdašne stimulanse kao Amerika:

Foto: Pixabay

Troškovi u Evropi

"Najveća razlike su u zaposlenosti i nadnicama. Napeto američko tržište rada (uz višak ušteđevina) podržavaju visoku potražnju. U Evropi nije tako; tamo se potrošnja domaćinstava u ključnim ekonomijama evrozone nije oporavila od pandemije… Ukupni odrađeni radni sati ispod su pretpandemijske nivoa, što ukazuje na slabo tržište rada. A nadnice još nisu veliki dedo evropske inflacijske priče. Sumirano, šira slika ukazuje na inflaciju izazvanu potražnjom u Sjedinjenim Državama, a troškovima u Evropi".

Pri tome je ključni zaključak Armstronga kako ECB mora nešto da učini u zaustavljanju rasta cena, koje prvenstveno generiše rast cene energije, jer do sada nije učinila ništa, ali to ne znači značajnu promenu evropskih perspektiva.

"Rastući troškovi energije i hrane znače da Evropa ide prema ozbiljnom usporavanju, ako ne recesiji. Koliko će biti duboka i dugačka nepoznato je. Ali ulazak centralne banke u to usporavanje može biti dobra vest za evropsku rizičnu imovinu", poručio je Armstrong.

Ukratko: Inflaciju već imamo u EU, sada bi uz nju mogli da imamo i recesiju. EU trpi puno snažnije ekonomske udarce nego SAD zbog sukoba u Ukrajini i geopolitičke krize, a nema tako snažne potrošače.