ŠTA JE SAD OVO! DODIKOV VETO PAO U PARLAMENTU SRPSKE! Sporazuma sa Britanijom otvara put za "bosanski jezik" i "Republiku Kosovo"! SARAJEVO SLAVI!

Narodna skupština Republike Srpske nije dvotrećinskom većinom usvojila odluku o potvrđivanju izjave srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika o proglašenju veoma štetnom po vitalne interese Srpske odluke o pokretanju postupka za vođenje pregovora radi zaključivanja sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji BiH i Velike Britanije

Od ukupno 62 prisutna poslanika, svi su glasali, a veto je podržao 51 poslanik, niko nije bio protiv, dok je uzdržano bilo 11 poslanika. Do potrebne dovtrećinske većine nedostajalo je pet glasova.

Srpski član Predsedništva BiH uložio je veto na odluku za koju su 8. juna glasali članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić.

Ovo niko nije očekivao

Prema Ustavu BiH, Narodna skupština razmatra osporavajuću izjavu srpskog člana Predsedništva BiH i da ju je potvrdila glasovima najmanje 56 poslanika, osporena odluka Predsedništva BiH ne bi stupila na snagu. S obzirom na to da prilikom glasanja nije bilo dvotrećinske većine za veto Milorada Dodika, odluka Predsedništva postaje važeća.
       

Nastupivši na posebnoj sednici, Dodik je rekao da je Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između BiH i Velike Britanije veoma štetan po vitalne interese Republike Srpske zbog brojnih manjkavosti koje su, između ostalog, utvrdila nadležna ministarstva u Vladi Republike Srpske.
       
Dodik je ukazao da su zamerke na Sporazum izneli Ministarstvo privrede i preduzetništva, Ministarstvo trgovine i turizma, Ministarstvo za evropske integracije i međunarodnu saradnju i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
       
Pojasnio je da je veto uložio vršeći koordinaciju sa nadležnim institucijama Srpske koje su zajedno s njim utvrdile da se na ovom planu ne uvažavaju status i nadležnosti Srpske.
       
- To je u ovakvoj situaciji bilo potrebno jer su interesi Srpske najvažniji - poručio je Dodik.
 
On je konstatovao da se ovakvim sporazumima derogira uloga institucija Srpske koje nisu adekvatno uključene u realizaciju tog posla u skladu sa Ustavom i svojim nadležnostima.
       
Naglasio je da je pokrenuo mehanizam zaštite vitalnog interesa Republike Srpske, između ostalog, i zato što je predviđeno da sporazum BiH i Velike Britanije bude zaključen na „bosanskom jeziku", dok se samoproglašeno Kosovo pominje kao „republika".
       
- Ovo je jedan od mnogih razloga zašto sam pokrenuo zaštitu vitalnog interesa Republike Srpske. Takođe, nije bilo predviđeno predstavljanje nadležnih organa Srpske i zato sam pokrenuo pitanje vitalnog interesa Republike Srpske - rekao je Dodik na posebnoj sjednici Narodne skupštine.
       
On je istakao da tekst ovog sporazuma ne sadrži obavezno mišljenje nadležnih organa entiteta, iako se sporazumom uređuju mnoga pitanja koja su u isključivoj nadležnosti Republike Srpske.
       
- Zato je bilo važno da imamo mišljenje naših organa. Sastav delegacije BiH za vođenje pregovora o sporazumu nije prihvatljiv, jer nisu uključeni predstavnici nadležnih organa Republike Srpske koji bi sprovodili sporazum - naveo je Dodik.   
       
On je napomenuo da se u sporazumu samoproglašeno Kosovo pominje kao „republika" bez upućivanja na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o statusu južne srpske pokrajine što je, takođe, bio razlog za pokretanje mehanizma zaštite vitalnog interesa Republike Srpske.
       
- Ostala dva člana Predsedništva BiH nisu htela da o tome razgovaraju. Ovo je bilo uvlačenje u naše priznanje Kosova što je nedopustivo. Ovakva vrsta sporazuma prouzrokovala bi i direktnu i indirektnu štetu za poljoprivredu, jer bi bio nekontrolisan uvoz stranih proizvoda - rekao je Dodik.

Foto: Tanjug/AP

Pozvao je poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske da dvotrećinskom većinom podrže njegov veto na odluku o spornom sporazumu BiH i Velike Britanije i tako pokažu da poštuju interese Srpske.
       
- Ukoliko ne odbijemo ovaj sporazum, sigurno smo sami sebi za budućnost potpisali još gora rešenja koja će doći i to trebamo očekivati - upozorio je Dodik.
       
Rekao je da se od Velike Britanije nikada ne može očekivati dobar odnos prema Republici Srpskoj.
       
- Zato od njih možemo naučiti jedno - oni u politici samo poštuju svoje interese. Poštujmo i mi naše interese ovaj put! - poručio je Dodik.
       
Govoreći o odnosu Velike Britanije prema srpskom narodu i Republici Srpskoj u celini, Dodik je podsetio da su Britanci bili deo tima ili čak rukovodili timom koji je aktivno zagovarao bombardovanje srpskih položaja u BiH tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata.
       
On je rekao da su štetno delovanje po srpski narod u celini nastavili angažmanom u kampanji koja je prethodila NATO agresiji na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju 1999. godine.

- Britansku strahovladu i odnos prema Srbima u BiH najviše je sprovodio bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun. Ovaj Britanac je izabrane Srbe smenjivao, kažnjavao, ostavljao bez posla i dokumenata, te nametao brojne zakone i odluke koje su bile na direktnu štetu srpskog naroda i Republike Srpske i, uz to, imao podršku tada aktuelne vlasti Velike Britanije - napomenuo je srpski član Predsedništva BiH.
       
On je napomenuo da sav ovaj posao treba obaviti poštujući druge i drugačije, pokazujući poštovanje, ali isto tako naglašavajući šta su interesi srpskog naroda i Republike Srpske.
       
- Republika Srpska sa svakim želi da sarađuje i da uspostavlja odnose, ali da to bude tako što će se poštovati Republika Srpska i njena ustavna pozicija. Ako nema poštovanja Srpske i njene ustavne pozicije, onda mi moramo smatrati da je to zlonamerno, a u ovom slučaju, što se tiče Velike Britanije, neprijateljski posao prema Republici Srpskoj - rekao je Dodik.
       
Posebnoj sednici Narodne skupštine su prisustvovali i predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović i predsedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija.

„Ako je ovo EU kojoj smo težili - onda hvala na takvoj EU!"

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da odluka Evropske komisije da preporuči status kandidata za Ukrajinu, a izostavi BiH, ruši jedini konsenzus između Srba, Hrvata i muslimana u BiH, te istakao da taj potez tera na razmišljanje da li je evropski put jedini kojim bi trebalo ići.
  
- Ta odluka nas sa pravom tera na razmišljanje da li je evropski put jedini put kojim bi trebalo da idemo. Ako je odluka o Ukrajini rukovođena aktuelnim dešavanjima tamo, ne mogu da ne pitam da li je 93.000 poginulih u BiH malo za „evropske" kriterijume? - naveo je Dodik na Tviteru.

On je naglasio da se od BiH očekuje da ispunjava uslove koje trenutno ne ispunjavaju ni neke članice, a, sa druge strane, predlaže se kandidatski status za državu na čijoj teritoriji traju oružani sukobi.
       
- Ako je to EU kojoj smo težili, onda hvala na takvoj EU! - poručio je Dodik.
       
Ranije je Evropska komisija saopštila da je preporučila da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata kao simboličan korak na dugom putu ka članstvu u EU. Odluku o tome će doneti lideri EU u četvrtak i petak, 23. i 24. juna.
       
Nakon što je predložen kandidatski status za Ukrajinu i Moldaviju, a izostavljena BiH, iz Evropske komisije tvrde da su proces i kriterijumi za ulazak u EU „isti za sve".

Foto: Tanjug

       
Na pitanje Srne da li uopšte postoje kriterijumi za kandidatski status i članstvo i, ako postoje, koji su ili postoje uslovi samo za BiH, iz Evropske komisije su odgovorili da je taj proces „naravno, isti za sve jer se zasniva na sopstvenim zaslugama".
       
Iz Evropske komisije su naveli da u EU moraju videti napredak u pogledu 14 ključnih prioriteta da bi BiH dobila kandidatski status članstvo za EU.
       
Na pitanje prema kojim uslovima i meritumu se govori o kandidatskom statusu za Moldaviju i Ukrajinu, iz Komisije su odgovorili da su se svim tim pitanjima pozabavili predsednik Komisije Ursula fon der Lajen i komesar EU za proširenje Oliver Varhelji na konferenciji za novinare, uključujući BiH, gdje treba videti napredak u pogledu 14 ključnih prioriteta identifikovanih u Mišljenju Komisije i odobrenih od Savjeta.
       
Poslednja zemlja koja je primljena u EU je Hrvatska 2013. godine, a proces razmatranja zahtjeva za članstvo je trajao deset godina.
       
Albanija je dobila status kandidata 2014. godine, dok je Turska taj status dobila još 1999. godine, ali ni jedna od ovih zemalja još nije postala članica EU.