ŠOK DOKAZ, AMERIČKI GENERALI "TRUJU" UKRAJINCE POGREŠNIM PROGNOZAMA, DOK OVI GUBE RAT! Da su njihove procene bile tačne Rusi bi sada bili u povlačenju

Frederik B. Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, još od prošlog meseca tvrdi da će ukrajinske snage uskoro usporiti napredovanje Rusije i, kako je izvestio Njujork tajms, počeće da „poništavaju uspehe Rusije do kraja leta“. On je dodao da, prema njegovim uverenjima, „ukrajinska logistička situacija postaje bolja iz nedelje u nedelju, dok ruska logistička situacija polako ide ka degradaciji“

Takve tvrdnje su, međutim, u suprotnosti sa vidljivom realnošću na bojnom polju – i nastavljaju uznemirujući, decenijama dug trend loših i obmanjujućih saveta koje daju najviši američki vojni oficiri. Slušajući u protekla četiri meseca šta su američki penzionisani generali i admirali govorili u medijima, bilo bi za očekivati da Ukrajina pobeđuje u ratu sa Rusijom, da su Putinove trupe i generali nesposobni i da će uskoro ukrajinske snage odbiti svaki ruski napad. Takvo verovanje bi, međutim, bilo veoma pogrešno, jer značajni dokazi ukazuju na skroz suprotno.

Netačne procene američkih oficira su postale učestale u poslednjih nekoliko decenija. Dok neki sadašnji i bivši generali širom sveta daju odlične i tačne procene, previše je onih koji to ne čine. Pogrešne procene su posledica američke politike. Vreme je da ponovo procenimo koliki kredibilitet treba da pridajemo američkim generalima i admiralima?

- Uslovi i vojne osnove jasno i snažno sugerišu da Ukrajina ne može da dobije rat sa Rusijom i da su i Kijev i Vašington trebali da donesu različite političke izbore na osnovu te realnosti... Ali, kao što je grafički detaljno prikazano u nastavku, penzionisani američki oficiri su tvrdili da – ignorišući jasne dokaze o suprotnom – Ukrajina ima šansu da pobedi u ratu - kaže autor Denijel Dejvis.

- Takve neopravdane tvrdnje navele su kreatore politike i američku javnost da pogrešno veruju kako treba da nastavimo da ohrabrujemo Ukrajinu da nastavi borbu protiv Rusije. Američka zvanična politika je bila stava kako Kijevu treba da obezbedi značajno naoružanje za odbranu i ogromnu emocionalnu podršku - ističe on i dodaje:

- Da su generali bili u pravu, da je Ukrajina zaista bila blizu pobede u ratu i ako bi pomoć koju smo ponudili mogla da preokrene situaciju u korist Kijeva, onda bi naša politika mogla imati smisla. Ali nije. Ukrajina ne pobeđuje u ratu i nije ni blizu pobede, a još manje superiornosti u odnosu na ruske snage.

Autor detaljno opisuje mnoge praktične, vojne razloge zbog kojih Ukrajina gubi rat i verovatno će nastaviti da gubi. Po njegovoj proceni, ako Kijev nastavi da odbija sporazumno rešenje sa Rusijom – nešto što je razumljivo odbojno za mnoge ukrajinske građane i vladu – oni su u opasnosti ne samo da skliznu u dugoročnu pat poziciju, već i da izgube rat.

- Ne oklevam da priznam da ne mogu da garantujem ishod u ovom ratu. Previše je promenljivih informacij i informacija koje nemam, i nemam pristup tajnom savetu ni ruskog ni ukrajinskog generalštaba, ni saveta zapadnih lidera NATO-a... Brojne stvari bi mogle da promene dinamiku po putanju rata koje nisu javno poznate. Naravno, događaji koji tek treba da se dese mogu dovesti do velikih promena kursa... Ali, kao što sam detaljno izložio, trenutni trendovi i vojne osnove otkrivaju da Ukrajina nesumnjivo gubi ovaj rat. Da bi se uslovi dovoljno dramatično promenili i da bi eventualna ukrajinska vojna pobeda bila moguća, to bi zahtevalo radikalan pomak od današnje realnosti. Osim puke retorike, nema dokaza da dolazi do tako velike promene. Stoga je neodgovorno reći američkom narodu da je željeni ishod moguć kada svi dokazi koji postoje govore suprotno i potpuno je okrutno prema ukrajinskim oružanim snagama i civilnom stanovništvu negovati uverenje da oni imaju šansu - dodaje autor.

Da bi imao najbolju šansu da zaštiti vitalne nacionalne interese Amerike i spasi što veći broj ukrajinskih ljudi od stradanja, Vašington mora da promeni kurs i počne da formira politiku zasnovanu na iskrenoj i poštenoj proceni borbene, ekonomske i diplomatske realnosti ovog događaja. Biće teško doći do tog racionalnog mesta, međutim, osim ako prvo ne prepoznamo da su dosledno ružičaste slike koje su naslikali američki oficiri u poslednjih nekoliko decenija bile grozne.

- Moja 21 godina aktivne službe u vojsci SAD, uključujući četiri borbena angažmana, dovela me je u poziciju da lično posmatram mnoge greške i loše procene i aktivnih i penzionisanih generala. Kumulativni rezultat njihovih često pogrešnih saveta bio je podjednako loš za našu zemlju, što je rezultiralo nekim od najgorih vojnih i spoljnopolitičkih odluka koje je naša zemlja donela.

Bez obzira da li su to bile rutinske tvrdnje, ludilo tokom perioda od 20 godina, uspeha u avganistanskom ratu kada su događaji konačno dokazali da je to uvek bio katastrofalan neuspeh, ili stalne tvrdnje o uspehu tokom i nakon rata u Iraku 2003. godine – pre nego što su se iračke bezbednosne snage koje su obučavale SAD istopile u prvi kontakt sa Islamskom državom – visoki američki vojni lideri su dosledno obmanjivali američku javnost o pravom stanju stvari.

Praktično od početka ukrajinsko-ruskog rata, američki generali su tvrdili da su ruske trupe nesposobne, da su njihove trupe loše disciplinovane, arogantne, nemotivisane, a ponekad i da su se pobunile protiv svojih vođa i odbijale da se bore.

- Rusi, tvrdili su mnogi generali, nisu mogli da pobede, a general Hodžis je tvrdio da će Ukrajina početi da pruža otpor Putinovim snagama pre kraja ovog leta - ističe Dejvis.

Ipak, Rusija kontroliše više od 20 odsto ukrajinske teritorije i nastavlja da osvaja urbane centre u Donbasu, ubijajući više od 200 vojnika dnevno, ranjavajući još 500 u tom procesu.

Rusija nadmašuje Ukrajinu sa 20-1 u haubicama, 40-1 u artiljerijskim granatama i raketama, i ima značajnu prednost u vazdušnim snagama. Ne postoji racionalna osnova na kojoj se može tvrditi da Ukrajina može da zaustavi Ruse, a još manje da ih povrati.

- Prikladno je, u svetlu užasnog dosijea koji su američki generali stekli tokom poslednjih nekoliko decenija, da i mediji i javnost treba da daju više pažnje na buduće tvrdnje generala. Razumljivo je zašto mnogi ne sumnjaju u preči ovih komandanata: oni obično imaju 30 i više godina iskustva i služili su na najvišim vojnim nivoima. Ali dokazi potvrđuju da je ovo poverenje izgubljeno i na generalima je da to poverenje povrate. Govoriti istinu i davati iskrene procene za promenu, bilo bi dobro iskupljenje za početak.