BERLIN JE PONOVO PAO, AMERI SU JEDINI GOSPODARI U NEMAČKOJ! Ovo košta kao... Pentagton lansira novu ideju u jeku antiruske histerije!

Ideja o stvaranju zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane u Evropi, koju je u javnost progurao nemački kancelar Olaf Šolc, najverovatnije je izašla iz „američke kuhinje" u jeku antiruske histerije. To je povratak hladnoratovskoj politici, ocenjuju ruski eksperti

- On želi da oživi NATO-ov sistem PVO koji je postojao još u vreme Hladnog rata. Tada je stvoren sistem protiv Sovjetskog Saveza, pošto su se plašili i očekivali da će doći do sukoba sa Sovjetskim Savezom... Nakon raspada SSSR-a, taj PVO sistem je delimično demontiran, jer se više nije smatralo da postoji pretnja sa Istoka, ali sada u senci antiruske histerije koja se rasplamsala još 2014. godine, naglo pojačanog antiruskog raspoloženja i u vezi sa tekućom ruskom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, odlučio je da pokrene inicijativu za oživljavanje ovog sistema, u kome neće učestvovati samo NATO zemlje, nego i one države koje su kandidati za NATO, pre svega Švedska i Finska - kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.

Ekspert podseća da je još i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel pregovarala sa SAD o postavljanju protivraketnog i protivvazdušnog odbrambenog sistema u Nemačkoj koji bi mogao da pouzdano zaštiti zemlju u slučaju sukoba sa Rusijom. Ti pregovori su, napominje Leonkov, završeni bezuspešno.

- Zato je Šolc odlučio da preuzme inicijativu ne samo u Nemačkoj, već i u drugim zemljama kako bi bio izgrađen takav sistem koji bi uključivao savremene PVO sisteme američke proizvodnje ili onih zemalja sa kojima Amerika ima zajedničke projekte, a kada to kažem mislim na PVO sisteme 'Nasams' - kaže Leonkov.

Šolc promoviše američko oružje

Ekspert ocenjuje da je stvaranje jedinstvenog sistema protivvazdušne odbrane u Evropi „skup plan" i da je to još jedan Šolcov znak poslušnosti prema Vašingtonu.

- Jer, ako se budu koristili sistemi SAD, onda će taj - nazovimo ga - evropski PVO sistem, biti i američki... Mislim da Šolc, najverovatnije, ispunjava nalog američkog vojnoindustrijskog kompleksa pod maskom svoje lične inicijative ili inicijative Nemačke. On promoviše američko oružje na evropskom tržištu - ističe Leonkov.

Ekspert napominje da je to odbrambeni sistem, ali istovremeno upozorava i da protivraketna i protivvazdušna odbrana predviđa nove lokacije za te sisteme, koji se lako mogu pretvoriti u ofanzivno oružje, što je direktna pretnja Rusiji.

- Uostalom, SAD su više puta izjavljivale da bi bilo lepo da se takvo poziciono područje stvori negde na teritoriji Švedske ili u Finske. Takva poziciona područja sa protivraketnom odbranom postoje u Rumuniji i Poljskoj, a po svemu sudeći pojaviće se i na severnom krilu, a moguće je da će ih biti i mnogo više. Stvar je u tome što su ti lanseri univerzalni i mogu da lansiraju ne samo protivrakete, nego i krstareće rakete, koje u budućnosti mogu imati i nuklearne bojeve glave - navodi Leonkov.

Ekspert podseća da je u Rumuniji postavljen operativan američki protivraketni štit razvijan više godina u cilju zaštite Evrope, navodno od potencijalne pretnje korejskih i iranskih raketa dugog dometa. Moskva ne veruje saopštenjima Pentagona da se sistem raspoređuje zbog navodne pretnje koja dolazi iz Severne Koreje i Irana, pošto je iz vertikalnih lansera MK-41, koji su u sastavu „Idžis ašora", moguće lansirati ne samo protivraketne projektile, već i krstareće rakete „Tomahavk", što ove sisteme ne čini samo odbrambenim, nego i ofanzivnim.

Na te lansere, upozorava ekspert, mogu se instalirati i krstareće rakete koje u perspektivi mogu imati nuklearne bojeve glave.

- Oni odavno planiraju da naprave bojeve glave slabe snage za krstareće rakete. Inače, pre potpisivanja ugovora START, njihove krstareće rakete nosile su nuklearne bojeve glave - podseća ekspert.

Američki raketni sistemi pretnja za Rusiju

SAD su proletos počele ubrzano da instaliraju svoj raketni sistem „Idžis ašor" u Poljskoj, iako je bilo planirano da se američki sistem instalira do oktobra ove godine, a ruske sumnje da su ti raketni sistemi upereni protiv Rusije potkrepljuje i činjenica da se nalaze na severu zemlje u blizini Baltičkog mora, u selu Redzikovo, nedaleko od ruske Kalinjingradske oblasti. Drugi dokaz da sistem nije usmeren ka onim neprijateljima koje su SAD navele je i taj što su Amerikanci još početkom dvehiljaditih godina, nakon izlaska SAD iz Sporazuma o PRO, odbili da sa Rusima naprave zajednički odbrambeni protivraketni sistem.

SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma s Rusijom o protivraketnoj odbrani još pre dve decenije, uz obrazloženje da „nije u skladu sa trenutnim realnostima", i kako bi pristupili stvaranju nacionalnog sistema protivraketne odbrane.

Foto: printscreen

Eksperti podsećaju da SAD već godinama razvijaju svoj globalni sistem protivraketne odbrane, što izaziva veliku zabrinutost i protivljenje Rusije i Kine, koje smatraju da to može dovesti do narušavanja globalnog strateškog balansa snaga i da vodi ka novoj trci u naoružanju. 

U svakom slučaju, Evropa ima tehnički potencijal da plan o stvaranju zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane na Starom kontinentu realizuje, ali za to će biti potrebno pet do 10 godina, smatra Jurij Knutov, ruski vojni ekspert i direktor Muzeja PVO.

- Niz evropskih zemalja ima tehnički potencijal za to. Prilikom stvaranja sopstvenih sistema PVO, po pravilu se koriste američki razvoji - ili lokatori stanica za navođenje raketa ili same rakete. Dakle, već imaju zajedničke standarde. Osim toga, svi novi sistemi NATO-a su konstruisani tako da budu kompatibilni. Ipak, i dalje su potrebni veliki automatizovani sistemi upravljanja koji bi trebalo da kontrolišu čitav ovaj evropski sistem. To je teži zadatak, naporniji - kaže Knutov.

Knutov smatra da ova ideja može biti podržana od strane niza zemalja.

- Ovde učešće nije neophodno - oni jednostavno mogu da uključe one zemlje koje žele da naprave takav sistem. Ne sumnjam da će im se pridružiti baltičke zemlje, Poljska, Rumunija, i niz drugih zemalja, na primer Holandija, Švedska, Finska - rekao je vojni ekspert.

Podsetimo, nemački kancelar najavio je nameru da zajedno sa evropskim susedima stvori novi zajednički sistem protivvazdušne odbrane, koji bi sa bezbednosne tačke gledišta koristio, kako je rekao, celoj Evropi. Kako je ocenio, to bi bilo jeftinije i efikasnije od stvaranja takvih sistema na nacionalnom nivou.

Šolc je rekao da Nemačka namerava da u narednim godinama znatno više ulaže u jačanje sistema PVO i da ga organizuje tako da u njemu učestvuju i evropski susedi, među kojima su Holandija, Poljska, baltičke zemlje, Slovačka, Češka, kao i skandinavske zemlje. Prema Šolcovim rečima, Evropa mora da nadomesti propušteno po pitanju zaštite od pretnji iz vazduha i iz svemira.