TAJANSTVENI PLANOVI KREMLJA! MI NI PRIBLIŽNO NE RAZUMEMO ŠTA SPREMAJU PUTIN I MOSKVA! Olga Andrejeva brutalno analizirala SVO!

Dugo nisam ništa pisala o Hersonu, ali sad, pošto sam se malo ohladila, ipak ću napisati. Pokušaću da pođem ne od trenutnih okolnosti, već od određenih opštih zapažanja.

Od samog početka SVO imam osećaj da mi tražimo crnu mačku u mračnoj prostoriji, a pritom uopšte nemamo razloga da verujemo da je ona uopšte tu.

Šta to znači?

To znači da se svi brojni pokušaji analize situacije oslanjaju na jednu prostu očiglednost. Mi čak ni približno ne razumemo nivo, kvalitet i stepen realističnosti planova Kremlja.

Čitava ruska renesansa koju možemo videti od februara odvija se isključivo u našim glavama. Narodna podrška Specijalnoj operaciji, koju je lako proceniti po prikupljenim iznosima za pomoć frontu, a to su već skoro milijarde, bila je i ostala naša lična stvar.

U potpuno istom položaju nalaze se čak i državni mediji, koji bi, logično, morali da imaju direktne preporuke vlasti o stavljanju akcenata u izveštavanju o SVO, a oni, kao što je već očigledno, takve preporuke ne dobijaju i deluju na sopstveni rizik.

Prognoze koje se masovno puštaju u javni promet i dalje su isto ono hvatanje crne mačke. Čak i ako se neke od njih ostvare, nema razloga za verovanje da su uzročno-posledične veze tog ostvarenja upravo ono što su analitičari saopštili.

Predaja Kijevske oblasti, Harkova, Balakleje, Kupjanska i na kraju Hersona svedoči o potpunom neskladu zvaničnih izjava i stvarnosti. Faktički, trenutno stanje stvari u SVO ponavlja strukturu univerzuma - materija dostupna našem posmatranju iznosi samo 4 procenta njene ukupne mase. Preostalih 96% su tamna materija, o kojoj ne znamo ništa.

Štaviše, mi mnogo bolje razumemo zadatke i ciljeve druge strane nego zadatke i ciljeve Rusije.

Stoga mi se čini da sada glavnu istraživačku pažnju treba usmeriti ne na front i uopšte ne na SVO, već na zemlju u celini.

Foto: Reuters/AP/Printscreen twitter/Fotomontaža

Neću dalje pisati o onome što želim, već o svom iskustvu građanina i novinara.

Mi imamo državu koja nije nastala iz Gogoljevog šinjela, nego iz liberalnog projekta 90-ih. Opšti koncept tog projekta se svodio na jedno - „požurite, požurite, samo što nije počelo".

Teško je zamisliti da su razmere rasturanja Rusije 1990-ih bile najmanje usmerene na stvaranje institucionalnog sistema suverene države. Ne čak ni na tržišnoj osnovi. Naprotiv, radilo se o što dužem zadržavanju inercije institucionalnog manjka.  A upravo ona, upravo ta suverena institucionalnost, koja po definiciji pretpostavlja postojanje nacionalnih interesa, bila je ono čega su se vlasti plašile. Dok nje nema, praznik ličnog bogaćenja može da se nastavi.

A vlasti su regrutovale upravo ljude sa ovom logikom.

Dolazak Putina u Kremlj izazvao je prekid u šablonu. On je bio čovek koji nije iz te kolevke, nego tvrd menadžer koji je krenuo da razbija trend.

Istovremeno, ne bih govorila o Putinovim ličnim ubeđenjima, jer ih ne znam. U svakom slučaju, plašim se da stvarno zamenim željenim. Sve je to dovelo do otvorenog gneva jednog dela elite i pokušaja drugog dela da se integriše. Ali sama elita je ostala skoro ista.

Logika „požuri, požuri, samo što nije počelo" - nije nestala. I nije mogla da nestane, jer je popunjavanje novim rukovodećim kadrom dolazilo iz institucija koje su prvobitno stvorene za novi model zemlje. Ovi kadrovi i dalje dolaze na vlast iz istih ustanova.

Kao rezultat, dobili smo simulacioni model države, koji je samo imitirao politički, ekonomski, kulturni i drugi suverenitet. Suština onoga što se zove duboka država ostala je ista. Ta logika je samo malo zakamuflirana državnim interesom.

Nisu stvoreni apsolutno nikakvi institucionalni mehanizmi koji bi radili u korist nacionalnih interesa samom činjenicom svog postojanja.

Upravo ta činjenica sve nas koji pratimo tok SVO dovodi do čudne razrokosti. Postoje ljudi koji brane interese zemlje, i postoji vlast koja brani - ne zna se šta.

To je tačka koja nas lišava mogućnosti bilo kakvih istorijskih paralela. Nikad u istoriji Rusije nije bilo takvog raskoraka između ciljeva naroda i ciljeva vlasti. Živimo u paralelnim realnostima koje se međusobno poništavaju.

Međutim, izmenjena retorika sugerisala je nešto drugo: fenomen promene samog koncepta nacionalnog interesa.

Tada je proradila naša iskonska književnocentričnost.

Narod i deo elite su poverovali u novu retoriku, a glavna okosnica moći ostala je u staroj paradigmi. Zemlja je postala prugasta, kao zebra. Ponegde deluju entuzijasti, zahvaćeni novom verom, a pozicije drže stari kadrovi.

U tom stanju je Rusija započela SVO. Nema institucionalnog sistema, nacionalni interesi nisu definisani, narod je stavljen u zagrade iluzijom socijalne podrške.

Šta će biti dalje, saznaćemo naknadno. Mi svojom analitikom ni na koji način ne utičemo na ovaj proces. Ili će SVO postati ono što je trebalo i čega su se elite toliko plašile poslednjih 30 godina, ili…

Pa, vi razumete da ovi besomučni pregovori koje Rusija vodi sa Zapadom poslednjih 9 meseci imaju mnogo učesnika. Ciljevi Zapada su generalno jasni. Rasparčati Rusiju, ukloniti Putina, preuzeti kontrolu nad resursima i nuklearnim oružjem u korist NATO-a.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

A ciljevi Rusije zavise od učesnika u pregovorima. Ako ih budu vodili stari kadrovi, onda se postavlja samo pitanje cene. Ishod pregovora u svakom slučaju biće predaja Rusije, izlazak iz Ukrajine i tako dalje.

Ako se u pregovore probiju pravi državnici, borićemo se.

Apsolutno ne verujem u fizički nedostatak resursa u smislu naoružanja i pobede na frontovima. To je samo pitanje mobilizacije privrede, transporta, logistike i tako dalje. Sve što Evropa sada radi.

Govorim o tome da treba da se smirimo oko Hersona. Kako smo dali, tako ćemo i uzeti.

Glavni rat se vodi u Kremlju.

I niko ne zna ko će tamo pobediti.

Važno je razumeti jednu stvar. Predaja nije pitanje nacionalnih interesa zemlje, nije stvar kompromisa, vojne logike i bla-bla-bla. To je konkretna prodaja zemlje za novac u konkretnim džepovima konkretnih ljudi.

Ako stari kadrovi pobede, moramo se pripremiti za revoluciju i eksproprijaciju eksproprijatora.

Jer - ovo je naša zemlja.