SRBIJO, MISLI O OVOME! PARTNERSTVO FRANCUSKE I NEMAČKE PUCA PO ŠAVOVIMA?! Bez Pariza i Berlina EU pada kao kula od karata!

Odnosi između Nemačke i Francuske pucaju po šavovima. Među njima se u poslednje vreme nagomilalo mnogo protivrečnosti i trzavica, koje neće biti lako prevazići.

Međutim, sada imaju sve više zamerki jedna prema drugoj.
       
Američka novinska agencija Bloomberg je povodom posednjeg susreta Emanuela Makrona i Olafa Šolca ukazala:
       
- Smejali su se i pozirali fotorepurterima  u Parizu, ali je u atmosferi susreta bila hladnoća. Banalne fraze o budućoj saradnji u oblasti odbrane i energetike bile su u suprotnosti sa tenzijama koje su nastale tokom ručka, otkrili su oni koji su mu prisustvovali.

Posebno neprijatan momenat bilo je Makronovo izbegavanje zajedničke konferencije za novinare. Utoliko neprijatnije što je Šolc sa sobom u Pariz doveo veliki broj novinara.
       
Odlaganje godišnjeg bilateralnog sastanka vlada dve zemlje dodatno je usijalo situaciju. Bio je planiran za kraj oktobra u francuskom gradu Fontenblou, ali Pariz i Berlin nisu mogli da se dogovore oko teksta zajedničke završne izjave.

       
U početku je Olaf Šolc, čak i pre nego što je postao kancelar, smatran idealnim kandidatom za jačanje osovine Berlin-Pariz. Imao je dugogodišnje veze sa francuskim elitama, uključujući i samog Makrona. Osim toga, smatran je naslednikom kursa Angele Merkel.
       
Ali, onda je nešto krenulo po zlu.
       
Bloomberg navodi: „Makron voli dugačke govore i kitnjaste fraze, dok Šolc, kao i Merkelova pre njega, preferira suštinske diskusije. Međutim, kod Merkelove je francuski lider uvek mogao da nađe kompromis. Čini se da je sa Šolcom postalo teže. Makron polako shvata da Šolc i njegov tim ne smatraju Francusku prioritetnim partnerom".
       
Prethodno je Šolc izbegao dugo planirani telefonski razgovor sa francuskom premijerkom Elizabet Born. Vadio se na kovid, ali je istog dana je putem video linka najavio nastavak delovanja Fonda za stabilizaciju privrede, obećavši da će nemačkim kompanijama i domaćinstvima isplatiti 200 milijardi evra energetskih subvencija.
       
Za Pariz je to bilo iznenađenje.

Bloomberg otkriva: „Francuski zvaničnici su privatno izrazili zabrinutost da će nemački paket pomoći dovesti do još većeg ekonomskog rascepa".

Foto: AP/Photo

U Parizu su se zalagali da se cela EU dogovori o ograničavanju cene gasa, a ne da svaka zemlja svojima obezbeđuje dodatnu pomoć.
       
Jedna od glavnih kontradikcija u odnosima između zemalja je odbrambena politika Evropske unije.
       
Prema projektu Future Combat Air System, planira se razvoj mlaznih lovaca šeste generacije, koji bi do 2040. godine trebalo da zamene španske EF-16 Hornete, francuske Rafale i nemačke Tajfune.
       
Makron je dugo bio zagovornik ovog projekta, nastojeći da postigne što veću nezavisnost od Sjedinjenih Država.
       
- Nemačka i neke druge članice EU to su videle pre svega kao pokušaj francuskih kompanija da ojačaju svoj uticaj. Uprkos ohrabrujućim izjavama francuskih i nemačkih ministara odbrane, njihove zemlje razmatraju mogućnosti da to urade same. Ako projekat ne uspe, francuska kompanija Dassault Aviation SA će sama napraviti novi lovac, dok će se Nemačka verovatno okrenuti uvozu iz Amerike.
       
Pariz i Berlin se nisu složili ni povodom antiraketnog štita koji bi pokrivao veći deo Evrope. Prema planu, neophodne su zajedničke kupovine sistema PVO. Polovina zemalja EU podržala je inicijativu. Francuska se usprotivila.
       
Pariz se plaši „nastavka trke u naoružanju u Evropi" a takođe želi da se drži sopstvenih sistema protivvazdušne odbrane.
       
Osim toga, Francuzi su bili nezadovoljni činjenicom da je Berlin ponudio da koristi opremu američke i izraelske proizvodnje, umesto da je kupi od francuskih i italijanskih kolega.
       
Još jedan kamen spoticanja je želja Nemaca da se vrate projektu naftovoda MidCat koji bi išao od Iberijskog poluostrva do severne Evrope. Berlin, nastojeći da smanji zavisnost od ruskog gasa, traži alternativne puteve snabdevanja. Međutim, u Parizu ne žele da ulažu u taj projekat, verujući da se neće isplatiti.
       
- Otuđenje između Berlina i Pariza predstavljaće ozbiljnu pretnju koheziji sa EU. Došlo je vreme da se intenzivno radi na njihovim odnosima - ocenio je nemački list "Zidojče Cajtung".
       
Francuzi posebno nisu bili zadovoljni Šolcovom namerom da Bundesver pretvori u najmoćniju vojsku u Evropi.
       
Pariz sebe smatra glavnim stubom evropske odbrane jer je Francuska i stalna članica Saveta bezbednosti UN i nuklearna sila sa najmoćnijom vojskom u EU.

Foto: Fotoilustracija

Povrh svega, Makron planira da EU obezbedi stratešku autonomiju. Nemci su se složili sa tim, ali nevoljno.
       
Francuzima se nije dopao ni Šolcov predlog, iznet u Pragu, o širenju EU ne samo na Zapadni Balkan, već i na račun Ukrajine, Gruzije i Moldavije. Francuska se tome protivi.
       
Neki u EU smatraju da su problemi u odnosima Berlina i Pariza u velikoj meri posledica ambicija Makrona, koji želi da postane neformalni lider EU. Nemci su protiv jer je u nemačko-francuskom tandemu godinama postojala „oprezna hegemonija" Nemačke na čelu sa Angelom Merkel.
       
Ako se francusko-nemački tandem raspadne, to može biti i kraj Evropske unije.